Nakon što je Ustavni sud doneo rešenje kojim se obustavlja primena Zakona o radnoj ravnopravnosti, dok se ne utvrdi njegova usklađenost sa Ustavom, otvara se niz pitanja o tome kako će se ovaj problem razrešiti.
Ustavni sud je dao Narodnoj Skupštini, odnosno Odboru za zakonodavna pitanja, rok od mesec dana da dostave mišljenje, ali postupak utvrđivanja ustavnosti može biti nastavljen i bez toga.
U rešenju Ustavnog suda, koje je doneto na Vidovdan ove godine, a koje su "Novosti" dobile ne uvid, kao sporno navedeno je pitanje da li odredbe osporenog zakona ispunjavaju standarde kojim se obezbeđuje ostvarivanje načela vladavine prava, pravne sigurnosti i jednakosti svih pred Ustavom i zakonom.
Ustavni sud je ocenio da bi "u primeni osporenih odredbama Zakona mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice za subjekte na koje bi se kaznene odredbe primenjivale".
Tokom postupka Ustavni sud je utvrdio da osporeni zakon propisuje rodnu ravnopravnost i definiše pojam roda koji Ustav ne poznaje, kao i utiče "na samu suštinu zajemčenog prava na ravnopravnost polova".
Tako je konstatovano da "zakonodavac standardizovani tip srpskog jezika ne smatra rodno osetljivim jezikom", pa je za Ustavni sud sporno pitanje da li predmet zakonske regulative može biti propisivanje obavezujućih pravila u oblasti nauke o jeziku i da li jezik (bilo srpski, bilo nacionalnih manjina), koji se po svojoj prirodi neprekidno razvija i menja, može biti ograničen i nametnut imperativnim zakonskim odredbama.
"Obaveza upotrebe rodno osetljivog jezika prema osporenom Zakonu odnosi se na organe javne vlasti i poslodavce u oblasti obrazovanja i vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja, kao i sredstva javnog informisanja, koji su prema Zakonu o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma i Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma obavezni za službenu upotrebu srpskog jezika. S obzirom na to, postavlja se pitanje da li navedeni subjekti treba paralelno da koriste oba jezika, i to jedan jezik koji je standardizovan i drugi koji individualno kreiraju sa ciljem promovisanja ravnopravnosti i uticaja na mišljenje, stavove i ponašanja u okviru jezika kojim se služe. Zakonodavac, pri tom, standardizovani srpski jezik ne smatra rodno osetljivim", piše u rešenju Ustavnog suda.
S obzirom na to da je Zakon propisao obaveznu upotrebu rodno osetljivog jezika na kojima se ostvaruje nastava u obrazovnom sistemu ili javno informisanje, Ustavni sud je postavio pitanje da li se ovim zakonom može menjati standardizovani jezik nacionalne manjine, imajući u vidu da je to često službeni jezik u drugom državama.
U rešenju koje je potpisala Snežana Marković predsednik Ustavnog suda ukazano je da je pojam rodno osetljivog jezika opredeljen i kao sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u ličnom i profesionalnom životu, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja, pa se nameće da li se navedenim odredbama ograničavaju sloboda misli, savesti, uverenja, kao i sloboda mišljenja i izražavanja.
"Ako Ustavni sud donese odluku da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti neustavan, pomoći će ostvarivanju ženskih prava", uveren je advokat Milenko Radić iz čije kancelarije je upućena prva (od osam) inicijativa za pokretanje postupka o ustavnosti osporenog zakona.
Prema Zakonu o ravnopravnosti polova, koji je prestao da važi 1. juna 20212, kada je počela primena spornog zakona, muškarci i žene su ravnopravni. Po Zakonu o rodnoj ravnopravnosti ona više nije bila žena, već nebinarni oblik koji je izgubio sva dotadašnja prava. Ukoliko bi se muškarci izjasnili kao žene, imali bi ista prava kao one.
Radić kaže da ne bi bilo negativnih posledica ukoliko bi se osporeni zakon stavio van snage.
"Sva prava ljudi garantovana su Ustavom i mnoštvom drugih zakona. Štetne posledice primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti su zaustavljene, a u slučaju da prestane da važi ponovo ćemo imati Zakon o ravnopravnosti polova, a žene će ponovo imati svoja prava", ukazuje on.
Podseća da se Odbor za zakonodavna pitanja Skupštine Srbije izjasnio pozitivno o spornom zakonu 2021. kada je usvojen.
"Tri godine je prošlo, pitanje je šta će sad da kaže. NJihovo mišljenje i za i protiv neće obavezivati Ustavni sud. Čak i da ništa ne napišu, moći će da se okonča postupak. Pritisci iz inostranstva su veliki, ali uveren sam da im sudije neće podleći", poručuje Radić.
BRISEL U ŠOKU! Orban sleteo u Moskvu, sastaje se s Putinom
Izvor: Rt.rs
