Draga deco naša duhovna, bogoljubivi narode Eparhije šabačke,
Već nedeljama pojedine interesne grupe nastoje da unesu smutnju u narod, iznoseći potpuno lažni i tendenciozni stav da Crkva nije uz svoj verni narod, čak i da je protiv interesa naroda. Taj stav je koliko lažan, toliko i nemoguć, apsurdan zato što između Crkve i naroda ne postoji nikakva razlika. To nisu dve odvojene celine, pa da Crkva saopštenjima, dekretima i kominikeima obaveštava narod i nameće mu stavove po nekom pitanju ili problemu. Crkva jeste sabrani narod Božji. Kao i uvek u istoriji, posebno srpskog pravoslavnog naroda, Crkva se sa narodom, kao i narod sa svojom Crkvom, istovremeno raduje i istovremeno strada, istovremeno tuguje, a potom zajedno proslavlja. Ne svedoči li, najubedljivije, posebno nama u Eparhiji šabačkoj, ne tako davna istorija stradanja, mučeništva, ali i slavne pobede i obnove narodnog života u Prvom svetskom ratu, kada je čak i naš Saborni šabački hram postao mesto mučeništva, ali i mesto proslavljanja naših predaka; ne svedoči li, uostalom, našem vascelom rodu stradanje, trajanje i opstajanje na Kosovu i Metohiji, koji i jesu jedan veliki zemaljski hram. Stoga, dužnost mi je, kao Vašem Episkopu, da ukažem na to da je Crkva uvek bila, jeste i biće jedno sa vama, sa svojim vernim narodom.
Potrebno je, isto tako, da znamo i to da se Crkva ne može stavljati na stranu ili poistovetiti ni sa jednom ideologijom, političkom strankom ili interesnom grupom. Ne postoji nijedan, bilo čiji interes za koji Crkva može biti upotrebljena, odnosno zloupotrebljena. Gospod Hristos nije u svet došao zbog neke grupe ljudi ili jednog naroda, nego je u svet došao da bi se spasli svi ljudi, pravednici i grešnici, bez razlike, „jer On svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje dažd pravednima i nepravednima“ (Mat 5, 45). Upravo tu istinu Crkva uvek i svuda svedoči. Zato su u zabludi svi koji misle da će se Crkva staviti na stranu jedne grupe protiv druge. Crkva je celina. Ona obuhvata sav narod, obuhvata celinu naroda, vodi brigu o svima i moli se za sve. Zato i poziva sve, bez obzira na razlike, na mir i jedinstvo, na bratsku ljubav, na odsustvo agresije i isključivosti, na međusobno praštanje i dobronameran razgovor u kojem svako svakog uvažava radi nalaženja najboljeg rešenja za život naroda. Na ovo nas poziva i Bogorodični post u kome se nalazimo, kao vreme pojačane molitve Gospodu i Majci Božijoj, uzdržavanja od prekomerne hrane i intenzivnije borbe protiv grešnih i pogrešnih misli i dela, odnosno najpre zla u nama samima. Potrebno je da svi zajedno prizovemo Božiji mir u svoje duše da bi među nama bila „dobra volja“ (Luka 2, 14), kao osnovni preduslov za bratski razgovor i dogovor. Po rečima svetog Apostola Pavla, „sve neka biva blagoobrazno i uredno“ (1 Kor 14, 40) pošto Bog naš „nije Bog nereda, nego mira“ (1 Kor 14, 33). Zato se, svi mi koji živimo u Eparhiji šabačkoj, molimo za slogu u našem narodu, a naročito za ljudsko i patriotsko uvažavanje i poštovanje među svima.
Na bogosluženjima se posvednevno molimo za svaki grad, selo, zemlju i one koji verom žive u njima, za blagorastvorenje vazduha, za izobilje plodova zemaljskih i vremena mirna. To je jezik Crkve Hristove i ona se duže od dve hiljade godina svakodnevno izjašnjava po ovom pitanju. Mi smo svi pozvani, kao sinovi prvog čoveka Adama, da imamo svešteni odnos prema Božijoj tvorevini jer Bog „sve što je stvorio, dobro beše veoma“ (Post 1, 31). Postavljeni smo da budemo mudri upravitelji i korisnici te tvorevine, ali i njeni odgovorni čuvari i zaštitnici, poput Adama, koga je Bog postavio „u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva“ (Post 2, 15). Upravo zato je Svetosavska Crkva, pre dve godine, u svojoj Božićnoj poslanici aktuelizovala ovo svoje učenje opominjući da kada se od prirode otima i kada se ne živi u saglasju sa poretkom koji je Bog ustanovio, ona prestaje da biva našim miroljubivim staništem. Ona dugo pamti i trpi nepravdu, ali pre ili kasnije uzvraća udarcima.
Bog nam je prirodu poverio da je poštujemo, čuvamo i negujemo kao najvredniji dar Božji, ali i da živimo od nje. Između ova dva principa neophodan je balans. Stoga se molimo Bogu da nas umudri da damo priliku da o pitanju rudnika u Jadru, pre svega, odgovorno i savesno, bez ideoloških predznaka i ciljeva, reč daju stručnjaci: rudarske i geološke, šumarske, agronomske i ekološke struke, hemičari i biolozi, stručnjaci za poslovnu, makro ekonomiju i vojnu geografiju, demografi i pravnici, kako bi ovo pitanje bilo rešavano kao egzistencijalno, a ne da naše kuće, njive i polja, naše svetinje, crkve i manastiri, budu pretvoreni u politička i svaka druga poprišta.
Tek kada budu utvrđeni objektivni i pouzdani naučni stavovi po svim navedenim parametrima, uz primenu mudrog principa “deset puta meri, jednom seci”, treba oprezno i bez žurbe pristupati donošenju odluka po ovakvim pitanjima.
Izvor SPC
