Okupljeni na trgu u Bujanovcu nosili su zastave Albanije i SAD i transparente na kojima su bili ispisani zahtevi, poput "stop pasivizaciji", "Hoćemo udžbenike na albanskom". Protest je počeo intoniranjem himne Albanije i minutom ćutanja za stradale pripadnike tzv. OVPMB.
We protested in Bujanovc today against the Government in Belgrade, for violating the most basic values of the EU: peace, democracy, human rights, the rights of human minorities, equality before the law, the rule of law in Preševo Valley toward albanian community.
— Shaip Kamberi (@shkamberi) August 12, 2024
1/2 pic.twitter.com/qY7vy1d3cS
Albanski političari poručili su da, kako kažu, Srbi vrši diskriminaciju nad njima, i da "više neće da ćute dok albanska zajednica trpi represiju".
Zatražili su od međunarodne zajednice da izvrši pritisak na Srbiju kako bi ispunila zahteve Albanaca, i ujedno najavili nove proteste.
Jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi ustvrdio je da Srbija pojačava pritisak na Albance iz tzv. Preševske doline nakon što je najavljen protest, prenosi portal blizak premijeru Albanije Ediju Rami.
On je rekao da zvanični Beograd diskriminiše Albance u odnosu na lokalne Srbe.
"Ovde smo zato što vlada u Beogradu odbija da poštuje naša prava, odbija da nas integriše u državne organe na pravičan i ravnopravan način. Diskriminacija je kao pojava zabranjena za demokratska društva, posebno za ona koja tvrdi da je deo Evropske unije", rekao je Kamberi okupljenim demonstrantima.
Dodao je da vlada u Beogradu ne priznaje "naša prava, ne priznaje naše diplome, pasivizira naša prebivališta, neće da nas integriše".
Prema njegovim rečima, srpska vlast krši temelje Evropske unije, čiji predstavnici su posrednici u postizanju tri sporazuma od 2001. godine.
"Zašto se dešava ova diskriminacija? Zato što su se jučerašnji piromani pretvorili u današnje vatrogasce. Beograd igra sa duplim standardima. Bez simetrije u pravima nema stabilnosti. Neki evropski centri, nažalost, gledaju na Srbiju kroz prste", rekao je on.
The protest of the Albanians in Bujanoc/Presheva Valley has ended, with a joint #statement asking the authorities in Belgrade to stop ???? the oppression against the Albanians. The statement mentions #all concerns of the Albanians of the Valley. pic.twitter.com/RYPeIIbykz
— RTK - Radio and Television of Kosovo (@rtklivecom) August 12, 2024
Poziv Kvinti i međunarodnoj zajednici u pomoć
Kamberi je istakao da Albanci traže posvećenost zemalja Kvinte i drugih međunarodnih mehanizama u vršenju pritiska na Srbiju da ispuni njihove, kako je rekao, legitimne zahteve.
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Nevzad Lutfiu rekao je na skupu da su Albanci najdiskriminisanija zajednica u Evropi.
"Od 24 nacionalne manjine u Srbiji albanska je u najgorem položaju", rekao je Luftiu i zatražio od međunarodne zajednice da sagleda zahteve Albanaca.
Na kraju skupa pročitana je deklaracija kojom se od vlasti u Beogradu zahteva sprovođenje i poštovanje tri do sada potpisana sporazuma između Vlade Srbije i predstavnika Albanaca, sa posebnim akcentom na Plan od 7 tačaka iz 2013. o integraciji Albanaca, prenose Bujanovačke.
Uoči protesta nazvan "Za identitet i dostojanstvo", Kamberi je 9. avgusta napisao da "suočavamo se sa novim talasom pritisaka i zastrašivanja policije i organa reda u Bujanovcu i Vranju".
On je istakao da je ono što Srbija radi otvoreni pokušaj da se obuzda narodna reakcija i da se ućutka glas Albanaca.
Evropska komisija i Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke su pre nedelju dana izrazili zabrinutost zbog deaktiviranja adresa Albanaca u "Preševskoj dolini" od strane srpskih vlasti.
Prema tvrdnjama Albanaca, do sada je "deaktivirano" oko 6.000 adresa u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je ova tendencija u suprotnosti sa obavezama koje ima Srbije da poštuje prava manjina.
Predstavnici vlasti u Srbiji u više navrata su odbili optužbe da se vrši selektivno targetiranje Albanaca, navodeći da se na čitavoj teritoriji Srbije, shodno važećim propisima, vrše provere prebivališta u sklopu kojih se utvrđuje da li osobe koje su prijavljene na adresama na njima zaista i žive.
Izvor: RT Balkan
