Piše: Cvijetin Milivojević
Dileme više nema - „telefonske žice bruje“, iz Londona, Vrhovnik nam, egzaltirano, poručuje: „Od litijuma, litijumskih baterija, privlačenja dodatnih investitora do električnih automobila, gde očekujemo njihovu pomoć za proizvodnju, što bi značilo ogroman skok, kvantni skok Srbije unapred, mnogo više novca, mnogo više bogatstva za naše građane i verujem da ćemo to uspeti sad. Mi sada razgovaramo o tome kako da od Srbije napravimo, mnogo brže nego što bi to inače bilo moguće, izuzetno mesto za život, kako da ostvarimo prednost u odnosu na sve druge i brinemo o tome. Ja ovo govorim zbog građana koji žele da čuju, koji vole svoju Srbiju i koji razmišljaju o nečemu...“
Pre samo tri nedelje, tvrdio sam da se naš mesija, radi „privođenje građanstva poznaniju Svetog minerala“ i širenja litijumskih ideja i sadržaja, služi, uglavnom, katehezom, kao i modernizovanomm crkvenom i misionarskom propovedi, u formi monologa.
U međuvremenu je indoktrinacija za „litijum po svaku cenu“ ubačena u petu brzinu, pa su zato, prema tipologiji Č.S Draškovića („Oblici propovedi Gospoda Isusa Hrista i apostola“ i „Zlatni vek hrišćanske propovedi“, Zbornik Pravoslavnog fakulteta u Beogradu, 1950. i 1951. godine) – uvedene još tri vrste propovedi. Jedna je egzetska koja se praktikuje u „čitanju određenog mesta iz Svetog pisma i njegovom
tumačenju“, što je inače i široko korišćen način propovedi kojim su se koristili i učitelji jehovizma u sinagogama. Na taj način, u jednom delu Besede na Gori, Isus tumači Deset Božjih zapovesti.
Sledeća je narativna propoved u kojoj se daje objašnjenje natprirodnih pojava i događaja, apstraktnih pojmova itd, „pomoću lako shvatljivih priča, uz široko korišćenje parabola, poput parabole o sejaču, pšenici i kukolju, biseru, mreži, kvascu, zabludeloj ovci, nevaljalom sinu“ i slično. U ovoj fazi litijumske indoktrinacije, aktuelni srpski mesija i neki njegovi „apostoli“, s naročitom sladostrašću, počinju da konzumiraju i profitije, tj. proročanske besede koje „nastaju kao izraz religijske egzaltacije, božanskog nadahnuća, koje se dramatično iskazuje kao predskazanje Božije volje“.
. . .
Dobar poznavalac ovdašnjih prilika, novinar „Frankfurter algemajne cajtunga“ Mihael Martens, još pre neki dan, prvi je ofirao hitnu vizitu Beogradu bundes kancelara Nemačke (koja ima 27 puta veće rezerve litijuma od Srbije), pod uslovom „da se otvorena pravosudna pitanja reše ili su na ivici rešavanja“. Što su, jelte, „sestre karmelićanke“ iz našeg ustavno-zaustavnog suda, promptno, po želji RT-a i Berlina, i na nagovor našeg Vrha Vrhova i – rešile!
Jer, da utvrdimo gradivo: srpski litijum je potreban nemačkoj auto-industriji, pošto, prirodno, nemački litijum može da šteti nemačkog zdravlju, ali ako se iskopava u Srbiji, onda ne šteti nemačkom čoveku, osim što, eventualno, može da škodi građanima Srbije.
Zato, koliko sutra, na francuski aerodrom „Nikola Tesla“ u Surčinu, u zajedničku misiju (političkog) spasavanja redova Vučića, sleću Olaf Šolc i potpredsednik Evropske komisije za energetiku Maroš Šefčovič, radi potpisivanja nekakvog „memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima“.
Kao evropski komesar za „Zeleni plan“, „brat Slovak“ Šefčovič se, još pre nekoliko meseci, „izlanuo“ kako se „uklanjaju poslednje pravne prepreke za trgovinsko partnerstvo EU - Srbija u vezi sa litijumom odnosno drugim kritičnim sirovinama“, ali je tada uputio i na potpisivanje pisma o namerama o strateškom partnerstvu između EU i Srbije o kritičnim sirovinama i baterijama, što je “predstavljalo važan korak ka stvaranju održivog i konkurentnog ekosistema e-mobilnosti u Srbiji”. To je „pismeno“ parafirano 22. septembra 2023, što pada otprilike u dane kada su se srpska vlast i mejnstrim opozicija, po naređenju Kristofera Hila, dogovorile da se ide na ekspresne izbore do kraja godine i to – u istom danu, i na lokalne beogradske i na vanredne parlamentarne!?
Kada smo zaklali vola zbog kila mesa...
. . .
Pendrek efendija u trećem mandatu (računajući i onaj u koaliciji sa žutima, kada je uspešno hapsio Karadžića i Mladića), pripretio je Gornjonedeljičanima i ostalim protivnicima podzemne žetve litijuma na poljima Mačve, Jadra i Podrinja kako – „policija neće dozvoliti nerede, blokade pruga i puteva koje pominju protivnici iskopavanja litijuma“.
Bio je to odgovor Savi Manojloviću („vlast će biti odgovorna za bilo kakve sukobe i nemire u društvu“), Ćuti Jovanoviću („Vlada je ovim proglasila stanje neposredne ratne opasnosti“), Marijani Petković („Vlada je upravo kapitulirala“), Zlatku Kokanoviću („Šolc i Ursula Fon der Lajen nisu dobrodošli u Srbiji“) i ostalima koji su se drznuli da dovedu u pitanju uredbu Vlade kojom je „projekat Jadar“ vraćen u život.
Prvi pendrek Srbije, međutim, nije bio precizan da li se njegova pretnja odnosi i na dojučerašnju ministarku zdravlja profesorku Danicu Grujičić koja je upozorila da prilikom donošenja odluke o otvaranju rudnika litijuma „presudan kriterijum mora da bude zdravlje ljudi i zato ne može RT da pravi procenu uticaja rudnika na životnu sredinu, već to mora da uradi država“.
. . .
A šta su, sudeći po naslovnicama i hedlajnovima njegovih propagandnih oruđa i oružja (pogrešno je zvati ih medijima masovnog obaveštavanja), postale glavne natuknice iz Vrhovnikovog propagandnog štaba, naročito nakon atentata na Trampa. Idemo redom:
Brutalna medijska hajka na Vučića – „nigde na svetu ništa slično ne postoji“.
Negativni medijski (valjda u onih nekoliko antirežimskih medija, pošto ogromna većina ima idolopoklonički odnos?) „tretman predsednika Republike i njegove porodice“.
Godinama jedna grupa ljudi koje sve zajedno okupljaju tajkunski mediji, stvara klimu, tačnije medijsku pripremu, za atentat na predsednika Vučića, „zato je on nečastivi, prevarant, ratni huškač, nedostojan, huligan, bez harizme, mafijaš, šef kriminalne grupe“...
Zbog toga su „celu kampanju za decembarske izbore 2023. godine, jedan deo opozicije i tajkunski mediji bukvalno potrošili na obračun sa Vučićem i njegovom porodicom“.
Narativ opozicije, medija i na društvenim mrežama je uglavnom isti – poziva se na direktan ili indirektan kraj Aleksandra Vučića, „jer je on najgori na svetu i jer uništava Srbiju“, uz „najstrašnije uvrede i najmonstruoznije pretnji na račun predsednika Vučića“.
„Strašno u svemu jeste činjenica da ni u jednom trenutku ne postoji glas razuma (nejasno: kod vlasti ili kod opozicije, ili i kod jednih i kod drugih?) da neke stvari jednostavno ne smeju biti prihvatljive“ u dnevnopolitičkoj borbi. Upravo zbog toga što ne postoji društvena osuda takvog ponašanja, „takvi pojedinci i ti mediji se međusobno nadmeću u tome šta će gnusnije napisati, izgovoriti ili emitovati o predsedniku lično i članovima njegove porodice“.
Svi (koji svi, valjda svi oni koji na dnevnom niovu ne izražavaju javnu podršku predsedniku i njegovoj dnevnopolitičkoj partijskoj kampanji?) se uglavnom „prave ludi“ kada se spomene ova tema, „niko u tome ne vidi targetiranje i dehumanizaciju“.
Cilj takve kampanje je „kriminalizacija i dehumanizacija kako bi se sutra stvorilo opravdanje za neku psihički labilnu osobu koja bi predsedniku Srbije pokušala da uradi isto što je Kruks pokušao da uradi Trampu“.
. . .
Sada je u toku faza kampanje indoktrinacije za „sveti srpski mineral“, u kojoj se sve i svašta besramno imputira onima koji se protive iskopavanju litijuma po svaku cenu (nezavisno od toga je li reč o „nacionalnim“ ili „proevropskim“ opcijama), fali još samo „uredba o gubljenju nacionalne časti“, kakvu su komunistički „oslobodioci“, 1945, uveli za svoje političke protivnike i ostale „reakcionarne i retrogradne snage“ koje su zatekli u „oslobođenoj Srbiji“. Ili, možda one uredbe i akti koji su tim „oslobodiocima“ omogućavali, po kratkom postupku, eliminisanje „narodnih neprijatelja“ i „saradnika okupatora“,sve prema slobodnom tumačenju ondašnjih uzurpatora sve tri grane vlasti!
Stavljanje znaka pitanja na opravdanost eksploatacije litijuma odmah i po svaku cenu, „tumači“ se kao „antisrpska kampanja protiv jadarita i razvoja zapadne Srbije, ali i ekonomskog procvata cele naše zemlje“.
Sutra, to bi značilo da, „ako si za Republiku Srpsku“ i „jedinstvo Srbije i Srpske“, onda ne samo da moraš da budeš za iskopavanje litijuma, sad i odmah, u Jadru, nego i na Majevici i Ozrenu?!
Da mnogo štošta ide u tom smeru, pokazalo je i, upravo zbog opojnog mirisa (nemačkog) tamjana, pardon, litijuma koji dolazi od preko Drine - privremeno odustajanje Srpske od dijaloga o „sporazumu o razdruživanju“ dva entiteta u BiH, RS i Federacije. Kurioziteta radi, upravo dok se u Generalnoj skupštini UN raspravljalo o rezoluciji o Srebrenici, Narodna skupština Srpske odbila je rezoluciju kojom se tražila zabrana rudarenja litijuma u okolini Lopara?!
Sledeća faza „superćelijske kampanje“ u Srbiji mogla bi da bude Inkvizicija. Jer, trenutno, baš oni koji su, pre nego su, iz prethodnih jata, sa zadrškom od nekoliko godina, preleteli u naprednjake, oni koji su kleli i, na najbestidniji način, vređali današnjeg Vrhovnika i njegovog prethodnika eks Ekselenciju Nikolića – baš ti konvertiti najbučnije svaku kritiku ove vlasti proglašavaju za „dehumanizaciju i kriminalizaciju“ Vrhovnika lično, pokušavajući da od njega naprave Trampa i, daleko bilo, njegovu kob „srećnog gubitnika“...
. . .
Ova vlast, na dnevnom nivou upućena u puls biračkog tela, uplašena je manjkom podrške, čak i svojih političkih simpatizera, „projektu Jadar“. Zato sve liči na jedan veliki predreferendumski monolog za referendum koji bi bio tempiran za trenutak kada Vučićeva agencija za istraživanje javnog mnenja preporuči: Idemo na referendum, javnost je anestezirana, narod silovan u zdrav mozak, otpora više nema.
Sve liči na onu, nazovi kampanju za one prve posleratne izbore u Srbiji koji su održani 11. novembra 1945, pred koje su „oslobodioci“, sa predizbornih plakata „Narodnom fronta“, pretili „reakciji“ (a to su svi oni koji nisu podržavali prevratom uspostavljenu vlast): „Očistimo našu zemlju od ostatak fašizma: korupcija, reakcija, afere, šepkulacija, crna berza“!
U svom 6. broju, 1.11.1945, „Demokratija“, kao jedino opoziciono glasilo koje je izlazilo u Beogradu pre tih izbora (već posle sedmog broja biće trajno zabranjena), objavila je pesmicu „Predizborka“ o izbornoj simultanci koju su Maršal i „Narodni front“ odigrali samo za sebe a, kao, „protiv sebe“: „Nemoguća tu je zbrka, / samo jedan konj se trka: / Ko je brži od zelenka? / Sustiže ga samo - senka! / To jahaču kvari slavu, preteče ga konj za glavu. / Al' i njemu ćar je lepa, / jer je brži on od – repa.“
Onima kojima je filmska umetnost bliža od poezije i satire, malo podsećanje na film Gage Antonijevića (da, ovog, danas naprednog) „O pokojniku sve najlepše“, iz 1984. On, pored ostalog, priča o referendumu za izgradnju rudnika koji se, pod geslom „Glasajmo za rudnik“, održava u fiktivnom Gornjem Jaukovcu, i gde se glasa ubacivanjem oraha u „za“ ili u „ćorak“ kutiju.
Glavni partijski funkcioner ima fiks ideju da se, u sred te plodne oranice i voćnjaka, napravi rudnik, a od seljaka - rudari. A to zato što se on, kad je bio mali, igrao po okolnim pećinama i iz njih „izlazio garavih ruku“, što bi značilo da tu ima – mnogo uglja?!
Na dan otvaranja rudnika seljaci su šajkače već zamenili rudarskim šlemovima. Stigao je i duvački orkestar, narod je priveden da kliče Titu i partiji i drugu članu CK čija je genijalna ideja bila da se rudnik tu napravi. Na kraju, izlaze seljaci, sada već rudari, iz rudnika i dovoze prvi furgon, a unutra tek nekoliko komadića uglja. Ali, nema veze, član CK je izgurao svoje.
. . .
Dan nakon obeležavanja genocida u Srebrenici predsednik Srbije je održao jedno od brojnih „obraćanja naciji“ s namerom da pojasni na koji način se odigrava „moralno sakaćenje“ Srbije, u kome učestvuju neke zemlje regiona, ali i svetske sile poput SAD, ali i, više nego simptomatično - Nemačka.
Taj „napad na Srbiju u pet tačaka“, prema Vrhovniku, izgleda ovako:
1. Moralno sakaćenje + vermahtizacija Srbije (oni u okruženju koji su oduvek služili isključivo stranim interesima, uvek se pozivaju na međunarodnu podršku jer ne žele da razgovaraju i probleme rešavaju sa Srbima; istorijski revizionizam u kojem je potrebno zaboraviti Jasenovac, Oluju i uvek će se govoriti o srpskoj krivici za raspad Jugoslavije; Srbija kao ruski agent se sprema za ratne sukobe, naoružava se, militarizuje i samo je pitanje trenutka kada će Putin da izda nalog njegovom potrčku u Srbiji, Vučiću; lažno optuživanje Srbije da želi rat; nedostatak demokratije, diktatura - ne bi li se pokazao jedan antizapadni pristup Srbije i ne bi li se tražila podrška Zapada za dalje akcije protiv Srbije.);
2. Ekonomsko slabljenje Srbije (kroz usporavanje evropskih integracija Srbije; kroz minijature kao što je obustava jadarita koja se veoma lukavo radi);
3. Političko-medijska agresija („Mediji - evropski, svetski, regionalni i srpski. Kod nas možete da čujete da sam ubica, diktator. Pogledajte kako funkcionišu glavni mediji u Sarajevu, podgorici, Zagrebu, Prištini. Šta god dobro da uradite, to mora da se prikrije. Pogledajte, RS donela odluku da odloži sednicu o razdruživanju. Jeste primetili da to nigde nije vest?“);
4. Priželjkivanje sukoba + intervencija NATO (sve ima za cilj - priželjkivanje sukoba i intervencija NATO, a pošto je Srbija i dalje isuviše mala, važno je da isprovociraju, da NATO interveniše.);
5. Kraj Srbije.
Ali, naš Vrhovnik ne bi bio to što jeste da nema izlaz: kopaćemo litijum pre svih, i jedini u Evropi, i time preduprediti zle planove za kraj Srbije!
I onda je Vrhovnik – nakon te prezentacije nadolazeće sveopšte katastrofe iz koje Srbija može da se, logično, izvuče isključivo na čelu s njim - pronašao put da predupredi sve ove opasnosti od „moralnog sakaćenja“ i izvesne kataklizme: ponudio je Nemačkoj koja mu (nam?) radi o glavi da Srbija postane nemački (sutra i cele EU!) rudnik litijuma!
Kao Mojsije što je izvukao Jevreje iz egipatskog ropstva. Pošto se prethodno Crveno more razdvojilo u zalivu Akiba, a Jevreji prošli kroz suvo. A potom se njegovom propagandnom stožeru atentat na Trampa namestio „kao poručen“...
. . .
Cela „superćelijska“ prolitijumska propaganda, paralelno je „projahala“ s podgrevanjem priče o „milenijumskoj“ ugroženosti života predsednika, ali i „zajahala na talasu“ vlastitih insinuacija da se i njemu „isto sprema“ kao Trampu.
Prvakinja „prislanjanja“ na Trampov slučaj postala je Vrhovnikova Tajnica, dojučerašnja premijerka koja je (is)pregovarala sa RT, danas zaludna spikerka najvišeg zakonodavnog tela u zemlji koja je, zbog nemešanja u posao za koji je izabrana, avanzovala u samoukog stručnjaka za pres kliping, monitoring i analizu sadržaja medija. Ona je pozvala „nezavisne medije“ da vide „kakve mogu biti posledice mržnje koju svakodnevno promovišu“, jer je to (pokušaji ubistva Fica i Trampa) „sled iste matrice, matrice koju mi godinama gledamo u Srbiji i koja se pogoršava i postaje sve monstuoznija“.
Ona je takođe dodala da nikada okidač ne povuku oni koji su inspiratori, „Uvek povuku oni koji su mentalno labilniji, ‘ekstremisti’, nesnađeni, nepronađeni, sa margina društva – u svojim glavama ‘borci za pravdu’, a oni su, ipak, kao i sam pištolj, snajper, ili nešto treće, samo oruđe u rukama svesne ‘elite’ koja ih svakodnevno poziva da to urade, svakodnevno inspiriše, svakodnevno ih zagovara“. „Jer šta je loše u tome da ubijete ‘nepomenika’, ‘Hitlera’, ‘šefa organizovane kriminalne grupe’, ‘lobistu međunarodnih multinacionalnih kompanija, a protiv interesa sopstvene zemlje i naroda’, ‘zlo’, ‘bolesnika’, ‘nečastivog’, ‘radioaktivnog’, itd, itd“ - poručila je druga žena Srbije koja, evo i danas, dok je predsednik u Londonu, NJega zamenjuje na mestu „vrhovnog komandanta“.
U odbranu od „targetovanja predsednika od strane lažne elite i njenih nezavisnih medija“, ona, dakle, targetuje sve one koji, jasno i glasno, nisu za nju, njega i njihove,
No, ne reče Tajnica, ima li „šta loše u tome da ubijete“ one stotine nepodržavalaca režima koje svakodnevno baš Tajnica, Vrhovnik i njihove propagandane falange razapinju po „zavisnim medijima“. I izbegnu da prizna fakat da se govor mržnje kao najubojitije oružje političke borbe vratio u Srbiju upravo dolaskom videlista na vlast, pre 12 godina...
Odgovorila joj je Marinika Tepić: "Ma, sram da vas bude. Nama biste sada da pripišete govor mržnje, huškanje, dehumanizaciju?! Godinama sa najviših državnih funkcija, kao i vaš Šef i SNS jurišnici, govorite da smo ološ, govnari, šljam, bednici, protuve, bolesnici, lešinari… nacisti, ustaške sluge, izdajnici i strani plaćenici, mrzitelji Srbije i svega srpskog, Kurtijevi izvršioci… Belivukova opozicija, plaćenici mafije.”
. . .
A kad bismo, nekim slučajem, i dobili garantije, ekološke i druge, pa još od Nemaca – šta bismo s njima, osim da ih okačimo mačku o rep?!
Šta su garantije i ko ih izdaje, ko udara mur, ko pečatira, ko lupa vodeni žig ili ko je taj kauboj koji nas, ne daj Bože, žigoše usijanim gvožđem? Ko nam to i za šta garantuje? Jesmo li garancijom, pa bila ona i nemačka, preventivno zaštićeni od nekakve potencijalne epidemije „litijumitisa“?
Ima li Nemačka kao „Sila garantije“ vlastitog (i kakvog?) iskustva u iskopavanju litijuma bez ugrožavanja životne sredine na svojoj teritoriji da bi mogla sada da nešto garantuje nama? Tamo se tek najavljuje gradnja litijumske rafinerije u Biterfeldu (istok Nemačke), za preradu litijum hidroksida...
Kad smo već kod međunarodnih „garancija“, šta bi sa „Zajednicom srpskih opština“ koja je, prema Briselskom (prvom) spoorazumu, trebalo da bude formirana do februara 2014, a to nam je „garantovala“ ne samo Nemačka nego i ostalih 27 (uključiv i Ju-Kej) zemalja EU?
Šta bi sa „usmenim garancijama“ NATO-a, kako nam je u više navrata tvrdio naš Vrhovnik, da neće biti nikakve vojske Kosova, a kamoli da će vojnička ili policiijska čizma iz Prištine ikada kročiti na sever KiM?
. . .
U prethodnoj kolumni, „Uticaj francuskih izbora na ovogodišnji rod litijuma u Srbiji“, napisao sam da smo u drugom krugu propagande za „litijum koji nema alternativu“, što je za vrhovnog komandanta indoktrinacije signal da je, posle homogenizacije svog tabora, vreme za okupljanje cele zemlje, i da se dostojanstvenost, vizija, nadahnuće, kao teren pristojnog pragmatizma, napuštaju - radi sveopšte mobilizacije prvog, drugog i trećeg poziva za „uterivanje ljubavi, nade i vere“ Srbima, milom ili silom, u litijum kao „Sveti mineral“.
Zapad ne samo da žmuri na gaženje ljudskih i građanskih sloboda, prava i demokratije u Srbiji, nego još i otvoreno gura i navija za „stabilokratiju“, tj. nesmenjivost ove hiperkooperativne vladajuće koalicije pod imenom „Pokret za blanko podršku Vučiću bilo šta o bilo čemu da odluči, uključivpi i litijum“.
„Bosonoge zavetnice večne ćutnje“ iz ustavno-zaustavnog suda obavile su svoj posao i mogu da raportiraju Vrhovnom komandantu: Zadatak je ispunjen - pravo i pravda više ne postoje!
Brojimo dane do Svetog Pantelejmona, do kada je SEOS Vrhu Vrhova dao rok da usvoji zakonsku zabranu geoloških istraživanja i eksploatacije litijuma i bora. A od „diskusije o litijumu u kojoj će dominirati argumenti, a ne prazne reči“, koju je Vrhovnik najavio – ni traga ni glasa. Umesto nje, kada je o jadaritu reč – politika svršenog čina. A Kosovo – šta to beše Kosovo i Metohija?
PRŠTE VARNICE U LONDONU! Zelenski prozivao "one koji iza leđa EU odlaze u prestonicu zla"
Izvor: Pravda.rs
