Koliko je ozbiljno shvatio Vučić nova istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da litijum nije dobrodošao među građanima Srbije, najbolje govori orkestriranost kampanje kojom se forsira nova ideja referenduma o opozivu predsednika umesto prvobitno plasirane ideje referenduma o litijumu.
Uključio se i premijer Srbije, ali i Ivica Dačić kao ključni i najveći koalicioni partner. Tako je Dačić danas upitao opoziciju zašto se plaše referenduma o opozivu predsednika, a Vučević je izašao u javnost sa porukom da će SNS podržati predsednika Srbije u inicijativi za referendum o opozivu predsednika. Niko ni da pisne o referendumu o kopanju litijuma.
Ideja je naravno da se na krilima podrške koju Vučić još uvek kao predsednik ima zamagli pitanje samog litijuma, pa kao što svaki političar čeka sa sprovođenjem određenih projekata da prođu izbori, pa onda taj “izborni legitimitet” koristi, tako je i Vučić čekao da prođu izbori i nastavio sa kampanjom o litijumu, a sada bi i referendum da pretvori u izbore i svojevrsno glasanje protiv njega ili za njega, ali nikako protiv ili za kopanje litijuma.
Računica je jednostavna, Vučić, zahvaljujući odvratno glupoj i zaostaloj opoziciji, uživa “straho-poverenje” naroda. Prostije rečeno, ljudi uglavnom glasaju za manje zlo. Sa druge strane, ljudi većinski definitivno neće glasati za kopanje litijuma i uništavanje životne sredine, pa je onda Vučić odlučio da priču o glasanju za ili protiv litijuma, pretvori u priču o glasanju za ili protiv njega.
Vučićeve “garantije”
Koliko je opozicija glupa i promašena, najbolje govori to što se upecala na priču o “garancijama struke”, kao da će struka da kopa. Struka tu ima drugi zadatak, a garancije su zadatak kompanije Rio Tinto i to je prava adresa za garantovanje zaštite životne sredine.
I tu je Vučić uspeo maestralno da izmanipuliše temom. Ukoliko bi država zaista htela da dobije, kako Vučić kaže “garantije”, “garantije” bi i dobila i to prave i realne.
Naime, tržišno-imovinska vrednost Rio Tinta na globalnom nivou je nešto preko 130 milijardi dolara, ali vlada Srbije nikada Rio Tinto nije pozvala da pruži realne “garantije”, a prave “garantije” mogu biti samo one u kojima bi Rio Tinto svom svojom imovinom i svim svojim rudnicima koje ima širom sveta garantovao da neće biti ugrožavanja životne sredine. To bi vlada Srbije i Vučić, da hoće, mogli da izdejstvuju itekako.
Npr. nekoliko stručnih komisija i agencija prati i vrši monitoring kompanije Rio Tinto i uticaja projekta Jadar na životnu sredinu, recimo na šestomesečnom nivou, od čega je jedna komisija državna, a druge nezavisne međunarodne sastavljene od stručnjaka naravno, iz EU, Rusije, Kine, Afrike...itd.. pa se tako prati svaki pokret delovanja kompanije Rio Tinto u Srbiji i apsolutno javno i transparentno štiti životna sredina. Trenutak u kojem se pokaže da Rio Tinto narušava životnu sredinu u Srbiji je trenutak u kojem sva njihova imovina u vrednosti od 130 milijardi dolara prelazi u vlasništvo države Srbije, a isti Rio Tinto gubi svako pravo poslovanja i delovanja na teritoriji Srbiji. Prost ugovor. To može biti postignuto ili aneksom ugovora sa samim Rio Tintom ili određenim zakonskim odredbama i zakonskim inovacijama od strane vlade Srbije.
Sam plasman ovakve inicijative u javnosti bi priterao Rio Tinto uza zid, ali i spustio tenzije i bespotrebni ton buke koji se sada ima u dijalogu, odnosno, trijalogu “vlada – RioTinto – opozicija”. Najprostije rečeno, Rio Tinto garantuje svim što poseduje u celom svetu da ni na koji način neće ugroziti životnu sredinu Srbije, a ukoliko bude drugačije i čim se pokaže drugačije, cela ta njihova imovina u vrednosti od 130 milijardi dolara, naravno uključujući znači sve rudnike širom sveta – prelazi u vlasništvo Srbije. Zašto Vučić i vlada Srbije ne traže takve “garantije”!? I od Rio Tinto kompanije, ali i od Šolca i Evropske Unije koji su već “zalegli na rudu”. Zašto opozicija ne traži znamo, zato što je glupa k'o litijum!
Pročitajte OVDE o Hezbolahu i njihovoj ulozi u ratu u Bosni i Hercegovini
Izvor: Pravda.rs
