Kako se bliži 5. novembar, dan kada će Amerikanci izaći na birališta i odlučivati o novom predsedniku, tako raste i nervoza. Skandali se nižu jedan za drugim, uključujući i pokušaj ubistva jednog od ključnih kandidata, pominju se utaje novca, korupcija, neuobičajene odluke sudova u pojedinim slučajevima... Ipak, sve to nekako ostaje u senci večitog straha žitelja najmoćnije zemlje na svetu da bi neko sa strane mogao da utiče na njihovu izbornu odluku. A kao najpogodnija tema u tom smislu svakako je – uticaj Rusije u odlučivanju o novom stanaru Bele kuće.
DŽejk Saliven, savetnik predsednika SAD za pitanja nacionalne bezbednosti, još pre neki mesec je napomenuo da strepi od mešanja Rusije u predstojeći izborni proces. „Još ne mogu da govorim o konkretnim dokazima, ali pretnje postoje. Nije u pitanju politika, već bezbednost države”, izjavio je u jednom intervjuu za En-Bi-Si.
Podsetimo, u oktobru prošle godine, američke bezbednosne službe objavile su izveštaj u kojem navode da je Rusija stvorila čitavu mrežu špijuna, medija pod kontrolom države i raznih društvenih grupa u cilju podrivanja poverenja svetske javnosti u američki izborni proces. Izveštaj je razaslat diplomatskim predstavništvima u oko 100 država širom planete.
Za aktuelne stanare Bele kuće posebno je indikativno to što je ruski predsednik Vladimir Putin u nekoliko navrata iskazao veću naklonost prema Donaldu Trampu nego prema DŽozefu Bajdenu. Ovo je shvaćeno kao direktan udar na slobodu izbora Amerikanaca i pokrenulo je pravu lavinu neprimerenih, pa i nepristojnih optužbi sa jedne na drugu stranu.
Naravno, usledio je odgovor iz Moskve: „Nikada se nismo mešali u izborne procese, bilo u SAD ili negde drugo”, izjavio je Aleksej Čepa, zastupnik u Državnoj dumi Rusije. „Ovo ne znači da naši političari nemaju pravo da otvoreno kritikuju ovu ili onu vlast, iskažu svoje mišljenje”, rekao je on za portal Lenta.ru. „To je običan pokušaj da se nađe krivac za sopstvene organizacione greške. Po shvatanju takvih, ovakvo mešanje u zvaničnu politiku neke države predstavlja prekršaj. To nije demokratski, to su dvostruki standardi, to je cenzura”, smatra Čepa.
Američke sumnje u Ruse nisu nešto što je tek sada stavljeno na dnevni red. Ideološke podele koje se vuku još iz blokovskih vremena, nikada nisu sasvim izbledele, iako ih je vreme odavno pregazilo. O tome govori i činjenica da se u Vašingtonu više plaše „malignog uticaja Rusa”, nego npr. Kineza, Meksikanaca i sličnih kojih je na teritoriji zapadnog hegemona svakako daleko više i sa jasnijim uticajem. Ipak, već i samo pominjanje Rusije u SAD je poziv na opreznost.
Podseća se i na primere iz prošlosti, posebno slučaj presude dvanaestorici građana ruskog porekla, koji su optuženi i osuđeni na zatvorske kazne pod optužbom da su kompjuterskim hakerskim napadima pokušavali da promene izbornu volju Amerikanaca 2016.
U okolnostima kada su dve velike zemlje, na neki način, na samoj ivici direktnog vojnog sukoba, svaka priča o umešanosti u unutrašnju politiku protivnika podiže se, maltene, na nivo opšte pretnje. Opravdanja za to svakako ima, pogotovo u eri elektronskih komunikacija, kompjuterskih mreža i sl. Ne treba ni sumnjati da svaka zemlja pokušava da ostvari sopstvene interese na terenu protivnika, ali nema u tome ničega novog. Osim na tehnološkom planu.
Objektivno, tokom predizbornih aktivnosti cilj svakog upiranja prstom na spoljno mešanje jeste pokušaj da se pokriju sopstveni propusti, da se oni koji drugačije misle „ubede” da greše, da se podigne moral glasača... A u današnjim uslovima taj moral među Amerikancima jeste poljuljan.
Takođe, pitanje je i koliko bilo čiji pokušaj mešanja u izbore može da ima efekta u situaciji kada je prosečan Amerikanac celodnevno vezan za televizor sa kojeg mu stižu informacije dobro profiltrirane na za to nadležnim mestima. Novog predsednika biraće obični građani, a oni su toliko oštro podeljeni između demokrata i republikanaca da animozitet ove dve strane teško da može da poremeti bilo kakav strani uticaj.
Pročitajte OVDE o borbama u Kurskoj oblasti
Izvor: Politika
