Piše: Petr Davidov
U knjizi se sve dobro završilo, „naši su pobedili“ – doduše, ne bez božjeg, uplitanja. Ali hajde da bajke, makar i za odrasle, ostavimo po strani, i da pogledamo našu, na žalost, nimalo bajkovitu realnost. Bojim se, doći ćemo do zaključka da bez još jednog božjeg uplitanja, ovog puta nećemo uspeti da izađemo na kraj.
Dakle, samo po zvaničnim podacima za prošlu godinu, u Ukrajini je dvostruko poraslo crno tržište vatrenog oružja, bacača granata, PTUR-ova, artiljerijskih oruđa. U ovom trenutku na poternicama je više od 630 hiljada jedinica oružja. Od početka Specijalne Vojne Operacije (SVO) „izgubilo se“ više od 230 hiljada cevi: oko 90 hiljada automata proizvedenih u raznim zemljama; 12.000 bacača granata; 307 PZRK (prenosni raketni zenitni kompleks) (uključujući „Stinger“, „Strela“, „Igla“); 268 PTUR (protivtenkovski raketni kompleks); 44 artiljerijska oruđa; više od 12.000 mitraljeza, desetine hiljada pištolja, hiljade jedinica hladnog oružja.
Zamislimo se: 630 hiljada jedinica oružja samo po starim prošlogodišnjim podacima i samo ono što je zvanično. To je, formacijski, u suštini nekoliko korpusa, armija, ili čak i front, ako računamo po brojnosti. Uzimajući u obzir, razliku između zvaničnih i realnih podataka, naročito u takvom teritorijalnom entitetu kao što je današnja Ukrajina, može se smatram, govoriti o dovoljno oružja za naoružavanje nekoliko frontova ili žarišta u Evropi. Upravo tako: ne u Ukrajini, već u Evropi i u drugim delovima sveta – jer zašto, upitajmo se, postoji tržište? Koliko je već puta, oružje, brižno dato „za borbu protiv omražene Rusije“, isplivalo u Bosni, Nemačkoj, na Bliskom Istoku, ili u Africi? Tako da se armije i frontovi uspešno stvaraju, i teško da je to na zadovoljstvo, nekada razumne Evrope, koja je toliko govorila o „bezbednosti i saradnji“.
Nedavno su zapadni mediji, snebivajući se, objavili izjavu da su, prema podacima nemačke obaveštajne službe, teroristi 2023. godine koristili Ukrajinu kao tranzitnu tačku, šaljući svoje pristalice pod vidom izbeglica u zapadne zemlje. Nije tajna da je ukrajinski pasoš sada jedan od najtraženijih dokumenata među teroristima. Vrlo uspešno konkuriše sa kosovskim dokumentima. Tako da nemački i francuski buržuji (kažu, da još uvek i takvi postoje) vape kako su očekivali nesrećne izbeglice iz sela negde pored Odese, a njima – kakvog li iznenađenja! – dolaze razni afro-odesiti ili neki Sulejmani Nalivajčenko, koji ne znaju ni reč ukrajinskog, ali strogo poštuju zakone šerijata. I ovi momci se prema evropskoj kulturi, a prema hrišćanstvu da se ne spominje, odnose otprilike kao stanovnik Kabula prema hramu Svetog Save na Vračaru. Postavlja se pitanje: da li rukovodstvo NATO i Evropske unije zaista ne vide šta se zapravo događa?
Šta je tu, iza lepih fraza o „pomoći Ukrajini“ – u stvari krvava pijaca, i to samoubilačka? Druga je stvar što, sudeći po politici koja se vodi i koja se skriva iza „pravedne mržnje prema Rusiji“, upravo to rukovodstvo, na narode koji žive na teritoriji EU, gleda upravo kao u pomenutoj knjizi – kao na zaostali element koji treba „optimizovati“ radi uspostavljanja sopstvene apsolutne vlasti. Neki Nemci ili Francuzi, Srbi ili Grci, Portugalci ili Italijani – nisu ništa više od sitniša za potkusurivanje, nepotreban ostatak koji se može, mirne duše potrošiti i liferovati. Da li to rukovodstvo zaista veoma brine za živote stotina hiljada Ukrajinaca? – Potpuno je ista njegova zabrinutost i kada je reč o životima drugih ljudi.
Postojanje ogromne količine oružja, prisustvo boraca i militanata koji umeju njime da rukuju – to je već činjenica za današnju Evropu. Bosanski rat, „Oluja“, Kosovo, Ukrajina – nisu kraj. Čuveno pravilo Čehova: „Ako na početku predstave na zidu visi puška, do kraja predstave ona mora da opali“. Takvih je pušaka na zidovima evropske predstave okačeno već mnogo – nije li vreme da se zatvori taj teatar krvavog apsurda? Kako? Ne znam. Pretpostavljam da će Bog morati ponovo da se umeša. I ne prvi put.
Loše je kada se svet pretvori u teatar – pozorišne daske vrlo lako mogu da postanu gubilište.
Ostale tekstove ovog autora možete pročitati OVDE.
Izvor: Pravda
