Litvanija je započela izgradnju vojne baze za nemačku vojsku na poligonu Rudninkaj, u blizini granice sa Ruskom Federacijom, saopštilo je Ministarstvo odbrane te baltičke zemlje.
NATO gradi novu „gvozdenu zavesu“
Kako je precizirano, vojni resor je početkom avgusta potpisao ugovor vredan skoro 125 miliona evra sa kompanijom „Eikos statyba“ za projektovanje i izgradnju prve faze infrastrukture poligona.
U prvoj fazi biće izgrađene administrativne zgrade, infrastruktura za remont i skladištenje vojne opreme (magacini, poligoni, radionice, garaže za tehniku), zgrada obezbeđenja, spavaonice za 600 vojnika, menza i drugi objekti.
Ne samo da NATO ne radi na deeskalaciji sukoba radi pripreme novog mira, nego se naprotiv, prema nečijim strategijskim zamislima pravi nekakva nova „gvozdena zavesa“ prema Ruskoj Federaciji, smatra Kovač.
Baza u Litvaniji – želja Nemačke za povratkom izgubljenih teritorija
„Da li će baš ta zavesa biti uspostavljena, zavisi od ishoda rata u Ukrajini i odnosa SAD i Ruske Federacije jer će ta strateška vizija Amerike biti preslikana i na odnose u Evropi. Nemačka je bila i moraće jedno vreme biti poslušnik SAD i prema tome, ovo lociranje jedne njene brigade nije samo volja Nemačke nego je izvesno da je deo šireg plana grupisanja NATO snaga prema Rusiji. A Nemačka je dobila tu ulogu iz više razloga. Jedan od razloga je i blizina Kalinjingradske oblasti i želje i aspiracije Nemačke prema svojim istočnim izgubljenim oblastima u Drugom svetskom ratu.“
U tom kontekstu za Nemačku nema ništa celishodnije od toga da napravi strateški sporazum sa Litvanijom koja će pripremiti infrastrukturu kako bi Nemačka na njenoj teritoriji stacionirala svoje snage, dodaje Kovač.
„Ne vidim da će to doprineti miru u tom delu Evrope a ni dobrosusedskim odnosima između Litvanije i Ruske Federacije. To može samo biti izazov za dodatno grupisanje ruskih snaga u budućnosti. To je ulaganje u nadmetanje u gomilanju vojnih efektiva uz graničnu liniju ali nikako nije dobra poruka za dobrosusedske odnose. Pre svega mislim na baltičke države, prvenstveno Litvaniju i to zbog ruskog koridora prema Kalinjingradskoj oblasti“.
Kako su Švedska i Finska postale mete
Prema Kovaču, u strateški koncept mirnodopskog grupisanja NATO snaga prema Rusiji, kog nameću SAD, uklapa se i raspoređivanje oklopne brigade u Finskoj blizu granice sa Ruskom Federacijom.
Prema pisanju finskih medija, NATO će rasporediti oklopnu brigadu koja će brojati od četiri do pet hiljada vojnika u finskom gradu Mikeliju kod granice sa Rusijom, kojoj će se pridružiti i švedski i norveški vojnici.
U tom kontekstu može se posmatrati i intenziviranje izgradnja novih baza i u Bugarskoj, Rumuniji, Poljskoj i baltičkim državama i to bi se moglo nazvati pokušajem nametanja novog hladnog rata od strane SAD.
„Generalno, sve su to indikatori da ne ulazimo u vreme mira nego izgleda kao da se kolektivni Zapad zbog neostvarenih ciljeva i interesa u ukrajinskoj krizi priprema za novi rat. Verujem da je toga svesna Ruska Federacija i da će u budućnosti rasporediti adekvatne snage i prema Švedskoj, i prema Finskoj. To su dve države koje su držale neki balans svojom neutralnošću, ali su, nažalost ulaskom u NATO doprinele da postanu manje bezbedne i da njihove teritorije mogu postati mete, pogotovo ako pristanu na raspoređivanje raketa kratkog i srednjeg dometa koje mogu nositi i nuklearno punjenje“, zaključio je Kovač.
TAČI U BULI: Glavni advokat preti da će da ga napusti, moli za pomoć Prištinu
Izvor: Sputnik.rs
