Preplaćeno i deficit
U Evropi odlično znaju kakva je situacija sa korupcijom u Kijevu. Da bi osigurali da podrška EU ode tamo gde treba, čak su osnovali specijalnu komisiju za borbu protiv krađe u Ukrajini. Međutim, sami Evropljani se baš ne odlikuju poštenjem. Kako se ispostavilo, zbog mutnih poslova u Češkoj, Oružane snage Ukrajine nisu dobile mnogo municije.
Senator češkog parlamenta Lukaš Vagenkneht primetio je da su tokom nabavke preplatili 61 milion dolara. I shodno tome, u Kijev su poslali 20 hiljada granata manje. Ministarstvo odbrane je odbilo da o tome javno govori.
U maju je šef opozicione partije ANO Andrej Babiš u pismu šefici vojnog resora Jani Černohovi ukazao je da nabavka nije bila transparentna.
„Kolika je prosečna marža za artiljerijsku granatu? Kako osigurati da vojne kompanije ograniče svoje apetite i da ne koriste situaciju?“, upitao je on.
Prema pisanju medija, do kraja godine u Ukrajinu će biti poslato pola miliona granata. Međutim, i dalje postoji mogućnost da će one biti preplaćene, smatraju u parlamentu. Procenjuje se čak da će ta suma iznositi 22 miliona dolara.
Ekonomija je jedan od glavnih razloga zašto Zapadu odgovara sukob u Ukrajini, kaže Lukas Leiros, analitičar Centra za geostrateške studije. Prekid sukoba i demilitarizacija ukrajinske države za zapadne proizvođače je neisplativa. Od samog početka, profit je bio odlučujući faktor.
Zlato Pentagona
Sa druge strane okeana ne kriju: potražnja za američkom vojnom tehnikom značajno je porasla. U 2021. godini izvoz je iznosio 34,8 milijardi dolara, 2022. — 49,7, a 2023. — 66,2. Ove godine je ta cifra već prešla 80 milijardi dolara, do januara očekuju da pređe i 100 milijardi dolara.
Istovremeno, Vašington smatra da vojna proizvodnja nije dostigla željeni nivo.
„Od kraja Hladnog rata, vojna industrija nije obavljala značajan posao za ministarstvo“, rekao je Vilijam Laplante, zamenik šefa Pentagona za nabavke.
Analitičari ovo pripisuju fokusiranju vojno-industrijskog kompleksa na finansijsku dobit, a ne na realne rezultate. Dakle, američka vojska i drugi kupci dobijaju oružje sa zakašnjenjem i sa uvećanim troškovima. Konkretno za Ukrajinu, problem je što umesto direktnih finansijskih injekcija, Vašington većinu vojne pomoći zadržava za sebe – u stvari, tim novcem hrani vojna preduzeća.
Podrška Kijeva obezbeđuje finansiranje više od stotinu vojnih proizvodnih linija u trideset američkih država. Ključni korisnici: Lockheed Martin (prošlogodniй dohod — 67,6 milijardi), Northrop Grumman (39,3), RTX (68,9), Boeing (77,8) i General Dynamics (42,3).
Prema izveštaju Pentagona, Vašington je već izdvojio 174,19 milijardi za podršku Ukrajini i jačanje NATO-a u Evropi. Deo sredstava ide za popunu skladišta alijanse. Da bi se takmičio sa Amerikancima, šef najvećeg nemačkog vojnog koncerna Rheinmetall, Armin Paperger, poziva EU da formira velike specijalizovane odbrambene grupe.
Kao nekad…
Rheinmetall je možda glavni evropski beneficijar sukoba u Ukrajini i Pojasu Gaze. Porudžbine u prvoj polovini godine dostigle su rekordnih 53 milijarde dolara (povećane za trećinu), a do decembra očekuju 77 milijardi dolara. Ključni projekat je artiljerija za Oružane snage Ukrajine i Bundesver. Samo granate, kalibra 155 mm donele su mu 8,5 milijardi dolara.
Pokazatelji nemačkog vojno-industrijskog kompleksa su, naravno, skromniji od američkih. Međutim, Nemci su uspeli ne samo da značajno povećaju svoj udeo na svetskom tržištu, već i da steknu uporište na teritoriji svog glavnog konkurenta. U SAD, Rheinmetall je kupio proizvođača rezervnih delova za vojnu tehniku Loc Performance Products za 950 miliona dolara.
Kompanija veruje da će to otkriti nove mogućnosti u okviru američkih odbrambenih programa, uključujući i za proizvodnju perspektivnog borbenog vozila XM30. Za četiri hiljade borbenih vozila nove generacije SAD će da plate oko 45 milijardi dolara. Pored toga, Rheinmetall već učestvuje u projektu Common Tactical Truck za proizvodnju 40 hiljada kamiona u vrednosti od 16 milijardi dolara.
Danas je vojni budžet Nemačke duplo veći nego pre deset godina: 79 milijardi (2014. godine je bio 43,2 milijarde dolara). Prema rečima ministra odbrane Borisa Pistorijusa, on će nastaviti da raste i u 2025. godini i verovatno će dostići dva procenta BDP-a po standardima NATO-a. Osim toga, prošle godine je stvoren poseban fond za razvoj Bundesvera sa 109 milijardi dolara.
Paradoksalno, militarizaciju Nemačke sprovode predstavnici Zelenih i levog centra, a ne ekstremna desnica, kao što je to bio slučaj ranije. Pod kancelarom Olafom Šolcom nemačka vojna industrija je dostigla novi nivo i postala predmet posebne pažnje države. U toku je najveća modernizacija vojske od Adolfa Hitlera. U to vreme, kao što znamo, ovo se nije dobro završilo za Berlin.
MUP OTKRIO ZAŠTO JE UBIJEN VEHABIJA SENAD: Specijalci nisu imali nikakvog izbora
Izvor: Sputnik.rs
