Pre 10 godina sva dokumenta koja nisu predata nakon petooktobarskih promena proglašena su državnom tajnom i arhivirana u tom statusu na 30 godina.

Premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti rekao je da "odluka Srbije 2014. godine da dokumente o delovanju 37. motorizovane brigade VJ na KiM proglasi državnom tajnom sprečava otkrivanje ubistva i nestanka albanskih civila". 

Vratimo se, ipak, nešto pre 2014. godine...

Nekadašnji premijer Zoran Đinđić odbio je da preda klasifikovana dokumenta Karli del Ponte i zahtevao je da se srpskim generalima ne sudi po komandnom lancu odgovornosti o čemu Del Ponteova svedoči u svojoj knjizi "Lov: Ja i ratni zločinci" u kojoj opisuje poslednji susret s Đinđićem uz reči da je "reagovao burno". Nakon premijerovog ubistva 2003. godine dokumenta su ustupili Zoran Živković i Boris Tadić.

Osnivač i prvi komandant 72. brigade za specijalne operacije penzionisani general Milorad Stupar ocenjuje da je premijer Zoran Đinđić ubijen i jer je odbio da preda dokumenta i generale.

"Zato su i ubili Đinđića. Onda su doveli one koji će ispuniti sve što se traži. Tadić je isporučio i brojne srpske generale Hagu, što je sa ponosom isticao kao vrhunac svoje političke karijere. Mnogi koji su sarađivali i pomagali u uništavanju srpske vojske u to vreme dobijali su visoke apanaže", naglašava Stupar.

Sve je što je potraživano tada - dostupno je nadležnim sudovima, navodi pukovnik Đurković.

"Organi lažne države Kosovo imaju mogućnost da dođu do toga što je dostupno. Ovo sada je čista farsa da bi se podgrejala atmosfera na političkom terenu lidera da steknu primat i Srbiji nanesu štetu za zlodela kojih na Kim nije bilo", objašnjava Đurković.

Srbija po potpisanim sporazumima saradnje sa Haškim tribunalom bespotrebno poslala poverljiva dokumenta koja su morala biti vojna, a samim tim i državna tajna, ocenjuje Đurković.

"Bilo ko sada  u svetu da traži, a posebno nepostojeća država Kosovo, Srbija nema nikakvo pravo, a ni mogućnost da ta dokumenta ustupi, zato što oni nisu relevantan faktor međunarodnog prava, a ni potpisnik, prema kojem bi trebalo ispuniti ikakvu obavezu", naglašava Đurković, ukazujući da, čak i da se to uvrsti u Briselski dijalog, Srbija nema nikakvu obavezu da tajna dokumenta preda Prištini.

Đurković objašnjava da se govorilo i moguće da je bilo žrtava tamo gde je dejstva izvodila 37. brigada, ali je sve to bilo u skladu sa međunarodnim ratnim pravom, a i ako je bilo pojedinaca koji bi izvršili zločin - u srpskoj vojsci kažnjavani su na licu mesta.

"Nemoguće je to izbeći u okolnostima kada je vođstvo terorističke UČK, koja je kao teroristička organizacija klasifikovana i od međunarodnih institucija, vršilo konstantne terorističke napade. Vršili su zlodela i nad svojim narodom koji nije želeo da im se povinuje. Aktivnost UČK je išla na to da izvedu narod iz Metohije kako bi svetu prikazali egzodus i pojačali sliku o navodnim srpskim zločinima, kao i da bi pojačali aktivnost NATO prema Srbima kasnije, navodi Đurković, dodajući:

"Kada bismo im dali dokumenta o operativnom izvođenju dejstava naše vojske, ako bi se neko na bilo koji način usudio da im to učini dostupnim, načinio bi i diplomatsku i političku i državnu grešku. U tim dokumentima može da se nađe samo jedno - čitav Prištinski korpus, pa i 37. motorizovana brigada dejstvovali isključivo po načelima međunarodnog ratnog prava i to braneći suverenitet i teritorijalni integritet sopstvene države." 

Na drugoj strani, Stupar ukazuje da "Srbija treba da sarađuje i deli dokumenta sa onima sa kojima ima potpisane sporazume, našim sudovima pre svega, ali i međunarodnim sa kojima imamo sporazume".

"Tu je jedno veliko pitanje kojem naše rukovodstvo posle petooktobarskih promena nije postavilo, a to je 'Zašto druga strana ne daje iste dokumente i podatke?' Zato cenim da smo mi u svim ovim posleratnim dešavanjima ispali naivno glupi. Vreme ipak pokaže istinu. Mi smo većinu dokumenata predali Međunarodnom sudu pravde u Hagu, a drugi nisu ništa, počev od Hrvatske", objašnjava Stupar. 

I Stupar naglašava da su se pojedinačni zločini u srpskoj vojsci oduvek najstrože kažnjavali, ali da srpska vojnička čast kroz istoriju nije dozvoljavala pripadnicima vojske da čine zločine.

"Rat je najsloženija i najtragičnija pojava u ljudskom društvu i u ratu se dešavaju strašni zločini, svojstveni pre svega, paravojskama, kakva je na prostoru KiM bila teroristička UČK. Oni nisu svojstveni u dugoj istoriji srpske vojske i tamo gde su bili srpski oficiri, nije se desio značajniji zločin. U srpskoj vojsci postojali su oduvek vojni sudovi i zločini su kažnjavani na licu mesta. Nekada i lišavani života", naglašava Stupar.

Zato, kazao je Stupar, "kao  pripadnik regularne oružane sile nisam protiv davanja bilo kojeg dokumenta, od 'strogo poverljivo' do 'državne tajne', jer znam da smo ispravni".

Stupar podseća na to kada su međunarodni posmatrači i sudije donosile presude ne uzimajući u  obzir stvarne činjenice, kao u slučaju "Račak", "Markale", "Dobrovoljačka" i slično i da pravi zločinci nikada nisu kažnjeni.

Zašto baš 37. motorizovana brigada?

Specifično je, ipak, što se sada spominje herojska 37. motorizovana brigada kojom je u periodu za koji se Kurti zanima komandovao nekadašnji načelnik Generalštaba general LJubiša Diković.

Primarni cilj pokretanja ovakve inicijative leži u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade, koja je, između ostalog, bila raspoređena i u Drenici. Drenica je, kako bi bilo jasnije, rodno mesto Hašima Tačija, ali i jednog od prvih vođa terorističke UČK, Adema Jašarija, kojeg je srpska policija likvidirala nakon što su teroristi u više napada ubili četiri srpska policajaca - godinu dana pre početka rata na KiM.

"UČK je u Drenici i okolini činila strašne zločine i nad Srbima, ali i nad svojim stanovništvom, prema svima onima koji im se nisu povinovali. Ta zlodela sada žele da pripišu pripadnicima 37. motorizovane brigade, koja je u drugom ešalonu operativno-strategijskim rasporedom stavljena tu da spreči eventualni vazdušni desant NATO snaga i eventualno da neutrališe terorističku pretnju pripadnicima brigade", ocenjuje komandant drugog bataljona 125. motorizovane brigade Prištinskog korpusa tokom bitke na Košarama Đurković.

General Stupar ukazuje za RT Balkan da je u pitanju namerna zamena teza i nastavak agende da se od terorista naprave oslobodioci, a od regularne vojske koja nema mrlju - zločinci.

"Kada je u pitanju slučaj likvidacije Jašarija - radi se o teroristima, to su ljudi koji su ubili četiri srpska policajca i tu su reagovale Posebne jedinice policije i neutralisale teroriste. Svaki napad na policajca, posebno u tim okolnostima je terorizam. Niko ne govori ko je ubio preko stotinu policajaca 1998. godine na KiM. A sada žele da napadnu herojsku 37. brigadu, koja je držala Drenicu", ukazuje Stupar.

Stupar ističe da su samo srpski generali odgovarali po komandnoj odgovornosti, a da sada žele da bace ljagu i na čestitog srpskog oficira LJubišu Dikovića i 37. motorizovanu brigadu koja je bez mrlje.

Pročitajte OVDE kako je Vučić promenio ideju referenduma o litijumu

Izvor: RT Balkan