Piše: Mitropolit Ilarion (Alfejev)
Raj nije mesto, koliko je zapravo stanje duše. Tako da ad predstavlja stradanje koje je zapravo nemogućnost ljudske duše da voli i da bude pričasna Božanskoj svetlosti. Sa druge strane, raj je blaženo stanje duše, koje proizilazi od izobilja ljubavi i svetlosti, sa kojima iskreno i u potpunosti sjedinjuje onaj ko se nalazi u zajednici sa Hristom. Tome ne protivreče ni opisi raja, kao nekakvih mesta sa raznoraznim „prostorijama“ i „dvorcima“, jer su sve to samo pokušaji, da se ljudskim jezikom opiše ono što je nedostižno i što prevazilazi ljudski um.
U Bibliji „raj“ je vrt u koji je Bog postavio čoveka. Isti onaj naziv je korišten i u drevnoj crkvenoj tradiciji, prilikom opisa budućeg blaženstva ljudi, koji su iskupljeni i spaseni zahvaljujući Hristu. Naziva s ejo i „Carstvom Nebeskim“, „životom budućeg veka“, „osmim „, „novim nebom“ i „nebeskim Jerusalimom“. Sveti Jovan Bogoslov kaže: I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora nema više. I videh Sveti grad, Jerusalim novi, gde silazi sa neba od Boga, pripremljen kao nevesta ukrašena mužu svojemu. I čuh glas gromki sa neba koji govori: Evo Skinije Božije među ljudima, i On će stanovati s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće sa njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima; I Bog će otrti svaku suzu iz očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni žalosti ni jauka, ni bola neće biti više; jer prvo prođe. I reče Onaj što sedi na prestolu: Evo sve činim novim…Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Ja ću žednome na dar dati sa izvora vode života…I odvede me u Duhu na goru veliku i visoku, i pokaza mi Grad, sveti Jerusalim, koji silazi s neba od Boga, i koji ima slavu Božiju…A hrama ne videh u njemu, jer hram je njegov Gospod Bog Svedržitelj i Jagnje. I Grad ne potrebuje sunca ni meseca da tu svetle, jer ga slava Božija osvetli i svetlost je njegova Jagnje. I narodi će hoditi u svetlosti njegovoj, i neće ući u njega ništa nečasno, ni koji čini gadost i laž, nego samo zapisani u jagnjetovoj Knjizi života (Otk 21, 1-6; 10-11; 22-24; 27). Ovo je ujedno i najraniji opis raja koji srećemo u hrišćanskoj književnosti.
Čitajući sve opise raja koje je moguće pronaći u agiografskoj i bogoslovskoj književnosti neophodno je imati u vidu da većina pisaca Istočne Crkve govori o raju koji su videli i u kojem su bili, zahvaljujući sili Svetog Duha. U svim je naglašeno da zemaljske reči mogu preneti tek mali deo svih nebeskih lepota. Razlog je taj što su one „neopisive“ i što nadilaze ljudsko shvatanje. U Bibliji se pominju i „mnogi stanovi“ raja (upor. Jn 14, 2) koje je moguće shvatiti kao razne stepene blaženstva. Po rečima Svetog Vasilija Velikog, Bog će jedne nagraditi velikim počastima, a druge manjim, zbog toga što „se zvezda od zvezde razlikuje u slavi“ (1 Kor 15, 41). Uzimajući u obzir činjenicu da su „mnogi stanovi“ kod Oca, On će jedne upokojiti u počasnom i visokom stanju, a druge u nižem. Za svakoga će njegov „stan“ biti najviši stepen blaženstva koji može postići, a koji odgovara njegovom zemaljskom životu i činjenici koliko je bio sposoban da se kroz njega približi Bogu. Sveti Simeon Novi Bogoslov naglašava da će svi svetitelji koji se nalaze u raju, videti i znati jedni za druge, dok će Hristos videti i ispunjavati sve.
Bog je osnovni i jedini izvor blaženstva za ljude u carstvu nebeskom. O tome Sveti Grigorije Niski kaže sledeće: vi i u sadašnjem veku živimo na različit način, uzimajući učešće u različitim stvarima, kao što su: vreme, vazduh, mesto, hrana, , odeća, sunce, svetlost i mnogim drugim koje su neophodne za životom, od kojih niti jedna ne predstavlja Boga. Blaženstvo koje od nas očekuje, nema potrebu nizačim od ovoga. Kao zamena za sve to, za nas će biti Božija priroda, koja će se razdavati prema potrebama tog života…Za dostojne, Bog je i mesto, i dom, i odeća i hrana, i piće, i svetlost i bogatstvo i carstvo…Onaj Koji je za sve, Taj i jeste u svima (up. Kol 3, 11)
Nakon sveopšteg vaskrsenja Hristos će Sobom ispuniti svaku ljudsku dušu i svu tvorevinu, tako da ništa neće ostati van Hrista. Sve će se preobraziti i zasijati, izmeniti se i preobraziti. To i jeste neprolazni „nevečernji dan“ Carstva Božijeg, „večna radost, večna Liturgija sa Bogom i u Bogu“. Sve ono što je suvišno i privremeno, sve potrebne sitnice iz svakodnevnog života i postojanja će nestati, dok će Hristos carstvovati u dušama ljudi koje je On iskupio i u preobraženom Kosmosu. To će biti konačna pobeda Dobra nas zlom, Svetlosti nad tamom, raja nad paklom, Hrista nad antihristom. To će biti konačna propast smrti. Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, pakle pobeda? (up. Os 13, 14) A Bogu hvala, koji nam dade pobedu kroz Gospoda našeg isusa Hrista (1 Kor 15, 54-55; 57).
(Iz knjige – U šta veruju pravoslavni hrišćani)
Izvor: Čudo.rs
