Pravda

Pravo na pravdu – Ima li pravde – Nepravdom protiv pravde

Piše: Cvijetin Milivojević

O religijsko-zavereničkoj koncepciji Vrhovnikove superćelijske indoktrinarno-propagandne kampanje za „litijum (koji) nema alternativu“, pisao sam u nekoliko poslednjih kolumni: „Biblijska propaganda litijuma“; „Uticaj francuskih izbora na ovogodišnji rod litijuma u Srbiji“; „Litije na litici litijumizacije Srbije“; „Unuka za babu, baba za dedu, deda za repu – iskopaše litijum“; „Svima su vam usta puna jadarita, a za Kosmet niko i ne pita“; „Vrhovnikovi principi proizvodnje i trgovine sumnjom“. 

Konačno, tek što je, uz pomoć Pendrek efendije, sprečio „Majdan“, ali ne „Taš“, u Beogradu, za nedelju koja teče, Vrhovnik najavio „operaciju Avatar“ – desant na narod. Dakle, ne invaziju na jadarit kojom je taj narod, koliko juče, plašio onaj s kojim se, lože nas štampani vučićoidi, Vrhovnik, navodno, gloži glede litijuma, dakle, predsednik RIV-a i Es-en-esa, već - svoj silazak. U vlastiti narod.

Gde će narod (ko god to bio) moći da ga pita šta god hoće i o čemu hoće. Bez posledica. U reklami silaska u Zvornik Mali, Vrhovnik napisao: „Dolazim da čujem i saslušam narod. Pozivam sve građane na razgovor u sali SO Mali Zvornik, sa početkom u 18 časova. Pristup je slobodan i dobro došli, ja sam se spremio i mogu da budem s vama satima i čitavu noć ako treba, hoću da vas čujem, hoću da vas slušam. Svi ćete moći da uđete! To nisu kontrolisani razgovori, to su istinski i suštinski razgovori... Možete da kritikujete svog predsednika, možete da izgovorite šta god hoćete, potpuno slobodno!“

.   .   .

Uvertira za „Pantelejdanak – antilitijumski sastanak“ izgledala je otprilike ovako. Režimske, nekoć ugledne, „Novosti“ spustile su se na propagandno dno, najavom od četvrtka ujutro: „ U subotu hoće da upadnu i ubiju Vučića“. U tekstu izdiktiranom iz Vrhovnog propagandnog stožera, koga su potom preneli i svi ostali štampani i elektronski vučićoidi, tvrdilo se da je „sklopljen precizan mozaik rušilačkih planova opozicije i njihovih stranih mentora, tempiran za 10. avgust, čiji je krajnji cilj fizička likvidacija predsednika Srbije“, odnosno da Srbiji slede „majdanske strahote“. Vučelin scenario – sve sa pozivanjem na navodnu dojavu iz ruskih bezbednosnih službi – sveo se na monstruoznu insinuaciju da će „organizatori protesta, ukoliko procene da se na ulici okupio dovoljan broj onih koji su spremni da pribegnu nasilju, pozvati prisutne da se iznenada ustreme na Predsedništvo Srbije i u sveopštem metežu pokušaju da se dokopaju, a potom i ubiju predsednika Vučića“?!

Već uveče, istog dana, na naslovne strane vučićoidnih portala, u prajmtajmu, tik uoči košarke sa Amerima, zajedno sa Vrhovnikovim fejsbuk obraćanjem „srpskoj naciji“, umešteno je i novo neodgovorno širenje straha i panike u građanstvu, sa dodatnim tvrdnjama da će opozicioni političari i lideri ekoloških udruženja, na predstojećem protestu u Beogradu, „svim silama pokušati da izazovu ogoljeni građanski rat“.

Kao i da je reč o „pokušaju izvođenja obojene revolucije izazivanjem destabilizacije u društvu radi stvaranja opravdanja za nasilno svrgavanje sa vlasti najviših državnih predstavnika ,,zemlje mete“, a sve u cilju promene njene aktuelne spoljnopolitičke orijentacije“. Uz naglašavanje da je Jedinstveni Palma „ubo u sridu“ tvrdnjom da propali političari hoće u subotu da izvrše puč!

Što bi – da se, ne daj Bože, nešto od ovih režimskih mračenja i ostvarilo - „struci geopolitičara“ ovdašnjih dalo za pravo da, promptno, zaključi kako „zlatnom dobu“, ekonomskog, infrastrukturnog, tehnološkog i kulturnog procvata srpske države kao rezultante vladavine mira i izostanka sukoba („paks romana“), i Srbiji kao jedinoj suverenoj  državi na svetu, a za sve to je, naravno, zaslužan jedino i isključivo Vrhovnik srpski - opet preti nekakav „paks amerikana“, tj. globalna dominacija nekih spoljnih sila. 

DŽaba se, dan uoči protesta, naš kandidat za velikomučenika, udarao u prsa junačka i vikao kako od sledeće nedelje ide u narod i kako ga niko ne može zaustaviti na putu ulaska u istorijske čitanke i udžbenike, „osim da me neko slučajno ubije ili da umrem“; i kako će, „gde god se pojavi, imati više naroda nego ovi na protestima jer će ljudi  želeti da čuju plan za budućnost jer je uvek najlakše nešto rušiti“ .

Badava je, u danu protesta, predsednik RIV-a, čak iz Pariza (zbilja, šta će prvi čovek izvršne vlasti na Olimpijadi u danu kada se u otadžbini događao „Majdan“, tj. državni udar?), gde je presudno doprineo bronzi košarkaša, otpisao da su protestanti „raspala banda“. DŽaba je svim najvišim funkcionerima videlista komandovano da društvene mreže zaspu nekakvom slikom sa uzvikom podrške Vrhovniku (za šta? za litijum? za...?) - „Srbija je uz tebe“. 

Pametnije bi im bilo da su slušali čoveka sa mnogo više životnog, ali i praktičnog iskustva u ovakvim narodnim bunama. Emir Kusturica, koji je, pre skoro dve decenije, izašao na crtu (i pobedio!) „kopačima nikla“ po Mećavniku i Zapadnoj Srbiji, izjavio je da slogan „Rio tinto – marš iz Srbije“ nije slogan smišljen u leglu obojenih revolucija, nego kod ljudi koji žive na Drini. I hvale vredan savet našim vlastima: „Mi ne znamo da li je Šolc Vučiću doneo katil ferman - "potpiši sve što si obećao, a onda ćemo očekivane nerede na kojima će narod da iskaže nezadovoljstvo iskoristiti, rušićemo te i dovesti na vlast čoveka novorođenog u događajima koji slede! Taj novi će ne samo da kopa litijum nego će i da potpiše sankcije Rusima! Ili ćeš ti potpisati sankcije Rusiji?"

.   .   .

A onda su, nakon Vrhovnikovog „sumiranja protesta“, On i NJegovi, kako otpočeli, tako napadno i prestali da pominju navodnu „specijalnu medijsko-političku operaciju čiji je krajnji cilj rušenje predsednika Srbije, osmišljenu i kreiranu u jednoj zapadnoj ambasadi koja joj je dala i zlokobno kodno ime "Pad zida“, a u koju je umešan i vrh Es-pe-esa i hejterska opozicija oko Novog De-es-esa".

On lično, nakratko, prestao je da, u svojoj izlazno-ulaznoj taktici zalaganja za litijum po svaku cenu, začikava građane jal' opozivom jal' referendumom, pa izvol'te šta više volite.

Zato je, u međuvremenu, samoga sebe, iz funkcije „đavoljeg adokata“ („Biću đavolji advokat da bih zaštitio ljude u dolini Jadra!“), pošto je najpre, svesno ili nesvesno, operativno bio marljivi promoter volonter RT-a, promaknuo u „najgoreg policajca Rio Tinga“. Šta mu sad pa to dođe? “Đavolji advokat“ je, u procesu kanonizacije (proglašenja potencijalnog kandidata za sveca, npr. litijuma u Sveti srpski mineral ili u, takoreći, Sveti gral) kod katolika, neka vrsta „filtera na putu do nebesa“. Znači, on je tu da bi obuzdao ishitrenost u donošenju odluke, tako što govori kontra potencijalnog sveca baš kako bi to radio i sam Đavo, a ne da ga, kao u slučaju našeg „kandidata“, bespoštedno hvali i „promiče“!?

Kao što se „proizvodnja i trgovina sumnjom“ u komunikacijskoj manipulaciji svodi na to da profesionalni prevaranti, političari i ostali manipulatori kontrolišu koji će to „podskup sveukupnog skupa informacija“ doći do većine ljudi da bi se kod njih proizvela sumnja u celinu neke teme, ideje, oblasti – tako je eksploatacija litijuma kao, u Evropi apsolutno neiskustvena delatnost (kada bi proradio za dve godine, rudnik u Jadru bi bio prvi takav na tlu „Starog kontinenta“), bogomdana za sve sorte propagandnih lihvara.

Najava obilaska opština Zapadne Srbije i celonedeljnog bivstvovanja u jednoj od njih, svakako je jedna od izlaznih varijanti jednog roba rejtinga (najmanje 60 odsto građana je, trenutno, protiv kopanja litijuma) kakav je najmoćniji političar u Srbiji. Ono, za ne daj Bože.

Jer, već dan posle subotnjeg protesta "Rudnika neće biti" u Beogradu, predsednik je obećao da će ići da razgovara sa onima koji drugačije misle, "da razgovara o njihovom strahu koji postoji".

Verovatno uplašen masovnošću protesta „Rudnika neće biti“, on je, prvi put za 12 godina svoje vladavine, za jedan opozicioni protest rekao da je protekao u demokratskoj atmosferi, da su zahtevi legitimni, a govornici bili, manje – više, pristojni. On ga je, zapravo, legitimisao, ali se onda, po onoj „toplo-hladno“, ustremio na ono što se dešavalo posle mitinga, na pokušaj blokade železničke pruge na Prokopu i u Novom Beogradu. 

Elem, toplo:  „Mi još ne znamo hoćemo li ići u to ili ne (rudnik)... biću gori policajac RT-u nego svi oni stvarno i lažno zabrinuti... Vlada će da traži razgovor, morate ljudima da kažete istinu, a da ne govorite svašta; ljudi misle da će im se rađati deca sa dve glave (argumentacija „Trećeg oka“), razgovaraću s običnim narodom o njihovim strahovima; čuvaćemo prirodu, zdravlje, formiran je medicinski tim kako bismo imali punu prevenciju; imaćemo podzemni rudnik, gde uopšte nema tečne jalovine...

Pa, onda, kad progovori onaj stari radikal u Vrhovniku, a propo blokade, i hladno da studenije ne može biti: „Bio je to pokušaj hibridnog pristupa i obojene revolucije, ali mi smo bili spremni;  teror manjine nad većinom; cilj im je bio da unište privredu Srbije; nemire podgreva kriminalac Šolak, ali narod neće nemire; zamislite, Topalka, Seku Aleksić i Cecu Bojković su suprostavili Struci...“

Zbog toga je kandidovao još nekoliko izlaznih varijanti vlasti iz lošeg položaja u koji je zapala zbog litijuma. Vrhovnik već danima ne pominje nikakav „Majdan“, niti zaveru belosvetskih sila, već kao da teši građane, da neće sad biti kopanja a da, ako ga i bude, biće ga tek za dve godine ili, možda, tek za tri, pošto njemu istekne mandat na mestu predsednika. Iako, u jednom momentu, svima onima koji ne misle kao on imputira da žele da sruše vlast, njega i državu, već u sledećoj fazi on sam iznosi sumnje o tome „da li je baš Rio Tinto ta kompanija koja treba da kopa."

Vlast je prvo obelodanila odluku o nastavku projekta Jadar, pa tek onda pozvala na javni dijalog. To je naopak pristup, jer je odluka da se ide u iskopavanje doneta protivno, u tom trenutku, i Uredbi Vlade i činjenici da 38.000 potpisa građana na narodnoj inicijativi za zabranu iskopavanja litijuma, već godinu i po dana, stoji negde zarobljeno, uzurpirano, ukradeno između BIA, Skupštine i skupštinske pisarnice, i da su oni koji su te potpise „sakrili“ bivši predsednik Skupštine, a trenutni ministar policije Dačić, bivši predsednik Skupštine, a sada direktor BIA Orlić i nekadašnja premijerka, a sada predsednica Skupštine Ana Brnabić. I njima nad glavom vise krivične prijave mnogo ozbiljnije od ovih prekršajnih, na osnovu kojih je suđeno demonstrantima u nedelju. 

Vrhovnik je shvatio da je protivzakonitim donošenjem odluke da se vadi litijum, izazvao bes čak i u delu njemu naklonjenog građanstva, pa upravo zato i ostavlja prostor da tu odluku može i da preispita. Tim pre što taj litijum, možda već za nekoliko godina, neće ni biti toliko važan jer se sve češće govori o zamenskom natrijum karbonatu. 

Vlast je, već na prvu loptu, za tri oktave ublažila retoriku, iako su ministarstva sile pokušala da „pokažu mišiće“ i obeshrabre ostale protestante, ali su se vrlo brzo „ujela za jezik“ i hitno oslobodila, prethodno brzinski osuđene, demonstrante.

Sve su to posledice ozbiljnih istraživanja javnog mnjenja, a koja kažu da je u ovom trenutku većina građana Srbije protiv pokušaja da se od Srbije napravi neka vrsta pokusnog kunića, gde će se, za nemačke babe zdravlje, ispitivati da li je i koliko štetno iskopavanje litijuma u Srbiji, za potrebe nemačke države i njene autoindustrije.

I to što su pokušaji blokade železničke pruge delovali pomalo naivno i amaterski, u stvari je  kompliment za organizatore, jer to nisu „ljudi od politike“, već debitanti u ovakvim gibanjima, što je kontraargument onima iz režima koji su tvrdili da su ekolozi i „lažni ekolozi“ politički instruirani instrument u rukama nekakvih stranih sila i domaćih opozicionih lidera. Da jesu, valjda bi pokušali organizovanje tog, toliko puta iz vrha vlasti, najavljivanog „Beomajdana“.

.   .   .

A avatar – ako niste pogledali istoimeni film - prevedeno sa sankskrita, označava silazak s neba, tj. (u hinduizmu) inkarnaciju božanstva na zemlji, situaciju u kojoj Bog silazi da usliši neku potrebu čovečanstva, pa se, u širem smislu, Zaratustra, Buda, Isus i Muhamed smatraju  avatarima. A lekcije, pouke i znanja koje prenose na ljude i kojima ih uče avatari, čovečanstvo postepeno pretvara u neku vrstu prakse, proširujući razumevanje smisla ljudskog života na ovome svetu i doprinoseći sopstvenoj duhovnoj evoluciji. 

Tako se, recimo, Krišni pripisuju sledeće reči: „Za spas dobroga, za uništenje zla i zbog očuvanja večnog zakona, povremeno ću se pojavljivati u inkarnacijama“.

A jedan od najpoznatijih zakonodavaca, vavilonski kralj Hamurabi (Hamurabijev zakonik iz  1754. godine p.n.e) tvrdio je da su mu upravo bogovi naložili da vlada narodom i donese ovaj zakonik, „da pribavi važnost pravu u svojoj zemlji, da istrebi pokvarenog i nevaljalog, da spreči moćnoga da ugnjetava slaboga; da učini da pravda prevlada na zemlji, da uništi razvratne i zle, da spreči jake da naude slabima, da se kao bog sunca, Šamaš, vine iznad ljudi i obasja zemlju. " 

Naš Vrhovnik je, u nedelju, sumirajući, po sopstvenu vlast neprijatne, rezultate beogradskog protesta protiv iskopavanja litijuma, za početak, najavio svoj silazak u narod i razgovor, „čak i sa onima koji drugačije misle“, u Loznici, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Krupnju, Malom Zvorniku...

Što je, u Zvorniku Malom, već u sredu, i učinio! Sišao!

Za slabije znalce geografije, to vam je otprilike – ni blizu budućem rudniku litijuma: Mali Zvornik je od Loznice udaljen 27,3 kilometara. Od Loznice do Gornjih Nedeljica je 14,2 km, a od G. Nedeljica  do Banje Koviljače 17,8 km, te od Banje Koviljače do Malog Zvornika 21 km, što znači da je mesto Vrhovnikovog iskrcavanja (M. Zvornik) od budućeg rudnika litijuma i bora u Gornjim Nedeljicama udaljen, brat bratu, 40 kilometara.

Zato, onda, Mali Zvornik „suzama (Gornjonedeljičana) ne veruje“! Pa, su prigodna pitanja i molbe građana i ekspresno uslišavanje tih molbi od strane (asfaltiranje makadama, seoski vodovod itd), za „prava pitanja“ tradicionalno pripremljenog, predsednika delovali baš spontano i nenamešteno. Uz ekstra poklon zvanicama – brza cesta, prvobitno zamišljena samo od Šapca do Loznice, biće produžena do Malog Zvornika i napravljen funkcionalni most na Drini kod Karakaja! Uz ovacije na otvorenoj sceni, i uz primetno naglašavanje učešća i tri osobe koje su bile i na protestima protiv litijuma (dvama od njih, hemičarki i fizičaru, Vrhovnik je ponudio i ulazak u ekspertski tim Vlade Srbije), Vrhovnik se igrao Palme, prevodio žedne Malozvorničane preko vode, samo je, umesto „hiljadu dinara za gospodina, dve hiljade za gospođu“, iz rukava, bez Drobnjakove pomoći, rešavao 12,5 km seoskih puteva, bračni par Sakan pozvao da budu na čelu jednog od ekspertskih timova, npr. za vode, jer „više veruje(m) njima nego nekima iz RT-a“, a ako vi kažete „ne može“ i „ne valja“, nećemo ni da radimo rudnik“!? Jer, „nama je stalo do ove zemlje, a ne praznog bogatstva, da ovde živi više ljudi, a ne manje! (spontani aplauz dovedenih)“; „ako vi kažete nema, ja ću poslušati vas, vi kažete ne može, ja ću reći ne može“, pa je onda, po principu „hladno“, prizvao dva bivša rudara koji su „na časnu reč“ tvrdili da su litijum i sumporna kiselina bezopasni, a „opasni su samo cink, olovo, arsen i cijanid“.

.   .   .

A za to vreme, vlada Aljbina Kurtija se sprema da jednostrano otvori za saobraćaj i simboličku granicu severa i juga Kosova i Metohije – most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici. 

Oficijelni, napredni Beograd se, evo, već godinu dana, ne samo po pitanju zaštite suvereniteta države Srbije na KiM, nego čak ni povodom sve neizdržljivijeg života tamošnjih Srba, gotovo i ne oglašava.

Albanski gradonačelnici vladaju čak i opštinama sa dominantno srpskom većinom na severu KiM. Ne samo policijska, nego i parapolicijska i vojnička albanska cokula, šparta uzduž i popreko i kroz onih 10 opština koje, prema Briselskom sporazumu iz aprila 2013, treba da čine „Zajednicu srpskih opština“. Sve to, uprkos „usmenim garancijama“ NATO-a kojima nas je Vrhovnik sve ovo vreme obmanjivao.

Pogašene su ekspoziture jedine srpske banke, policija je zatvorila i svih devet objekata Pošta Srbije, NIS-ove benzinske pumpe, sve je više pretnji čak i gašenjem srpskog školstva i zdravstva u srpskim sredinama na KiM itd. 

Da li je, po principu „kad ide june, neka ide i uže“, jadarit, u stvari june, a Kosovo i Metohija, to, tek obično – uže? Čudna neka „vezana trgovina“ Vrhovnika srpskog: davanjem litijuma Nemcima u znak zahvalnosti za Rezoluciju o genocidu koju su nam „zalepili“, ne samo da ni za korak nismo bliži EU, nego ćemo, pride, da, samo da se ne bismo zamerili Amerikancima i Nemcima, još i da častimo Albance još jednom njihovom nacionalnom državom! Kredo trenutne državne politike u Srbiji glasi: Litijum (bez Kosova i Metohije) nema alternativu! A i Niš je, protivno izbornoj volji Nišlija, pod naprednjake (i Ruse?!) „šap'tom pao“ – kao Kraljevstvo Bosne, Srba i primorskih krajeva, što je 1463. pred vojskom sultana Mehmeda Drugog Fatiha (Osvajača), tiho, pod urotom, bez velikog otpora...

Izvor: Pravda