Stari jalijaš Risto Polovina! Taj bi na vuka golim rukama mogao kidisati.
Risto sa Romanije.
Ratovao je kad god treba i gde treba.
Jednog dana, njegova jedinica išla kamionom.
Pukla ni odakle granata u kamion. Trojica mrtvih i pet ranjenih.
Među mrtvima i Risto.
Stigla pomoć. Ranjene potrpaju u kola i odvezu. Za mrtve nije bilo mesta.
Ristu ruku, nogu i pola tela odnela granata. Bili su sigurni da je mrtav.
Naiđe seljak sa konjskim kolima i očuje jauk.
Natovari ga u kola, ono što je od njega ostalo, i odveze u Miliće.
Istovari pred bolnicom.
A tad je, ko će kao Bog, sleteo helikopter s VMA.
NJega prvog utovarili.
Niko nije verovao da će preživeti, ali preživi.
Mesecima traje lečenje. A kad je završeno, prebace ga u Rudo da čeka ortopedska pomagala.
Sedeo je ispred prodavnice kraj Rudog i pio pivo.
Voleo sam, idući u Dugu, da onuda prođem. Da popijem ladno pivo s njim. Svega je u Srpskoj bilo, sem 'ladne pive.
Vesko Vukotić mu kupio električna kolica.
U tim kolicima, usred najveće gužve, vozio se Knez Miloševom do Terazija.
Tu postavljao sačekušu beganima iz Sarajeva. Ratnim dezerterima. Uzimao PDV.
I pio u "Moskvi".
Posle mu naprave kola. Jednom rukom i jednom nogom mogao je da vozi.
Vratio se za Srpsku.
Granata mu odnela sve zube, sem levog očnjaka. Vuku je i jedan očnjak dovoljan.
Kad ga naljute, kačio je osigurač od bombe na zub. Nema toga ko mu smeo stati na crtu.
Na terasi na Grbavici sedeo je Risto Polovina i Aleksej Rus i pili su rakiju koja je od otrova poskoka pravljena. Pre ranjavanja Risto nije pio. Aleksej je toga dana dobio pismo. Pismo od verenice koju je ostavio u Donjecku. Od Nataše. Javljala mu je da je našla način da dođe do Srbije. Da joj je pomogla bela Ciganka Murga Kostić. Da dođe po nju u Šabac. Da hoće da mu se pridruži. Da se bori.
Aleksej je čitao pismo i pio sa Ristom Polovinom. Bilo je podne. Bosna, zver divlja i nepoznata.
Bilo je primirje.
Približavao se kraj rata.
Snajperisti Legije stranaca su pokrivali srpske položaje. Kontrolisali su provođenje primirja.
Bilo je podne a oni su već stukli flašu.
Alekseju je to bila treća godina u Srpskoj. Došao je među prvima.
Otvorili su drugu.
Aleksej se prvo smejao a onda plakao.
"Rista, Rista, dolazi Nataša!"
Povukao je dugačak gutljaj a onda skočio na noge.
U rukama je držao "Cecu". Tako su Srbi zvali puškomitraljez.
I stojeći počeo da puca.
"Mudžahedin jebal svoja mat", vikao je i pucao prema muslimanskim položajima.
Francuz ga je lako otkrio.
Nije ispalio ni pola rafala kad ga je našao metak.
Srušio se pored Rista Polovine.
Iz kuće su istrčali vojnici i uneli ga u kuću.
Risto je uzeo pismo i sa štakama se uputio prema ulici i kolima.
Mnogi su mu drugovi poginuli ali smrt mladog Rusa ga je dotukla.
Ušao je u kola i nije se zaustavljao do Karakaja. Do Drine i granice.
Nataša je rođena u Donjecku. U Peterburgu studirala jezik i književnost. Volela je Tolstoja. Plakala nad sudbinom Ane Karenjine. Znala je sve o Vronskom, odnosno Rajevskom koji je kao dobrovoljac u Srbiji poginuo.
Tražila način da stigne do Alekseja.
Strašno su se posvađali pred njegov odlazak za Srpsku.
Bila je jogunasta, jake volje i htela je da istera svoje.
Vreme je prolazilo, odavno mu je sve oprostila, tražila je način da otputuje. Ali to nije bilo lako.
A onda upoznala Murgu. Murga – bela Ciganka iz Šapca!
Murga u najskupljoj bundi, okićena zlatom, vrbovala Ruskinje. Obećavala im sve o čemu su čitale i gledale u holivudskim filmovima.
Ona joj obezbedila pasoš, vizu i ostalo. Kupila odeću. I povela za Šabac.
Tamo joj uzela pasoš. Spremala se da je proda za dve hiljade maraka vlasniku javne kuće.
I udesilo se, ko će kao Bog, da pre nego što je stigao mušterija stigne Risto Polovina.
Nataši je bilo jasno u šta se uvalila. Bila je u ciganskoj mali u nepoznatoj zemlji a Alekseja nema.
Risto je pucao u krov a onda sa dvojicom ratnika u kuću.
Stavi osigurač od bombe na zub, zatraži pasoš i pare.
O Aleksejevoj sudbini nije morao ništa da joj kaže, sve je razumela. Htela je samo da mu vidi grob.
Sledeće noći prenoćila sa Ristom Polovinom.
"Ti moj heroj", šaputala je ljubeći mu ruku koju nije imao. Milujući ga po nozi koju nije imao.
"Ti se budeš udala za mene", rekao joj Risto Polovina.
Prekosutra su se venčali.
Od opštine Bijeljina dobio plac.
Ali nije bilo građe. Svega za kuću treba.
Risto ode u Banja Luku, polije se benzinom ispred hotela "Bosna" i pozove novinare, zapretivši da će se dići u vazduh i zapaliti.
Uskoro prema Bjeljini krene konvoj kamiona s građom.
Pola Romanije je radilo na mobi. Uskoro se u kuću uselile trudna Nataša iz Donjecka i Risto Polovina.
Dobili su blizance: Nikolaja i Alekseja.
Kršteni su u Ruskoj crkvi u Beogradu.
Posle pet godina, Risto umre. Ali ne od rana. Od jetre.
Nataša je radila kao profesor ruskog, a dečaci primali očevu penziju.
Dečaci postali momci. Izrasli im očnjaci: vučiji nakot!
Opet poče jedan rat.
Nikolaj i Aleksej su odavno već u Donjecku.
UDAR IZ VAZDUHA! Ruski „aligatori“ i „suhoji“ u noćnom lovu u Kurskoj oblasti (VIDEO)
Izvor: Rt.rs
