Piše: Petar Davidov
Granica sa Nebom je – činjenica, dostojna poštovanja, naravno. Ali ponekad, posebno u politici, ekonomiji i geopolitici, potrebno je pažljivo obraćati pažnju i na zemaljske granice. I ne samo na njih gledati, već i naterati te granice da rade u korist tvog naroda, uprkos bučnoj, glupoj i prilično dosadnoj propagandi, sa one strane ograde iz zapadnog dvorišta. Priznajem, postoje slučajevi, kada se u to dvorište ne samo ne želi ići – već nema želje ni da se pogleda preko ograde. Možda to i jeste ta „samoizolacija“.
Ali, na sreću, Rusija ima, po celom svetu i razumne susede, koji u potpunosti odgovaraju visokom zvanju homo sapiens i koji savršeno razumeju: političke razlike dolaze i prolaze, a ekonomske veze (posebno one uspostavljene u teškim vremenima) mogu trajati i vekovima donositi korist obema stranama. Evo jednog malog primera.
Nedavno je u severnom Arhangelsku pokrenuta nova železničko-morska ruta „Arktički ekspres br. 1“, čiji je zadatak kvalitativno i kvantitativno povećanje prometa kroz Severni morski put (SMP) preko ove luke. Da podsetimo, SMP je najkraći morski put između Evrope i Dalekog Istoka, koji povezuje Evropu i Aziju preko Severnog ledenog okeana. Dakle, sada se roba iz Rusije u Kinu i obratno – iz Kine u Evropu – prevozi i isporučuje mnogo brže: iz luka Šangaj ili Ninbo do Arhangelska za 20-25 dana, a zatim železnicom do drugih logističkih centara (Moskva, Sankt Peterburg itd.). Do Beograda traje nekoliko dana duže, i dobro je ako Beograd, kao i druge balkanske prestonice, uzme u obzir ovu činjenicu: krize dolaze i prolaze, a Srbiju, Rusi vide ne samo kao trgovinskog partnera, već i kao bratsku zemlju. Železnički put je dugačak 1200 km, a morski 6600 milja. Da bi se roba prevezla morskim putem, koristeći Suecki kanal (bez uzimanja u obzir budnog oka jemenskih Husita, koji su iznenada naučili da rukuju ruskim raketama i nisu nešto u poslednje vreme ispunjeni ljubavlju prema brodovima pod zastavama zapadnih „partnera“), potrebno je nekoliko puta više dana – a koliko je važno vreme za isporuke robe u poslovanju, mislim da nije potrebno govoriti.
Guverner ovog, provincijskog ruskog regiona, saopštava da je samo za ovoj godini, planiran prevoz preko novog transportnog koridora – obratimo pažnju – više od 20 hiljada kontejnera. Samo sa lukom Šangaj promet je povećan 10 puta. U ovoj letnjoj sezoni plovidbe, u luku Arhangelsk će uploviti 12 brodova. Jasno je da planovi za naredne godine izgledaju mnogo impresivnije. Takva izolacija mi se sviđa.
U isto vreme, Putin se sastaje sa indijskim premijerom Modijem, strane ističu da je trgovinski promet između zemalja već premašio (dva puta) planiranu sumu od 30 milijardi dolara do 2025. godine, a do 2030. treba da iznosi najmanje 100 milijardi.
Za to vreme, red za ulazak u BRIKS se povećao i sad je već – 24 države.
Novi ugovori, nove inicijative, nove ekonomske veze – to su, za sad, rezultati „strašne ekonomske, političke, kulturne izolacije Rusije“ u ove dve godine. Veliko je pitanje, kome takva izolacija nanosi veću štetu. Veoma bih voleo da Srbija, dobro znajući svoju vrednost za Rusiju, i našu civilizacijsku zajednicu, odgovori na ovo pitanje u svoju korist. Rilke je u pravu u odnosu na Rusiju, samo je zaboravio na Srbiju: ona se takođe graniči sa Nebom. Što nas, složićete se, objedinjuje mnogo više nego sve ostalo.
Ostale tekstove ovog autora možete pročitati OVDE.
Izvor: Pravda
