Brnabić je Šoškiću odgovorila na društvenoj mreži "X" (bivši Tviter), gde je napisala:
"Evo još jedne Alise iz zemlje čuda! Za sve koji ne znaju, Šoškić je obavljao značajne državne funkcije od 2003. do 2012. godine (član Saveta NBS, predsednik Saveta NBS, guverner). Tada nije čuo za Rio Tinto? Nije pojma imao da su njegovi menjali (dva puta!) Zakon o rudarstvu kako bi državi oduzeli mogućnost da raspiše tender za eksploataciona prava, već je OBAVEZALI da eksploataciona prava dodeli isključivo onoj kompaniji koja ima istražna prava, a koja su oni dali Rio Tintu 2004. godine? Nije čuo da su doveli Dandi, Friport MekMoran i druge? Nije čuo da su do 2008., rasprodali sva vodoizvorišta strancima?? Sada se, 20 godina kasnije, setio?!? Pri tome, priča gluposti koje su uvreda za svakog iole inteligentnog čoveka - pod jedan, oduvek je postojala mogućnost da strane kompanije rudare u Srbiji, a pod dva, to nikako i nigde ne znači da su one vlasnici sirovine. A u litijum se razume koliko i u bankarstvo - pošto nam je u to vreme dinar izgubio trećinu svoje vrednosti (kurs otišao sa 80 dinara na 120 dinara), a nenaplativi krediti (političko davanje novca bez pokrića) dostigli 23% (gotovo četvrtina ukupnih kredita)! Ali se danas javlja da kaže nešto o rudarstvu i stranim direktnim investicijama. Svašta ćemo mi još čuti od raznih Alisa..."
Prethodno je Šoškić žestoko kritikovao aktivnosti vlade po pitanju litijuma u svom autorskom članku za agenciju Fonet.
"Ako se dopusti da strana kompanija vrši eksploataciju naših mineralnih sirovina, onda ona postaje njihov vlasnik, dok našoj državi plaća samo rudnu rentu (koja je u rangu par procenata iskopanih vrednosti, a u Srbiji je rudna renta među najnižim u Evropi).
U takvom scenariju daleko najveći deo nove vrednosti ostaje stranoj kompaniji, koja čak ne mora platiti ni porez na dobit našoj zemlji ako profit „preseli“ na svoja druga pravna lica u inostranstvu gde su poreski uslovi povoljniji (što inače multinacionalne kompanije često rade).
Ako se tako šta desi, tj. ako se profit „iseli“ u inostranstvo, onda će i pozitivan uticaj takve investicije na BDP biti manji (potencijalno i nikakav), jer, podsetimo se, BDP neke zemlje je zbir bruto dodate vrednosti uvećan za poreze i umanjen za subvencije u jednoj zemlji.
Dakle, ako multinacionalna kompanija novostvorenu vrednost „iseli“ u inostranstvo, direktnog pozitivnog efekta na BDP zemlje nema.", piše Šoškić između ostalog.
Izvor: Pravda
