Iz Brisela su reagovali organizovanjem tihog bojkota zvanične Budimpešte. Do daljnjeg, na neformalnim sastancima Saveta EU učestvovaće samo visokorangirani službenici. I pre ove odluke Ursule fon der Lajen pojedine članice, predvođene Švedskom i Litvanijom, saopštile su da će se ponašati istovetno.
Komunikacija sa predsedavajućim (odnosno državom koja predsedava) spušta se na niži nivo. Do daljnjeg, praktično znači do kraja mandata Mađarske.
Sukob EU i Mađarske ideološkog karaktera
Svakako, evrobirokratija imala je i do sada niz nesporazuma, pa i oštrih duela sa mađarskim vlastima. Taj sukob je i ideološkog karaktera, stavovi o pojedinim temama su nepomirljivi. Ipak, do poslednjeg okršaja dolazi nakon Orbanovih poseta Moskvi, Pekingu i razgovora sa Donaldom Trampom, kao i izjava koje su usledile. Između ostalog, do poslednjeg okršaja dolazi zbog nespremnosti da se prihvati realnost na koju Orban upozorava.
U određenoj meri, takvo ponašanje podseća na reakcije američkih demokrata koji uporno odbacuju sva upozorenja koja već godinama dolaze iz republikanskog tabora. Transatlantska zajednica već je postala globalna manjina. To se može sagledati i analizom stava prema Rusiji. Mere transatlantske zajednice ili kolektivnog Zapada uperene protiv Moskve nisu prihvaćene u ostatku sveta.
Suprotno tome, akteri u ostatku sveta su čak intenzivirali bilateralne odnose sa Moskvom i počeli priključivanje multilateralnim platformama u kojima učestvuje Rusija. Eskalacija ukrajinske krize postala je svojevrsni katalizator za kristalizaciju stavova prema kolektivnom Zapadu i nesumnjivo uticala na organizovanje globalne većine.
Zapadna teorija „tri imperije“
Zašto je tako objašnjava Ibrahim Traore, koji je na čelo Burkine Faso došao nakon državnog udara u septembru 2022. godine i trenutno je najmlađi šef države na svetu (rođen 1988. godine). On je ponudio viđenje globalne politike koje nesumnjivo deli ogroman broj Afrikanaca.
Prema njemu, za transatlantsku zajednicu postoje tri celine: imperija dobra, imperija zla i imperija robova. Imperija dobra reprezentuje sve pozitivno i zato ona sebi dopušta da drugima deli lekcije šta moraju činiti i kako se moraju ponašati. Imperiji zla pripadaju sve one države koje ne prihvataju lekcije i ne žele se ponašati na način kako im je rečeno.
U treću kategoriju potpadaju periferizovane zemlje, samo formalno nezavisne, u kojima nema bilo kakvog otpora razarajućim odlukama vlasti podržanih od strane imperije dobra, pa je tu suštinski uspostavljen neokolonijalni poredak. Cilj ovako ustanovljenog globalnog sistema je da bogati budu još bogatiji, siromašni još siromašniji, a oni koje su usprotive proglašavaju se zlim i protiv njih je sve dozvoljeno. Pošto afričke zemlje nisu deo imperije dobra, niti će to ikada postati, osuđene su ili na večito siromaštvo ili na neprestane ratove i razaranja ako pomisle da zaslužuju nešto bolje. I ne samo afričke!
Iz ovakvog viđenja rađa se motivacija za širenje saradnje na Globalnom jugu i čvršće povezivanje između nezapadnih aktera. SAD i EU su prethodnih godina, nastavljajući kretanje po već razrađenim matricama, potcenjivale ili ignorisale ovaj trend, verujući kako saradnja i povezivanje u kojima oni ne učestvuju i ne može rezultirati nekim značajnijim ishodima.
Međutim, te procene bile su rđave, pa sada prisustvujemo progresivnom kopnjenju američkog i evropskog uticaja u čitavom nizu svetskih makroregiona. Tako je u Africi, ali je tako i u Latinskoj Americi, jugoistočnoj Aziji, čak i na Bliskom istoku.
Šta se menja konstituisanjem nove globalne većine
Nesumnjivo, američkog i evropskog uticaja i dalje ima i u tim delovima sveta, pre svega među elitama koje imaju vrlo konkretne interese da se oslanjaju na Vašington, London, Pariz ili Brisel, ali je on daleko manji nego prethodnih decenija. Zato je i nedovoljan da se održe pozicije koje su ranije zaposednute. Da je drugačije, niti bi Traore izveo uspešan državni udar, niti bi legitimizovao svoju poziciju nakon njega. Da je drugačije, priča o pristupu kritičnim resursima nužnim za tehnološki razvoj izgledala bi sasvim drugačije.
Konstituisanje nove globalne većine koje se odigrava ostavlja dalekosežne posledice. To menja karakter globalizacije, transformiše međunarodne odnose, uspostavlja sasvim drugačiju ravnotežu snaga u planetarnim okvirima i kreira okvir za rast ili pad vojnih, ekonomskih i političkih potencijala moći kakav do sada nije postojao.
Potcenjivati ili ignorisati taj proces pomenute dalekosežne posledice može učiniti samo gorim. I to najpre za Evropu. Jer, transatlantska zajednica je ipak hijerarhijski uređenja, prvo tu idu američki, pa tek onda evropski interesi.
Zbog svojih nesporazuma i okršaja sa Orbanom, EU odbija da prihvati zdravorazumsko upozorenje mađarskog premijera. Samim tim, unapred odbija i inicijative koje je u cilju sagledavanja realnosti i poteza koji se mogu učiniti Budimpešta bila spremna da ponudi. Samim tim, Evropa ostaje svrstana uz globalnu manjinu koja će se sve manje pitati o brojnim globalnim pitanjima.
Izvor: SPutnik.rs
