Rat u Ukrajini je značajno oslabio SAD, jer je ispraznio američke arsenale, a to je potkopalo interese SAD na drugim mestima, posebno na Pacifiku, piše bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane SAD Stiven Brajen na svom blogu "Vepons end stratedži".
Umesto da NATO bude rasušten 1991, poput Varšavskog pakta, Alijansa je prihvatila politiku ekspanzije i učestvovala u ratovima u Bosni i Hercegovini, u ratovima protiv Srbije, Libije i Avganistana. NATO i dalje pokušava da se proširi na istok.
Ne računajući Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju, koja je još jedan od ciljeva NATO-a, danas se Alijansa pretvorila u ogromnu multinacionalnu alijansu koju čine 32 zemlje, konstatuje Brajen.
Godine 1935, američki general Smidli Batler objavio je tekst pod nazivom "Rat je reketiranje", u kome je napisao: "Rat je reketiranje. U ratu se profit računa u dolarima, a gubici u ljuskim životima. Samo mali broj ljudi zna o čemu se zapravo radi. Rat koristi samo malom broju ljudi. U ratu nekolicina zarađuje ogromno bogatstvo."
Svi Batlerovi argumenti važe i danas. Ako pogledamo tragediju u Ukrajini, teško je shvatiti zašto je toliko milijardi dolara potrošeno u krstaškom ratu NATO-a za proširenje njegovih granica, navodi Brajen.
Recesija u Evropi će dovesti do smanjenja troškova za odbranu
Evropska vojna moć je fragmentirana i oskudeva u mnogim aspektima.
Kopnena vojska Britanije postaje sve manja. Britanija trenutno ima 76.320 vojnika, ali je samo manji deo spreman za učešće u vojnim operacijama. Te snage su manje nego što je bila britanska vojska u doba američke revolucije.
Francuska stoji nešto bolje od Britanije. Francuska vojska se sastoji od 270.000 vojnika, ali njene mogućnosti za raspoređivanje vojske van zemlje su prilično ograničene. Poljska ima vojsku od 216.000 ljudi, jednu od najvećih armija na kontinentu.
Uz nekoliko izuzetaka, evropskim snagama nedostaju oklopna sredstava i artiljerija. Osim toga, veliki deo naoružanja Evropljani su već prepustili Ukrajini.
Ono što je teško razumeti jeste kako Evropa troši 295 milijardi dolara godišnje na odbranu, ali ipak nema dobro opremljene snage, kaže Brajen.
SAD imaju oko 100.000 vojnika stacioniranih širom Evrope, što uključuje američko vazduhoplovstvo, vojsku, marince, mornaricu i specijalne snage. Oko 20.000 njih su razmešteni u Istočnu Evropu, od Estonije, preko Litvanije, Letonije i Poljske, do Rumunije.
Evropljani očekuju da ih štite američke ekspedicione snage, tvrdi Brajen. Evropa troši mnogo na odbranu, čak 295 milijardi dolara, što je mnogo u poređenju sa Rusijom, ali za to ne dobija mnogo. Možda Smidli Batler znao odgovor zašto je to tako.
SAD su zatražile od Evrope da troši više na odbranu. Međutim, recesija u Evropi, posebno u Nemačkoj i Britaniji, verovatno će dovesti do smanjenja troškova za odbranu i smanjenja broja ljudstva, smatra bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane SAD.
Sve to umanjuje sposobnost SAD da brane svoje interese na drugim mestima, posebno u Azijsko-pacifičkom regionu, tvrdi Brajen.
Širenje NATO-a predstavlja ogroman rizik za SAD, koje su podržale proširenje NATO-a i neprijateljski, agresivan stav prema Rusiji. Da li je sada došlo vreme da konačno preispitamo podršku Amerike širenju NATO-a, pita se bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane SAD.
Izvor: Rt.rs
