Piše: Nebojša Jevrić
Novi kelner je kelnersku bluzu obukao preko uniforme i preuzeo posao na “Staroj Jalti”, splavu Big Lakija.
Zaludu su goreli šporet i peć na drva. U kafani je uvek hladno, toliko je rupa.
Splav – šest sa šest metara. Radi dok ima gostiju.
Prvi dan kelner je popio litar vinjaka.
Drugi dan, litar i po.
Trećeg dana mu je vlasnik Big Bata dao otkaz.
“Samo da uzmem stvari.”
“Kave stvari kad ništa nisi ni doneo?”
Kelner je odvalio dasku od šanka a po kafani su počele da se kotrljaju bombe, između stolova i nogu gostiju.
Pokupio ih je i napunio plastičnu kesu.
No, jutarnje pilce nije to mnogo uzbudilo. Niko se ni pomerio nije. Ovde je sve moguće.
Otmena kafana, ali ti se moglo desiti ako ne poneseš ujutru flašu pića sa sobom da nema šta da se popije.
Vlasnik Big Laki oniži, debeljuškast, plav, sitnih očiju, kosa čela, ošišan na opasno, nije znao da pliva.
Jednom je igrao žandara u skakanje u vodu i izgubio.
Pijan, skočio je sa ivice splava a trojica za njim da ga vade.
Po bloku su se šetali dečaci sa kalašnjikovima. Rat je besneo preko Drine. Neretko, pred zoru, čuje se rafal između solitera.
Pucalo se i na splavu. Kad su pucali u plafon ništa strašno. Ali kad bi neko pucao u pod, morala su se menjati burad.
U bloku sinovi partizanskih oficira počeli su da slave. Da se krštavaju.
Reše da krste i Big Batu. Svi gosti su bili kumovi.
I to na splavu. A gde bi drugo. Došla muzika – Cigani trubači.
Jelo se i pilo i sve je niz usta teklo a ništa u usta ulazilo nije.
“Ajde, skrati, pope!” dobacivao je Dragan Dupe.
“Otvori se, pope, časti muziku, uzeo si pare”, bunila se Slavica Lavica, gazdarica, čuvena po sentenci: ”Šta me boli qrac, ja sam dama!”
Sutradan svi mamurni, dok flaša ide od ruke do ruke, napadnu Big Batu.
“Sad kad si kršten treba da uzmeš i slavu!”
Češka se Big Bata po glavi. Bi on, ali ne zna koja mu je slava.
A ne zna ni tata Vlasta.
Big Bata je po prirodi bio genije.
Imao je genijalane ideje.
Čitav dan je smišljao a pošto je sabio deset piva zakukureka:
“Znam koju ću! Veliki petak! To niko ne slavi. Svi će moći da mi dođu. A i Veliki je.”
Nije bilo nikog da malom Big Bati sa Ledina objasni da je to najtužni hrišćanski dan. Da se posti na vodi.
Na Veliki petak Bata zakolje prasca, krka se krkanluk, ispred prodavnica ni jednog pijanca, svi su tu, pića i ića koliko hoćeš. I sve džabe.
Stare Jalte odavno nema. Građa od nje je upotrebljena za loženje kad je nikao, na istom mestu, novi splav.
Nema ni Big Bate.
Dvojica klošara što su pili čitav dan, ko zna odkud dolutali, ostali su poslednji. Sami u kafani sa Bata Lakijem.
Kad je zatražio da naplati udarili su ga ušimice sekirom.
Nikad se nije oporavio. Umro je od udarca a možda i od ciroze.
Izvor: In4s.rs
