„Mišljenja sam da u Srbiji nije ključno pitanje da li će se u Srbiji iskopavati litijum ili ne, već da li su institucije Srbije dovoljno jake da vrše nadzor nad tim standardima. Zato je neophodno da narod Srbije, kao i svi ostali narodi Zapadnog Balkana, konačno shvate da su im manipulacije nacionalnih vođa nacionalnim emocijama glavni problem situacije u kojoj se nalaze“, rekao je Juratović za Nova S.
Upitan za to što je poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu, radi potpisivanja sporazuma o strateškom partnerstvu o održivim resursima Srbije i Evropske uniije, obelodanjena tek uoči njene realizacije, Juratović je rekao da se posete u vezi sa ekonomskim strateškim temama „odvijaju poprilično u tišini“.
„Međutim, u ovom slučaju, jedan od razloga neobaveštenosti javnosti je i taktiziranje Aleksandra Vučića, koji i temu iskopavanja litijuma iskorisćava za održavanje na vlasti“, rekao je Juratović, koji je insistirao na tome da nije potpisan nikakav sporazum o iskopavanju litijuma već sporazum na osnovu kojeg su se Srbija i EU Srbija „obavezala da trguju gotovim proizvodima, a ne sirovinama.“
Prema njegovim rečima, taj sporazum je „zasigurno jedan korak koji će Srbiju približiti EU, iako Srbija u zadnje vreme nije pokazala prevelik interes prema usklađivanju standarda sa EU, pogotovo po pitanju kopenhagenskih kriterijuma, bez kojih Srbija sa ovakvim načinom vladavine ne može ući u EU.“
Na pitanje kako Šolc i Nemačka uopšte mogu da garantuju i govore o visokim ekološkim standardima prilikom otvaranja rudnika litijuma, imajući u vidu da Srbija nije članica EU, a i činjenicu da Rio Tinto, koji bi potencijalno kopao u Srbiji, nije nemačka firma, Juratović je odvratio konstatacijom da „ni Nemačka ni EU ne mogu garantovati nikakve standarde bez funkcionalnosti demokratskih institucija u samoj Srbiji.“
„Zato je kancelar Šolc jasno naglasio da će se Nemačka u isto vreme maksimalno zalagati da te institucije profunkcionišu, kako bi se ekološki i socijalni standardi poštovali i usaglasili sa standardima EU“, rekao je Juratović.
Upitan za kritike nemačke štampe u vezi sa posetom od 19. jula i tvrdnjama nekih od tamošnjih medija da je Olaf Šolc spreman da se baci u zagrljaj jednog autokrate zbog litijuma, Juratović je rekao da Srbija „nije prva zemlja autokratskog tipa s kojom su Nemačka i EU prisiljene da sarađuju na ekonomskom planu“ ali je ocenio da je svakako i za Srbiju i EU da „sklapaju sporazume na evropskom kontinentu nego, na primer, sa Kinom“.
„Nažalost“, dodao je, „mi ne odlučujemo kakve će vlade imati zemlje sa kojima moramo sarađivati – o tome odlučuju stanovnici tih zemalja.“
Prema njegovim rečima, što se tiče „načina vladavine Aleksandra Vučića nad svojim narodom, to pitanje mogu rešiti samo građani Republike Srbije.“
„Očigledno mu trenutno savršeno uspeva manipulacija kako na međunarodnom tako i na nacionalnom planu, što njemu dalje osigurava vlast, ali na štetu građana Srbije“, ocenio je poslanik Bundestaga.
Upitan da li će Nemačka sada žmuriti zbog litijuma na sve ono što je kritikovala u poslednje vreme, uključujući decembarske izbore u Srbiji, Juratović je izneo tvrdnju da „Nemačka i sve demokrate Evrope i dalje ostaju kritični prema režimu Aleksandra Vučića.“
„To znači da ćemo i dalje maksimalno pomagati jasnu društvenu i političku alternativu Srbije da dođe do demokratskih institucija sa fer i slobodnim izborima, bez manipulacija od strane trenutne vlasti u Srbiji, kao što smo to doživeli na poslednjim izborima“, rekao je Juratović, prema čijoj oceni je neophodno sa Srbija dobije „liberalno demokratsku alternativu“.
Ovaj poslanik je tvrdnjom da „EU po svojim načelima nikada nije, niti će tolerisati bilo koji autokratski režim“ reagovao na pitanje da li je licemerno da EU toleriše autokrate i pravi dogovore sa njima, dok sa druge strane kritikuje i sankcioniše mađarskog premijera Viktora Orbana, predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i predsednika Belorusija
Upitan zašto je Nemačkoj stalo da se litijum iskopava u Srbiji iako ima zalihe te rude u sopstvenoj zemlji, Juratović je rekao da su „resursi EU i Nemačke preslabi da bi pokrili potrebe litijuma“, i da je „zato razumljivo da se ti resursi osiguraju i van EU, ali u zemljama koje su potencijalne članice EU, kako bi se osigurali socijalni i ekološki standardi.“
Na pitanje da li građani Nemačke podržavaju da se kopa litijum u njihovoj zemlji, Juratović je izneo tvrdnju da „u Nemačkoj to nije, barem ne u javnosti, nacionalno pitanje već lokalnog karaktera, pri čemu se zasigurno pre svega moraju poštovati ekološki i socijalni standardi Nemačke.“
„Mišljenja sam da u Srbiji nije ključno pitanje da li će se u Srbiji iskopavati litijum ili ne, već da li su institucije Srbije dovoljno jake da vrše nadzor nad tim standardima. Zato je neophodno da narod Srbije, kao i svi ostali narodi Zapadnog Balkana, konačno shvate da su im manipulacije nacionalnih vođa nacionalnim emocijama glavni problem situacije u kojoj se nalaze.
Izvor: Vebtribune/Beta
