Piše: Cvijetin Milivojević
Da je Vrhovnikova državna i privatna propaganda ovako i ovoliko, do biblijskih razmera, “zalegla“ za Kosovo i Metohiju koliko je za eksploataciju jadarita (litijuma i bora) u Jadru i Podrinju, gde bi nam bio kraj?! Južna srpska pokrajina ne da bi ostala naša, nego bi i, makar, za početak, Tuzi i cela Malesija u Crnoj Gori, zapadna Makedonija (albanska Ilirida)i Skadar u Albaniji, poželeli da budu deo Srbije!
Novi vetrovi (čuj, vetrovi – uragani!) počeli su da duvaju, napisah u prethodnoj kolumni „Imaćemo slobodu čim se oslobodimo neprijatelja slobode“, sa – trijumfom na lokalnim izborima osokoljenog - Andrićevog venca, a litijum, dakle, ne da može, nego – mora! Zbog čega nam je tradicionalno neprijateljsku Nemačku naš Vrhovnik promovisao, ni manje ni više nego još i u - „garanta bezopasnog rudarenja litijuma u Srbiji“! Pošto je belodano da su još nemački nadničari Sasi rudarili po rudnicima nemanjičkog carstva...
Uostalom, srednjevekovni Makijaveli nije imao dilemu da li je bolje da vladaoca vole ili da ga se plaše: „Da bi podanici bili složni i odani njemu, vladalac ne treba da se brine ako ga prati glas surovog.“
. . .
Početni aksiom konspirologije predstavlja ideju o postojanju neke „zavere“ (svetske, belosvetske ili lokalne, svejedno) i tajnog društva, čiji članovi teže da pokore ceo svet i stvore potpuno novi poredak u kojem će oni zauzimati ključne pozicije i apsolutno gospodariti. A tajno društvo se, naravno, sastoji od posebnih „genija zla“.
Dakle, u centru „zavere“ su (neki) ljudi; ti ljudi, skriveni pod velom tajne, principijelno su, u samoj svojoj osnovi, defektni; cilj „zavere“ je stvaranje „antirealnosti“ koja odgovara „antinormalnosti“ samih zaverenika, a negativni cilj „zavere“ je uništenje „prirodnog“, „normalnog“ poretka stvari - ili, barem, njegovo podjarmljivanje i potčinjavanje - koji predstavlja „smetnju“ i „prepreku“…
To, u svojoj knjizi „Konspirologija - nauka o zaverama, tajnim društvima i okultnom ratu“ (izvornik objavljen u Moskvi, 1993; izdanje Logos, Beograd, 2008), tvrdi Aleksandar Dugin.
. . .
Prvo je to, proročki precizno, nagovestio Sam Vrh Vrhova: „Biće diskusija o litijumu u kojoj će dominirati argumenti, a ne prazne reči tipa „Ne damo Jadar i Rađevinu!“
I sve to navodno zato da bi odluku o eventualnom iskopavanju litijuma, „posle dijaloga“, doneli sami građani, ali – „nakon što čuju argumente, a ne prazne priče“.
Ima tu svega i svačega da bi se uteralo u najnoviji „Pokret za blanko podršku Vučiću bilo šta o bilo čemu da on odluči“ (ili Srpski savez radnog / raseljenog naroda; skraćeno: SSRN). Ucena i pretnji, ali i preozbiljnih nagrada i drugih pozitivnih satisfakcija za one profesore, stručnjake i specijaliste, ali i „analitičare opšte prakse“ koji u litijumu vide isključivo „veliku razvojnu šansu“, ali ne i opasnost po zdravlje građana Srbije.
Tu su i latentni euroatlantski lobisti koji optiraju, kao, „za najviše standarde struke u eksploataciji koje će jedino Zapad poštovati“, tj. za rudarenje po svaku cenu, ali uz ogradu da „ni zrno žita ne sme da padne u ruke neprijatelju“ (ne daj Bože, Kinezima) ili da taj litijum ni slučajno ne nacionalizujemo, pa da razvijamo vlastitu tehnologiju i industriju.
Zbog čega, na drugoj strani, svoje minute u elektronskim medijima i stupce u novinama i na portalima, izvesno je, neće dobiti oni koji ukazuju na pogubnost rudarenja litijuma u ovoj fazi razvoja tehnologije iskopavanja.
. . .
Dr Zoran Đ. Slavujević, u knjizi „Biblijska koncepcija propagande“ (Radnička štampa i IDN, Beograd, 1993), primećuje da obećanja i pretnje, nagrade i kazne, stoje nad glavama ljudi tokom celokupnog njihovog života.
Osnovni „argumenti“ propagande su, prema prof. Slavujeviću, obećanja i pretnje i oni se, u biblijskoj promidžbi, pojavljuju u vidu Božijih „nagrada“ i „kazni“, tako da „nema skoro ni jedne jedine biblijske priče u kojoj Bog ili njegovi ovozemaljski poslenici ne obećavaju ili ne prete, u kojoj ljudima ne stavljaju u izgled nagradu ili kaznu, korist ili štetu“.
Bog obećava Mojsiju izbavljenje iz ropstva i naseljavanje u „zemlji meda i mleka“ (Knjiga peta – ponovljeni zakoni, 6.3)... U Jerihonu čak postoje i „specijalizovani“ geografski prostori za svakodnevno ritualno izricanje blagoslova i kletvi. Reč je o dva brda na istočnoj strani Jerihona: brdu Garazin, sa koga su Judejci blagosiljali i brdu Gevol, sa koga su proklinjali.
. . .
Osnovno sredstvo biblijske propagande jeste (izgovorena) reč.
U Jevanđelju po Jovanu, reč se identifikuje sa Bogom: „U početku bejaše Reč, i reč beše u Boga, Reč beše Bog. Ona beše u početku Boga. Sve je kroz nju postalo, i od onoga što je postalo ništa nije postalo bez nje...“
Dok „vera dolazi od slušanja propovedi, a propoved od reči Hristove“ (Pavlova poslanica Rimljanima).
Reč Božija je „duh i život“, „večni život“, „telo“ (apostol Jovan) i „mač duhovni“ (Pavlova poslanica Efescima), njome se leče bolesni i vaskrsavaju mrtvi.
. . .
„Rio Tinto“, za sada, medije koji smeju da objave nekoga i/li nešto kontra „litijumske oluja kampanje“, zatrpava demantijima (zamislite: demantiji na javno, pod imenom i prezimenom, nečije mišljenje!), sledeća faza su, verovatno, strateške SLAPP tužbe protiv delovanja javnosti.
Režimskim propagandnim nazovi medijima, ali i provladinim glasilima, a to su manje-više svi mejnstrim mediji u Srbiji, već su iz Vrha Vrhova počele da stižu instrukcije i spiskovi „poželjnih sagovornika na temu podrške kopanju litijuma“.
Potencijalni strani privatni investitor u zagađivanje životne sredine Srbije nudi, navodno, uvid u „naučno dokazane činjenice vezane za projekat Jadar“, a ta „nauka“, to je samo ono što igra u dresovima RT-a, i to RT zove „podsticanjem još intenzivnijeg dijaloga o projektu“, a ne, recimo, „kreiranjem obaveznog naraviva“ ili „propisivanjem opšteobavezujućem javnog diskursa“ o projektu „Jadar“…
Za manje od mesec dana otako je Sam Vrh Vrhova protivzakonito „otkočio“, inače zakonski „prikočen“, projekat prekopavanja Srbije, kuloarski „dijalog“ koji formalno, dakle, nije ni otpočeo, uspeo je da postane MMA meč „na život i smrt“.
Gromoglasnija strana, ova iza koje su i Država srpska, i Globalni vladari iz senke, ali i strana privatna kompanija RT – već je, protivnike iskopavanja litijuma, ocrnila kao – veledizdajnike; onaj ko je imao sreće postao je (samo) „kočničar reformi“, retrograd, smutljivac, „crnorupaš“, „ravnozemljaš“, kolebljivac.
Dok su, za protivnike iskopavanja, zagovornici rudarenja – izdajnici, lobisti, „Vučićevi ili strani plaćenici“, pokatkad i, „sluge“ Novog svetskog poretka ili „Poretka novog sveta“, kako bi ih ispravio moj prijatelj dr Vladimir Ilić.
. . .
Predstavnici Saveza ekooloških organizacija Srbije (SEOS) su, kao što su i najavili na „svelitijumskom saboru“ u Loznici, Vladi Srbije predali zahtev kojim joj daju rok od 40 dana, odnosno do iza Svetog Pantelejmona, da usvoji zakonsku zabranu geoloških istraživanja i eksploatacije litijuma i bora u Srbiji. Ukoliko se to ne desi, što je više nego izvesno, najavljuju „blokade ključnih tačaka i železnice“ širom zemlje, posebno na “vitalnim tačkama preko kojim se prevoze rude iz drugih rudnika u Srbiji”.
Vlada Srbije je, nakon višemesečnih protesta građana i blokada puteva sa zahtevom da se ne dozvoli iskopavanje litijuma u Srbiji, januara 2022, tj. tri meseca pre predsedničkih i parlamentarnih izbora, „stopirala“ projekat “Jadar”, odnosno otvaranje rudnika litijuma u dolini reke Jadar.
Ali, čim je pobedio na tim izborima, Vrhovnik se ujeo za jezik zašto je (a jasno je da je to učinio upravo zato da bi pobedio na izborima!), privremeno zaustavio projekat rudarenja litijuma: "Zaslužan sam za to što imamo zlata, ali sam kriv što sam pod pritiscima mojih saboraca i svih ostalih prihvatio da odustanemo od litijuma. To mi je najveća krivica u karijeri u prethodnih 10 godina. Uništili smo tom odlukom zapadnu Srbiju i Podrinje celo. Nisam izdržao pritiske i laži. To mi je greška koju sebi ne mogu da oprostim. Tom odlukom smo uništili Loznicu, Krupanj i Mali Zvornik. Sramota me je što nisam imao dovoljno snage i tu grešku sebi nikada neću oprostiti."
Međutim, nakon još jedne pobede, ovaj put na lokalnim izborima, na kojima nije ni učestvovao - predsednik Srbije, uz obrazloženje da država „ne sme da propusti mogućnost tehnološkog napretka koji bi doneo litijum“, ponovo u igru vraća kompaniju “Rio Tinto” i njihov projekat prekompozicije zelene doline Jadra u pustinju.
I dok se Vrhovnikova Tajnica, trenutno na mestu spikera najvišeg predstavničkog i zakonodavnog tela u Srbiji, i bukvalno uživela u ulogu RT promotera, ulagujući se Nemcima, a vređajući um i razum sopstvenog naroda („Mi imamo kao i Nemačka rezerve litijuma, a Nemačka je mnogo pametnija od Srbije i Nemačka će biti zemlja koja će proizvoditi litijum") – Vrhovni režiser je, u ovoj raspodeli uloga, za sebe rezervisao rolu „volontera promotera“ iste te kompanije. Sve praveći od sebe siromaška velikomučenika, a denuncirajući, rečnikom iz dosijea „Službe“, poimence građane zemlje na čijem je čelu, a koji ne žele da se, zbog RT-a, sele sa svojih pradedovskih ognjišta.
Optužio ih je da su „primili pare od Rio Tinta, a oni su danas protiv“, a on je, veli, „bez dinara – za“, jer je njemu “važna Srbija, a njima samo njihove zadnjice i ništa više“, pa ih izaziva na, sa njim zajedno, dijalog, pardon, na spravu svih sprava za utvrđivanje svih istina, na (Dačićev, Gašićev, Vulinov, Orlićev...?) „poligraf“; pa je pripretio da „neće pustiti dvema službama da nam drugi put daju „šuster – mat“ po pitanju iskopavanja litijuma u Srbiji, kao što su, kako je rekao, to uradili prošli put“... I, svašta još nešto, ali opet ne reče čija je to ta druga „služba“, prva je, ako sećanje ne vara – nemačka! Da, dobro ste pročitali, tajna služba iste one zemlje koja nam je sada „garant sigurnog kopanja“, iako sama, mada ima 27 puta više rezervi litijuma od Srbije, još nije otpočela eksploataciju?!
Ah, da: Ko bi bili učesnici tog opštedruštvenog, svegrađanskog dijaloga o litijumu ? I, nije li logično da, ako već postoji potreba za dijalogom, što znači da stvar oko litijuma u Srbiji još nije „presečena“ – da se, kao znak dobre volje, do donošenja konačne odluke – obustave sve aktivnosti na projektu „Jadar“?
. . .
Na individualno-psihološkom planu biblijska propaganda neprestano provocira dva najelementarnija osećanja: ljubav (prema Bogu) i strah (od Božje kazne). Božije reči se obraćaju čovekovom „srcu“ i „duši“, ali u čovečijem srcu i duši nije samo ljubav, već i strah.…
Novi zavet kaže: „LJubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim.“ Ovo je najveća i prva zapovest.
„Greh“ je kao „otuđenje čoveka od Boga i samoga sebe“ neposredan uzrok svih ljudskih nesreća. „Žudnja rađa greh, a greh kad je počinjen, rađa smrt.“
Spasenje se ne obećava samo po sebi, već treba da ga se zasluži za života, za „sudnji dan“. Apostol Pavle u poslanici Rimljanima poručuje: „Plata za greh je smrt, a dar Božji je život večni u Isusu Hristu.“
Hišćanstvo, posebno katolicizam, priznaje institut indulgencije kao „oproštaj“, „otkup“ greha ili duga.
. . .
Hrišćanstvo, prema sećanju njegovih jevanđelista, razlikuje pet vrsta propovedi koje je, u različitim prilikama, činio sam Isus Hrist: egzetska, narativna, aforističko-gnomastička i dijaloška.
U aktuelnoj Vrhovnikovoj propagandi najčešće se koristi tzv. monološka propoved koju karakteriše „široko izlaganje ideje bez prekida, upadica i pitanja, što mu daje punu slobodu u organizaciji sadržaja, izboru argumentacije, davanju ritma i slično.
Iako je kateheza (podučavanje u kome učenik, rečenicu po rečenicu, ponavlja naglas učiteljevo tumačenje ) samo do kraja prvog veka Hristove ere bila najviše praktikovan način širenja hrišćanskih sadržaja - u Vučićevoj propagandi ona je i danas dominantna.
A kada je reč o propovedanju litijuma kao spasa za Srbiju, naš današnji mesija – zavisno od ciljne grupe kojoj se obraća – iz Slavujevićeve „biblijske koncepcije propagande“, koristi prevashodno modernizovane „crkvene propovedi“, one koje se, „u cilju učvršćenja i produbljivanja njihove vere upućuju vernicima“, u našem slučaju, političkim idolopoklonicima, odnosno „sigurnim i kapilarnim glasovima“. Dok za neuke, kolebljive i prema litijumu nepoverljive, upotrebljava „misionarske propovedi“ koje se „upućuju paganima i bezbožnicima, onima koji ne znaju za Hrista, a u cilju njihovog pridobijanja, „privođenja“ njegovoj veri.“
. . .
Ovde je na delu diktatura monologa i celo društvo je zatočenik tog jedno(g)glasa. Tako da nikakve ozbiljne javne rasprave i društvenog dijaloga o iskopavanju litijuma (i bora) neće biti. Biće, eventualno, nekakvog opšteg šuma i rumora, jer „bratski Istok“ i „kolektivni Zapad“ kojima se, besprizorno nudimo, i pozivamo ih da nas „razdeviče“ od prirodnih bogatstava, a „Zapad“ da nas „ratosilja“ i naše teritorije na KiM - prema Srbiji ponašaju kao nekadašnji kolonizatori prema svojim kolonijama.
Zato će sve ovo biti velika monološka propoved, „najpozvanijer“ među nama, o Srbiji kao Božijem davanju i svetoj zemlji „zaokruženog privrednog ciklusa“ (vađenje rude – proizvodnja baterija – sklapanje električnih i letećih automobila), „tri u jednom“, sva tri ciklusa na jednom mestu. A litijumu predviđam pijedestal Svetog Minerala. Kao Sveti Gral. Sveti, a naš.
Ruski diplomata: Ukrajina bi mogla da se suoči sa još većim gubicima – a dosadašnji su katastrofalni
Izvor: Pravda
