Piše: Jeromonah Nikita (Vulić)
Okultizam (od latinske reči occultus, što znači tajno, skriveno) predstavlja tajanstvena učenja i kultove koji izražavaju želju da se prodre u duhovni svet, upozna sa njegovim moćima i da se poseduju. Ovo izgleda jednako tajanstveno kao i škripa starih vrata napuštene štale, kada deca zaviruju u nju sa mešavinom straha i radoznalosti. Okultizam smatra da se u čoveku, prirodi i kosmosu nalaze tajanstvene, natprirodne moći koje mogu biti otkrivene. Okultizam poziva ljude da uzmu u posed ove moći i da ih koriste kako bi dostigli što savršeniji život na zemlji. Ali zar to nije ono što religija poziva ljude da čine? U religiji (ovde prvenstveno mislimo na hrišćanstvo, kao istinitu veru) znanje o duhovnom svetu dolazi nakon stalne komunikacije sa Bogom. U okultizmu čovek pokušava da se probije do duhovnih moći zaobilazeći Boga.
„Kada sam krenuo da se oprobam u okultizmu“, autor sledećih redova je bivši mag koji poseduje psihičke sposobnosti, „bio sam zadivljen efektima i mogućnostima koje mi je otvarala magija. Oni koji su mi dolazili po savet ili pomoć bili su potpuno ubeđeni u nevidljive moći koje su radile za njih kroz moju praksu.“ Okultizam vidi duhovni svet kao sredstvo za ličnu dobit – egoizam je osnovna motivaciona sila okultiste. Moto uspešnog okultiste je sledeći: „Ja nisam kao drugi; ja mogu dobiti ono što je izvan granica drugim ljudima.“ Okultizam je najočiglednije izražen u magiji. Magija je pokušaj da se poseduju natprirodne i prirodne moći kroz čini, rituale i posebne mistične radnje.
Kada se pojavio okultizam?
Postoji drevni predmet, akadski pečat, koji datira još iz drugog milenijuma pre Hrista. U centru ovog cilindra je prikazano drvo sa sedam grana i dva ploda. Sa obe strane stabla nalaze se dvije figure sa raširenim rukama – sudeći prema frizurama, muškarca i žene. Iza žene se izdiže zmija. To je drevni opis greha naših predaka. Zavođenje okultizmom je direktno povezano sa prvim čovekovim padom u greh. Đavo je iskušavao našeg praoca i pramajku govoreći im da će, ako okuse zabranjeno voće, dobiti tajna znanja koja će ih učiniti moćnima, poput bogova: nego Bog zna da će vam se u onaj dan u koji okusite s njega (zabranjeno voće) otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi, poznajući dobro i zlo (Post. 3,5).
Šta je kušač mogao ponuditi prvim ljudima? Najpre, od samog početka čovek je pozvan da bude kao Bog, i Bog je dao prvostvorenom muškarcu i ženi vlast nad celim zemaljskim svetom: I blagoslovi ih, i reče im Bog: Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom, i imajte vlast nad ribama morskim i pticama nebeskim, i nad svim životinjama koje se zemljom miču (Post. 1,28). Istina, čuvanje te vlasti i carskog dostojanstva bilo je moguće jedino putem sjedinjenja s Bogom, i zahtevalo je da čovek primora sebe i radi na sebi u skladu sa tim. Izgleda da se satana dosetio jednostavnijeg, lakšeg načina. On je nagovijestio da plodovi navodno imaju neku tajnu moć koja će čoveka učiniti jednakim Bogu. Žena vide da je plod na drvetu dobar za jelo, i lep na pogled, i da je dragocen za otvaranje razuma… (Post. 3,6). Na nagovor zmije Eva je probala zabranjeno voće zato što je željela da primi to posebno znanje, koje je navodno skriveno u voću. Greška napravljena od strane prvog čoveka i žene je što su oni smatrali da je drvo u raju neka vrsta tajanstvene amajlije, koju oni mogu uzeti na silu i odmah postati nezavisni vladari celog sveta.
Otuda, pad prvostvorenog čoveka u grijeh bio je početni izvor okultne prakse, osnova magije i potrage za tajnim znanjem. Ako su pre greha čovek i žena bili u vrlo bliskom opštenju sa Bogom, i ako je njihovo blagostanje zavisilo od toga, onda je njihovim padom Bog prestao da bude najdraže, najprisnije dobro koje je osvećivalo život iznutra. Sada, zabranjeno voće, taj vanjski a opet zavodljivi objekt, postao je „zlatni ključ“ za čoveka, kojim je on mislio da ostvari nezavisnu sreću i postane samodovoljni vladar sopstvenog postojanja. Ako je vlast prvostvorenog čoveka nad svetom mogla biti ostvarena u prisustvu njegove lične harmonije sa Bogom, danas čovjek pokušava da dostigne savršenstvo „kroz zadnja vrata“. Od tog vremena imamo ljude koji žele da poseduju mistične moći i sposobnosti, i dolaze sa raznim magijskim ritualima ili usmenim formulama kako bi uticali na svet, kako bi postali „poput bogova“ ali bez Boga. LJudi stiču mistična znanja, ponosni su na njega, i zatim, kao i naši praroditelji, gube apsolutno sve.
U prostoriji vidovnjaka naići ćete na posebno hipnotizirajuću atmosferu, tajanstveni polumrak, sveće u svećnjacima, kristalnu kuglu. Posetiocima se takođe daje poseban čaj za opuštanje. U ovako uljuljkanoj atmosferi osoba spušta svoj gard i njegovo početno nepoverenje u vidovnjaka je smanjeno. Zatim vidovnjak učini nekoliko pokreta kako bi skoncentrisao posetioca, fokusira njegovu pažnju i stupa sa njim u interakciju. Vidovnjak zatim vidljivo prikazuje svoju prevlast i sposobnosti. Pacijent oseća potpunu zavisnost o „čudotvorcu“ i brzo pristaje na svaku preporuku koju „stručnjak“ ubedljivo predloži. Na ovaj način vidovnjak postepeno baca čini nad posetiocem, baš kao što je zmija bacila čini nad prvostvorenom Evom.
Upravo kao što su navedene prakse povezane sa okultizmom, tako su prilično jasni crkveni obredi kojima se odriče praktikovanje okultnog. Nakon detaljne ispovijesti o praktikovanju okultnog, pre nego što se očita molitva, sveštenik postavlja pitanja na koja pokajnik odgovara korištenjem fraza odricanja. U obredu čitamo:
„Pitanje: Da li priznajete da ste se bavili raznim oblicima okultizma, kao što je vidovnjaštvo, bioenergija, beskontaktna masaža, hipnoza, narodno lečenje, kodiranje, otklanjanje magije, čarobnjaštvo, magično čaranje, proricanje, kontakt sa duhovima, prizivanje duhova, spiritualizam, astrologija, kontaktiranje sa „višim umom“, NLO, zadiranje u „kosmičku energiju“, parapsihologija, telepatija, „duboka psihologija“, joga i drugi istočnjački kultovi, meditacija kao i ostali oblici okultnog koji vode do dublje saradnje sa palim duhovima?“
„Odgovor: Priznajem i odričem se tih praksi.“
Dakle, svi vidovnjaci, narodni lekari, psihoterapeuti koji koriste hipnozu, bioenergetičari koji rade na ljudima preko svojih „biopolja“, gatare, veštičari, proroci, astrolozi, ufolozi i slični, svi su okultisti.
Sami vidovnjaci insistiraju da oni leče ljude koristeći se posebnim moćima koje poseduju, a koje nazivaju biološkim strujama, bioenergijom, nakupljenom kosmičkom energijom i tako dalje. Mnogi od njih za sebe smatraju da poseduju moći dane im od samoga Boga. Zapravo, okultizam je u suštini povezanost sa svetom zlih duhova koji je Bog zabranio; kao što stoji u obredu, okultno znanje „vodi do dublje saradnje sa palim duhovima.“
Pročitajte OVDE novi autorski članak DŽevada Galijaševića
Izvor: Čudo / Eparhija zvorničko-tuzlanska SPC
