Predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša upozorava da su pretnje ambasadama i konzulatima deo specijalnog rata koji se duže vreme vodi protiv naše zemlje, „ima za cilj ključnog čoveka države” i da je meta predsednik Aleksandar Vučić. „Bilo kroz napade na diplomatska predstavništva, bilo izazivanjem ekscesnih situacija po klubovima, gde se nalaze mladi. Srpska i albanska dijaspora su jake i oslanjaju se jedna na drugu. Posećuju ista mesta, odnosno odlaze u iste restorane i klubove i slušaju sličnu muziku”, navodi Beriša.
Nakon delovanja Krasnićija, ali i na osnovu nekih ranijih incidentnih situacija, zaključak da je Kurtijeva antisrpska i agresivna politika odavno prevazišla granice tzv. Kosova. Ovo ne bi trebalo da čudi ako se uzme u obzir da pokret „Samoopredeljenje” ima svoje ogranke, faktički „pipke” u svetu i u Evropi. Sedišta postoje u Švedskoj, Danskoj, Francuskoj, Finskoj, Italiji, Austriji, Švajcarskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, SAD i Australiji. U proteklom periodu desilo se dosta akcija usmerenih protiv Srba, a sve u režiji Albanaca.
Tako su početkom prošle godine na hotelu u Davosu, gde je održan Svetski ekonomski forum, a preko puta hotela gde je odseo predsednik Srbije, okačene zastave „velike Albanije” i tzv. Kosova. Podsećamo i na slučaj koji se desio u srcu Evrope, odnosno u Briselu, kad su dvojica albanskih mladića oterala srpsku decu sa trga. Prišli su im i mahali albanskom zastavom, a jedan od njih im je pokazao simbol dvoglavog orla uz, kako se čulo na snimcima, povike na albanskom jeziku. U maju ove godine mladi fudbaleri dva beogradska kluba, dečaci uzrasta 12 godina, preživelu su torturu na međunarodnom takmičenju „Trofej Budva” u Crnoj Gori. U hotelu u kojem su odseli napali su ih Albanci iz kluba Donbosko AFC. Stariji albanski tinejdžeri upadali su im tokom noći u sobe, ubacivali petarde, pretili im, upućivali uvrede na nacionalnoj osnovi i pokazivali simbol dvoglavog orla. Beriša objašnjava za „Politiku” da je dijaspora ključno biračko telo Albina Kurtija.
„Dijaspora je kod njega dosta velika – imaju je i ostale kosovske partije, odnosno svoje grupe po Evropi i SAD. Ali s obzirom na to da je do sada više od 800.000 Albanaca otišlo s Kosova, u dijaspori imamo nove ljude. Kosovo se ispraznilo u smislu glasačkog tela”, navodi Beriša i dodaje da Kurti mora da pronađe način da dobije predstojeće izbore. Odlazi na sastanke po Evropi, u SAD i u Australiji, navodi naš sagovornik, a sve zbog toga što nova metodologija omogućava da se glasa iz inostranstva. „Oni ne mogu da organizuju glasanje preko ambasada, jer nemaju tu mrežu. Ovo će biti putem pošte, kao što je svojevremeno radio Milo Đukanović, odnosno elektronskim putem. To je opasna situacija. Centralna izborna komisija Kosova (CIK) uvela je novi sistem, novi softver, kojim bi pratila glasanje”, navodi Beriša.
Ističe da je to vid prevare, jer takav softver omogućava da se utiče na glasove. A govoreći o Kurtijevom učešću na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u SAD, Beriša navodi da nije otišao tamo na poziv demokrata, već da je to izveo upravo preko dijaspore i advokatske kancelarije u kojoj je i advokat Luka Mišetić, iz tima odbrane Hašima Tačija. Kako objašnjava Beriša, Mišetić je platio 235.000 dolara da bi on prisustvovao toj konvenciji, ali i da bi se sastao s Albancima iz dijaspore.
Kurti, međutim, ne gubi vreme ni kad je reč o regionu. I više je nego očigledno da pokušava da se nametne kao lider svih Albanaca na Balkanu, a da „Samoopredeljenje” ima panalbanske ambicije. Nedavno je na predsedničkim i parlamentarnim izborima u Severnoj Makedoniji „Samoopredeljenje” imalo tri kandidata, a Bekim Ćoku, Kurtijev savetnik, ušao je u parlament. Kurti je prethodno uveravao da „Samoopredeljenje”, kao stranka, neće učestvovati na izborima u Severnoj Makedoniji koji su održani u maju. Takođe, premijer privremenih institucija u Prištini posetio je prošle godine Severnu Makedoniju i sastao se s opozicionim albanskim partijama. Otišao je na skup u Tetovu, gde su viđeni simboli „velike Albanije”.
Ono što bi naročito trebalo da zabrine jeste Kurtijev pokušaj da mobiliše, ne samo dijasporu, nego i Albance iz Preševa i Bujanovca kako bi otvorio žarište na jugu centralne Srbije. Nedavno je u Bujanovcu održan protest Albanaca. Oni su optužili Vladu Srbije za diskriminaciju, a protest je održan istog dana kad su Srbi u Kosovskoj Mitrovici protestovali zbog najave otvaranja mosta na Ibru. Skup je održan u atmosferi pojačanih tenzija na relaciji Beograd–Priština, kao i u trenutku kada su se širom Srbije održavali protesti protiv rudarenja litijuma.
Kurti očigledno nastoji da iskoristi čitavu ovu situaciju, a dovoljno je podsetiti da je aktuelna gradonačelnica Preševa Ardita Sinani, iz redova Partije za demokratsko delovanje Šaipa Kamberija, ujedno i njegova politička savetnica za Preševo, Bujanovac i Medveđu. U proteklom periodu pojedini predstavnici albanskih političkih partija na jugu centralne Srbije optuživali su Kurtija da je napravio razdor među Albancima tako što je podržavao i finansirao samo jednu stranku, odnosno PDD.
Beriša ističe da je protest Albanaca u Bujanovcu isključivo rezultat nezadovoljstva zbog toga što Partija za demokratsko delovanje više nije deo lokalne vlasti u Bujanovcu. „Kamberi i njegova koalicija, koja je vladala 22 godine, otišli su u opoziciju. Došli su neki mladi ljudi, poput Arbera Pajazitija (Alternativa za promene), Nenada Mitrovića (Srpska napredna stranka)”, kaže Beriša i ocenjuje da je tako napravljena razumna koalicija koja će dati nešto novo u smislu saradnje Srba i Albanaca u „preševskoj dolini”. „I to treba svi da podržimo, jer je to jedan od mogućih modela”, navodi Beriša.
Priština uložila milione evra protiv ulaska SNS-a u bujanovačku vlast
Demo Beriša objašnjava da je Albin Kurti uložio čak tri miliona evra da Srpska napredna stranka ne bi postala deo lokalne vlasti u Bujanovcu. Podsetimo, tenzije između albanskih partija zbog novčanih sredstava iz Prištine bile su aktuelne i tokom prošle godine. Albanske političke partije nisu uspele da u predviđenom zakonskom roku postignu dogovor o formiranju većine i izboru predsednika Nacionalnog saveta Albanaca. Tada se ispostavilo da je do razdora došlo zbog 1,2 miliona evra koje je Kurtijeva vlada dodelila opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa preko Nacionalnog saveta Albanaca. Čule su se i optužbe da je ogroman deo tog novca dodeljen upravo članovima Partije za demokratsko delovanje.
Pročitajte OVDE izveštaj ukrajinskog generalštaba
Izvor: Politika
