„Pozvala sam da idemo da vidimo šta oni rade, pa da vidimo kako bi mi mogli da radimo, oni kažu da neće da učestvuju u tome i da ja idem sama. Ići ću sama, ako niko neće, jer mene zanima i da vidim i da nešto naučim, pa ću doneti ta iskustva. Ali, ako njih ne zanima da odu u Finsku i Nemačku da vide rudnike litijuma i kako su oni zaštitili životnu sredinu, zašto neko mislite da onda njihova borba ima veze sa litijumom i brigom za životnu sredinu? Ne, u pitanju je politička borba“, ocenila je Ana Brnabić, koja je poziv uputila kritičarima rudarenja litijuma u Srbiji.
Izjava bivše premijerke Srbije o rudnicima litijuma može se oceniti kao lako proveriva neistina, makar ako se govori o rudnicima koji rade, a takvih u Evropskoj uniji nema. Rudnika nema, a razlog tome je uticaj na životnu sredinu.
Istraživanja ima, kao i ideja, planova, ali nigde nije započeto sa kopanjem ili isparavanjem voda. Javnosti nije prezentovana ni jedna ekološka studija o održivosti rudnika.
Ono što se dešava, preciznije se može opisati kao ponavljanje izrečenog par godina ranije, a to je nada da će rudnik početi sa radom za par godina.
Poput „za dve, najviše tri godine“ kako su naše vlasti jedno vreme najavljivale bolje sutra. To je utisak i kada se pogleda tekst N1 na ovu temu iz 2022. godine. Stanje je isto, želje postoje, ali rudnika nema nigde, a ponajmanje na poljoprivrednom tlu ili tamo gde je ima puno vode oko nalazišta.
U Nemačkoj – nema
U Nemačkoj se razvija Vulkan projekat, odnosno vađenje litijuma iz geotermlanih izvora. Iako je vađenje litijuma iz vode znatno manje ugrožava životnu sredinu od dobijanja ove rude iz kamena i daljom hemijskom obradom kiselinama, postoje problemi zbog kojih se još ova retka ruda ne vadi na ovaj način, niti se zna kada će početi.
Međutim, i pored višegodišnjih istraživanja sa dobijanjem litijuma iz vode se nije započelo.
Nemačka vlada je zelenu tranziciju proglasila političkim ciljem, ali ne postoji vremenski raspored, odnosno početak ekspolatacije u svojoj zemlji.
Primera radi, 2021. godine kompanija Vulkan koja radi na istraživanjima u Gornjoj Rajni, imala je za cilj da pokrene komercijalnu proizvodnju litijuma u Nemačkoj sredinom 2024. a da od 2025. ukupno pet fabrika proizvodi ko 40.000 tona litijuma godišnje, odnosno oko milion vozila.
Iako se kompanije i istraživači slažu da bi dolina Gornje Rajne mogla da postane važan izvor litijuma, ne slažu oko toga koliko brzo može da počne eksploatacija u industrijskim razmerama i koliko će to biti ekonomski održivo. Prema istraživanju Instituta za tehnologiju u Karlsrueu (Karlsruher institut für Technologie KIT) postoje dva velika problema.
Kao jedan od problema se navode tektonski poremećaji, odnosno zemljotresi koji bi mogli da izazovu pucanja kuća, zgrada. S druge, postavlja se pitanje koncentracije litijuma, jer bi je voda posle povratka u geotermalne izvore umanjila. Od 400 tona litijuma koji bi protekao mogli bi da se izdvoji između 180 i 320 tona. Dalja smanjenja koja bi mogla nastati tokom vremena zbog razblaženja litijuma u rezervoaru.
Kada je kopanje litijuma u pitanju u Nemačkoj se radi na projektu Zinvald, drugi najveći projekat kopanja litijuma u EU. Nalazi se u rejonu Saksonije, na granici sa Češkom gde se nalazi i najveći rudarski litijumki prijekt u EU – Cinovec.
Prema trenutnim projekcijama, postoji nada da bi rudnbik mogao da bude otvoren 2028. godine. Projektovana proizvodnja je 12.000 tona godišnje, a za 2025. godine najavljena je predstudija izvodljivosti.
Cinovec, najveći projekat u EU
Cinovec je trenutni najveći projekat kopanja litijuma u Evropskoj uniji. Prema studiji izvodljivosti Juropijen metalsa (European Metals) iz 2022. godine, Cinovec ima potencijal da postane proizvođač najjeftinijeg litijuma iz stene na svetu. Ruda bi mogla da proizvodi po ceni od 5.000 do 6.000 dolara po metričkoj toni.
Završetkom investicije u aprilu 2020. godine, projekat je započeo program rada, ali ne i proizvodnje. Krajem prošle godine je za prva tri meseca 2024. godine najavljena konačna studija izvodljivosti, zatim je rečeno da će je biti do kraja aprila, ali to se do danas nije desilo. Investitor je Juropijen metals (European metals).
U Finskoj i dalje nema rudnika. Novih informacija o projektu Keliber nema. Tamo je planirano da 2025. godine počne kopanje, ali potvrde da postoje naznake o izdavanju dozvole nema. Petina ovog potencijalnog rudnika je u vlasništvu države Finske.
Baroso, bitka na periferiji Evrope
Na periferiji Evropske unije traje višegodiišnja borba centrale u Briselu protiv lokalnog stanovništva koje je protiv Brasos projekta, odnosno otvaranja rudnika litijuma pored istoimenog sela u Portugalu. Planirana je proizvodnja litijuma za približno pola miliona vozila godišnje.
Iako je godinama viđen kao prvi rudnik litijuma u Evropi ili makar EU, projekat Baroso i dalje to nije. Pre dve godine optimisti po pitanju otvaranja rudnika smatrali da bi mogao početi sa radom 2023. godine. Međutim, to se nije desilo iako je vlada dala zeleno svetlo, ali nije se išlo preko volje građana i stavova organizacija koje se bave ekologijom. Lokalno stanovništvo je protiv uništavanja prirodne sredine. Poručuju da imaju svoju zemlju i svoje poslove i da im nisu potrebni o rudarski.
„Otvoreni kopovi, teška mehanizacija na fosilna goriva, stotine kamiona na putevima. Kako se bilo šta od ovoga može nazvati zelenim? Zeleno je ono što imamo: naše šume i naši pejzaži koji će biti uništeni ovim projektom. Već imamo posao“, rekao je Alfredo Kadime, proizvođač govedine Barosa, cenjene rase domaćih goveda.
„Imamo čist vazduh, čistu vodu, kvalitetne proizvode. To je ono u šta treba da ulažemo“, smatra Kadime.
Novembra 2023. godine došlo je do pada vlade i novih izbora zbog istrage o korupciji u vezi sa rudnikom litijuma. Bivši državni sekretar za energetiku i predsednik portugalske agencije za zaštitu životne sredine imenovani su za osumnjičene.
N1 je snimio dokumentarni film o Barosu koji je nedavno emitovan.
Volfsberg projekat: Od korone ništa novo
Projekat Volfsberg u Koruškoj, 270 kilometara jugozapadno od Beča, takođe je više puta odlagan.
Ovim će se opremiti baterije oko 200.000 električnih vozila. Nadaju se da će postići radnu stopu od 800.000 metričkih tona godišnje sa životnim vekom rudnika od preko 10 godina. Kompanija očekuje da počne proizvodnju 2025. godine.
Kompanija je uspešno završila pozitivnu predstudiju studiju izvodljivosti (PFS) u drugom kvartalu 2018. godine. Na internet stranici ovog projekta nalazi se isti tekst kao i 2022. godine kompanija ima za cilj da započne proizvodnju litijum hidroksida na projektu u prvom kvartalu 2025. godine. Da se radi o starom tekstu potvrđuje i napomena koja se odnosni na igraničenja usled korona virusa. Ranije procene su bile da bi rudnik mogao da bude otvoren 2021. godine.
Kaseres: Sukobi i nova odlaganja
Drugo najveće nalazište tvrdog kamena u Evropi za litijum miruje u napuštenom rudniku kalaja na kapiji grada Kaseresa. Od 2016. godine australijska kompanija Infinity Lithium pokušava da dobije dozvolu za rudarenje. Prvobitno planiran kao površinski kop, projekat je izazvao veliki otpor među stanovništvom zbog blizine starog grada, koji je na Uneskovoj listi svetske baštine.
Rudnik San Hose de Valdeflores jedno je od najvećih nalazišta litijuma u Evropi. Smešten u Sijera de la Moska, samo 800 metara od centra grada Kaseresa. Rudnik je epicentar sukoba koji je počeo 2017. godine i ne pokazuje znake da će uskoro biti razrešen.
Vlasti su poništile dozvolu za istraživanje 2021. U septembru 2022. kompanija je podnela zahtev za dobijanje dozvole za eksploataciju, ovog puta za podzemni rudnik. U projekat San Hoze Valdeflores uključena je i španska kompanija Ekstremadura nju enerdžis (New Energies). Operateri se nadaju da bi izgradnja rudnika mogla da počne 2025. godine a eksploatacija dve godine kasnije. Pre dve godine plan je bio da eksploatacija krenreu 2025. godine.
Francuska kompanija Imeris je objavila da će 2028. godine početi da iskopava nalazište litijuma u Centralnom masivu koje bi rebalo da traje 25 godina. Projekat pod nazivom Emili ima za cilj da od 2028. proizvede litijum neophodan za proizvodnju baterija za više od 700.000 vozila tokom dvadeset pet godina. Najave da bi rudnik mogao da krene 2025. godine nema.
Litijuma ima i u Kornvolu u Velikoj Britaniji
Ambasador Velike Britanije u Beogradu Edvard Ferguson nedavno je rekao da je litijum u Srbiji odličnog kvalieta, a da je kopanje izvanredna prilika.
U njegovoj domovini rudnika litijuma nema. U blizini Redruta, u Kornvolu, britanska kompanija Korniš litijum (Cornish Lithium) radi na vađenju litijuma iz slane vode. Iako je ova metoda ekološki prihvatljiva, o datumima počinjanja ekstrakcije se ne priča. U drugom projektu, planiraju da iskopaju oko 15.000 tona litijuma godišnje od 2026. godine u površinskom kopu kaolina u blizini Sen Ostela.
Samo kod nas
Na kraju, jedna velika razlika između Nemačke, Finske i ostalih evropskih zemalja u odnosu na Srbiju jeste da što vlast naše zemlje jedina otvoreno i nekritički zastupa interese privatne kompanije, bez nezavisne studije. Tako nečega, izvesno je, nema nigde na kontinentu. A i šire.
RUSKA ARMIJA TUČE U KURSKOJ OBLASTI: Ispred sebe prži kolonu vojne tehnike
Izvor: N1info.rs
