Time je, u stvari, defakto priznanje nezavisnosti tzv. Kosova postalo uslov da Srbija uđe u EU, iako smo godinama unazad slušali, upravo od mnogih visokih evropskih zvaničnika, da priznanje nelegalnog otcepljenja dela teritorije naše zemlje neće biti uslov za EU integracije.
Od ministarke za evropske integracije Tanje Miščević saznali smo da je Poglavlje 35, koje se odnosi na dijalog Beograda i Prištine i prati primenu postignutih sporazuma, zatvoreno za javnost dok traje dijalog – kako je rekla u kratkoj izjavi za RT Balkan.
Ovu informaciju, da je Poglavlje 35 postalo tajno, nisu demantovali ni iz Evropskog saveta ni iz Delegacije Evropske unije u Srbiji kojima smo uputili mejlom pitanja sa molbom da ukažu ukoliko je informacija koju smo dobili netačna. Takođe, izbegli su da odgovore i na naše pitanje ko je to odlučio i zašto.
Pregovaračko poglavlje 35 izmenjeno je odlukom donetom na sastanku ministara spoljnih poslova EU u aprilu ove godine i u njega je uneta odredba da Beograd treba da "u potpunosti sprovede obaveze koje proističu iz Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije u skladu sa Aneksom o njegovoj implementaciji, dogovorenom 18. marta 2023". Tako su izvestili mediji koji su se pozvali na to da su imali uvid u dokumente.
Dokument koji je lako dostupan na internetu na zvaničnim stranicama srpskih i EU institucija jeste Poglavlje 35, ali iz 2015. godine.
Sporazum koji se pominje bio je predmet razgovora Beograda i Prištine pod okriljem EU na sastanku u Briselu početkom februara prošle godine, a potom i na Ohridu sredinom marta iste 2023. kada je razgovarano o njegovoj implementaciji.
Posle ovih sastanaka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nije potpisao ništa, kao i da Srbija ima svoje crvene linije u primeni sporazuma.
Prema oceni dela stručne javnosti, gotovo svaka odredba Ohridskog sporazuma ide u prilog jačanju suvereniteta tzv. Kosova. U njegovih 11 tačaka nalazi se i odredba kojom se definiše da će Srbija i Kosovo razvijati dobrosusedske odnose i međusobno priznati dokumenta i nacionalne simbole.
Takođe, ovim sporazumom određeno je da nijedna od strana ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime, kao i da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, što je ravno de fakto priznanju samoproglašene nezavisnosti.
Član 7 predviđa obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na KiM. To je, inače, obaveza Prištine predviđena i ranijim sporazumima, onim Briselskim od pre više od deset godina, a koja do dan-danas nije ispunjena.
U jučerašnjem obraćanju javnosti na kojem je predstavio mere koje će država Srbija preduzeti kako bi zaštitila srpski narod na Kosovu i Metohiji, koji se svakodnevno suočava sa represijom režima Aljbina Kurtija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će jedna od mera biti i traženje hitnog i neodložnog uspostavljanja ZSO.
Bez daljih političkih smicalica i igara, kako je dodao.
Predsednik Srbije predstavio je zahteve i poteze Srbije u vezi sa situacijom na KiM, podeljene u pet oblasti i istakao da će u tom cilju biti pokrenuta globalna diplomatska kampanja i da će razgovarati do kraja novembra sa 60 svetskih lidera kojima će predstaviti sedam nužnih tačaka za napredak u dijalogu.
Takođe, on je pojasnio da se srpske vlasti nisu odlučile za proglašenje okupacije Kosova i Metohije zato što bi to značilo da Beograd priznaje oružane Albance za legalnu vojsku druge države, što oni nisu.
Pročitajte OVDE šta papa Francis kaže o američkim izborima
Izvor: RT Balkan
