Najnovije

OTKRIVAMO! Jakob Stausholm – Ko je prvi čovek Rio Tinta?

Nakon 20 godina rada u velikim korporacijama, Danac rođen u gradiću Niborg, došao je na čelo Rio Tinta sa ciljem da nakon mnogobrojnih skandala koji su eskalirali kopanjem rudnika u klisuri Jukan u Australiji, ugasi vatru i popravi reputaciju ove kompanije. Da li mu to polazi za rukom?

Jakob se rodio u Niborgu, u Danskoj, u gradu koji se prvi put spominje 1193. kao zamak Niborg, koji postoji i danas. Dečak rođen u porodici građevinskog inženjera i majke učiteljice pohađao je Niborg gimnaziju u Funenu, da bi diplomirao ekonomiju na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Na biznis nije dugo čekao, pošto je još tokom školovanja na univerzitetu počeo da radi u danskom sedištu kompanije Šel, u Kopenhagenu. Godinu po godinu, Jakob je nanizao više od 20 godina korporacijskog iskustva, prvenstveno na višim finansijskim pozicijama u pomenutom Šelu, radeći širom Evrope, Latinske Amerike i azijsko-pacifičkom regionu (držao je poziciju potpredsednika finansija i glavnog internog revizora).

Jakob se 2008. vratio u rodnu Dansku kao finansijski direktor grupe globalnog provajdera ISS, koji je još tada poslovao u više od 50 zemalja, uz 450.000 zaposlenih.

Velike korporacije postala su njegova sudbina.

Od 2012. do 2018. radio je za A.P. Moller-Maersk, najveću svetsku brodarsku kompaniju sa godišnjim prometom od 50 milijardi dolara. Bio je glavni direktor za strategiju, finansije i transformaciju, prvo za Maersk Line, a kasnije za celokupnu Maersk grupu. Kao član upravnog odbora, nadzirao je strategiju, digitalizaciju, IT sektor, pravne poslove i centre za transformaciju i zajedničke usluge.

Uz sve ovo, bio je neizvršni direktor kompanije Vudsajt Petroleuma (između 2006. i 2008.) i Statoila (sada Ekinor), od 2009. do 2016. godine. Vudsajd je australijska kompanija za istraživanje i proizvodnju nafte i najveća nezavisna kompanija za naftu i gas u Australiji.

Ekinor je međunarodna energetska kompanija posvećena dugoročnom stvaranju vrednosti u budućnosti sa niskom emisijom ugljenika, stacionirana u norveškom Stavangeru.

Dolazak u Rio Tinto nakon uništavanja nasleđa Aboridžina

Jakob se pridružio Rio Tintu u septembru 2018. kao glavni finansijski direktor, a kasnije i izvršni direktor u januaru 2021. godine. Tu dužnost je preuzeo od Žan-Sebastijena Žaka, koji je bio na čelu kompanije od 2016. godine. Magazin Harvard Biznis Rivju ga je 2019. godine proglasio jednim od 100 najboljih svetskih izvršnih direktora.

Žak je preuzeo odgovornost za uništenje drevnog australijskog aboridžinskog lokaliteta u klisuri Jukan uprkos činjenici da je odluka o eksploziji pećine doneta 2013. pod rukovodstvom prethodnog izvršnog direktora. Lokalitet Aboridžina star 46.000 godina uništen je eksplozivom u maju 2020, a Rio Tinto je tada naveo da su postojla još tri načina da se do rudnika dođe.

Ovaj lokalitet bio je od najvećeg arheološkog značaja sa velikim brojem kamenih artefakata od ljuspica, retkih ostataka faune, jedinstvenim kamenim oruđem, očuvanom ljudskom kosom i sa sedimentom koji sadrži polen zapis o hiljadugodišnjim menama i promenama životne sredine.

Pored Žaka, kompaniju su napustila još dva glavna operativnca, dok je Rio Tinto izdao saopštenje, nakon negodovanja javnosti i široke međunarodne medijske pažnje i kritike, u kojem se izvinio plemenu Putu Kunti i narodu oblasti Pinikura za uništavanje pećina i njihovog nasleđa. Ipak, šteta je postala ireverzibilna, a izvinjenja nisu bila dovoljna, pogotovo u Australiji, gde je pitanje Aboridžina izrazito delikatna tema.

Nakon 20 godina rada u velikim korporacijama, Danac rođen u gradiću Niborg, došao je na čelo Rio Tinta sa ciljem da nakon mnogobrojnih skandala koji su eskalirali kopanjem rudnika u klisuri Jukan u Australiji, ugasi vatru i popravi reputaciju ove kompanije. Da li mu to polazi za rukom?

Jakob se rodio u Niborgu, u Danskoj, u gradu koji se prvi put spominje 1193. kao zamak Niborg, koji postoji i danas. Dečak rođen u porodici građevinskog inženjera i majke učiteljice pohađao je Niborg gimnaziju u Funenu, da bi diplomirao ekonomiju na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Na biznis nije dugo čekao, pošto je još tokom školovanja na univerzitetu počeo da radi u danskom sedištu kompanije Šel, u Kopenhagenu. Godinu po godinu, Jakob je nanizao više od 20 godina korporacijskog iskustva, prvenstveno na višim finansijskim pozicijama u pomenutom Šelu, radeći širom Evrope, Latinske Amerike i azijsko-pacifičkom regionu (držao je poziciju potpredsednika finansija i glavnog internog revizora).

Jakob se 2008. vratio u rodnu Dansku kao finansijski direktor grupe globalnog provajdera ISS, koji je još tada poslovao u više od 50 zemalja, uz 450.000 zaposlenih.

Velike korporacije postala su njegova sudbina.

Od 2012. do 2018. radio je za A.P. Moller-Maersk, najveću svetsku brodarsku kompaniju sa godišnjim prometom od 50 milijardi dolara. Bio je glavni direktor za strategiju, finansije i transformaciju, prvo za Maersk Line, a kasnije za celokupnu Maersk grupu. Kao član upravnog odbora, nadzirao je strategiju, digitalizaciju, IT sektor, pravne poslove i centre za transformaciju i zajedničke usluge.

Uz sve ovo, bio je neizvršni direktor kompanije Vudsajt Petroleuma (između 2006. i 2008.) i Statoila (sada Ekinor), od 2009. do 2016. godine. Vudsajd je australijska kompanija za istraživanje i proizvodnju nafte i najveća nezavisna kompanija za naftu i gas u Australiji.

Ekinor je međunarodna energetska kompanija posvećena dugoročnom stvaranju vrednosti u budućnosti sa niskom emisijom ugljenika, stacionirana u norveškom Stavangeru.

Kina, strateško partnerstvo

Tokom poslednjeg samita u Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu Jakob Stausholm je izjavio da „postoji puno neizvesnosti u današnjem svetu, ali puno se i dešava, u smislu razvoja, veštačke inteligencije“, ukazujući na trendove u Kini, u kojoj se sve više obraća pažnja na pitanje klimatskih promena, uz veliku ekspanziju obnovljivih izvora energije, električnih vozila.

„Bio sam u Kini u decembru 2023. godine i vidim dosta aktivnosti, kineska ekonomija je prošle godine porasla 5,2 odsto. Mi smo nekako oprezno optimistični u vezi sa postepenim oporavkom kineske ekonomije“.

A koliko je ona važna najbolje govori činjenica da postepeni oporavak ukupne kineske ekonomije znači porast potražnje za proizvodima Rio Tinta. Stausholm je u Davosu naveo da je potražnja za njihovim proizvodima tokom 2023. bila velika, i ona se najviše odnosila na gvožđe, pošto kineske čeličane rade punom parom.

Uz to, Kina je od izuzetnog značaja za Rio Tinto jer je to zemlja koja od njih najviše kupuje, koja njima donosi najviše zarade (skoro 60 odsto prihoda). Uz to je i zemlja koja daje najviše akcionara u kompaniji sa sedištem u Londonu.

Prethodni parametri ne čude jer nadogradnja, otvaranje i transformacija kineske industrije dovodi do velike potražnje za proizvodima, odnosno otvara poslovne mogućnosti za Rio Tinto, i druge multinacionalne korporacije širom sveta.

Kao najveći svetski proizvođač čelika, Kina ima ogromnu potražnju za rudom gvožđa, sirovine za proizvodnju čelika, koja je takođe jedna od glavnih industrija koja proizvodi emisije ugljenika.

Rio Tinto kao najveći svetski proizvođač rude gvožđa, imao je niz spona i zajedničkih preduzeća sa kineskim partnerima ovih godina nego ikada ranije u svojoj istoriji.

Na marginama poslednjeg Kineskog razvojnog foruma u Pekingu Stausholm je izjavio da „potencijal dekarbonizacije čelika u Kini predstavlja ogromne mogućnosti za globalne rudarske kompanije, a da je Rio Tinto kompanija posvećena proširenju saradnje sa Kinom izvan trgovine – na istraživanje, zajednička ulaganja, istraživanje i razvoj rešenja sa niskim sadržajem ugljenika u lancu vrednosti čelika“.

Rio Tinto pod Stausholmom

Potpuno je jasno da je Kina u fokusu Rio Tinta. Brz razvoj solarne energije i energije vetra, proširenja mreže i produkcija električnih vozila, gde Kina prednjači u svetu, dovele su do veće potražnje za proizvodima koje Rio Tinto obezbeđuje, i to ne samo bakra, već i aluminijuma, kao i materijala za baterije. Rukovodstvo Rio Tinta stalo je iza kredoa da je „zelena tranzicija potpuno nova poslovna prilika za kompaniju“.

Problem za Rio Tinto je taj da je jedini način da se nešto „zazeleneli“ to da se negde drugde „zacrni“, i po toj margini Rio Tinto hoda godinama, bivajući oštro kritikovan.

Na povećanje mogućnosti poslovnih aktivnosti Rio Tinta u Kini mogla je da ukaže i izjava Žao Šanbina, glavnog stratega i investicionog menadžera u kompaniji Beijing Gold and Forex Fortune, koji je rekao da „uvođenjem novih kvalitetnih proizvodnih snaga, uz trend dekarbonizacije, industrija čelika će postepeno prelaziti sa visokog rasta na visokokvalitetni razvoj“.

Rio Tinto je prošle godine dobio odobrenje od australijske i kineske vlade za zajednički razvoj šangajske kompanije China Baowu Steel Group i Rio Tinta na projektu Western Range u Zapadnoj Australiji, rudniku gvožđa, koji će pomoći u dekarbonizaciji lanca vrednosti čelika.

Porodica i tri adrese

Jakob je oženjen i ima troje dece i svoje vreme provodi između svojih domova u Danskoj, Majorci i Londonu. Strastveni je biciklista, i rano jutarnja vožnja do posla često je njegova rutina, kada mu to vreme dozvoli. Pošto je vreme novac, vrlo retko.
Kompanija je završila izgradnju rudnika Oju Tolgoi u Mongoliji (jednom od najvećih poznatih nalazišta bakra i zlata na svetu), i to će na kraju biti četvrti po veličini rudnik bakra na svetu, a sav koncentrat bakra trenutno ide za Kinu.

Tokom njujorške klimatske nedelje 2022. godine Stausholm je u razgovoru za Atlantski Savet maltene reiterirao svoje najave sa početka svoje karijere u Rio Tintu:

„Mi smo prvi u lancu, tako da snabdevamo proizvodnu industriju i robu široke potrošnje. Zapitali smo se prošle godine gde smo sada i postavili smo četiri cilja za kompaniju, a jedan od njih su

besprekorni ESD akreditivi, i iako na neki način možete da kažete to zvuči neopipljivo, zapravo je od velike važnosti jer to znači da možete da uradite još više. Cilj nam je da naše emisije ugljen dioksida smanjimo i do 50% do 2030. godine, a to je ogromna promena za ovako veliku kompaniju. Takođe smo najavili da ćemo u tu svrhu uložiti 7,5 milijardi dolara uz još puno indirektnih investicija. Nemamo sve odgovore, moramo da radimo i sa partnerima, a opet ne smemo da gubimo vreme.

Srbija, omeđena neizvesnošću i strahom oko potencijalnog vađenja litijuma u okviru projekta Jadar, vapi za bilo kakvim informacijama o Rio Tintu, njegovim poslovima, funkcionerima, a kada je ta kompanija u pitanju, ono što o njoj može da se sazna na globalnom nivou, često nije nimalo ohrabrujuće u raznim kontekstima. Novac jeste važan, ali postoji i nešto puno važnije. Vazduh, zemlja, voda, za početak.

RAZVALJIVANJE UKRAJINSKIH LINIJA! Ruska armija pokušava da razbije veliko utvrđenje

Izvor: Forbes

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA