Srbija duguje nešto više od 38 milijardi evra, što znači da je naš javni dug tačno 50 odsto bruto domaćeg proizvoda, te naša zemlja, prema ocenama stručnjaka, spada u zemlje srednje zaduženosti.
Iako bi to trebalo da bude dobra vest, činjenica je da aktuealna vlast nemilice troši novac, te nekada deluje da zaduživanjima nema kraja. Tako ni sledeća sednica Skupštine Srbije neće proći bez rasprave o novim zaduživanjima.
Iako će poslanici o tim zaduživanjima možda raspravljati, jasno je da će ih vladajuća većina usvojiti, čime će Srbiju zadužiti za dodatnih 300 miliona evra.
Za saradnju sa Italijom – 200 miliona evra
Prvi predlog koji se tiče zaduživanja odnosi se na zajam kod Dojče banke i Societe Generale, u iznosu od čak 200 miliona evra, odnosno po 100 miliona od obe banke. Ovoliki iznos biće iskorišćen, kako se navodi u predlogu zakona, za „opšte tekuće budžetske i operativne potrebe“. Ovo je, inače, Predlog zakona o portvrđivanju SACE (italijanska finansijska institucija za osiguranje) ugovora o kreditnom aranžmanu, koji je potpisan krajem avgusta.
„Memorandumom o razumevanju, potpisanim u Rimu, 21. marta 2023. godine između Vlade Srbije i italijanske izvozno-kreditne agencije (SACE), u vlasništvu i pod kontrolom italijanskog Ministarstva ekonomije i finansija, strane su se obavezale da stvore okvir za saradnju u cilju istraživanja novih mogućnosti i jačanja ekonomske i trgovinske saradnje između Italije i Srbije“, navodi se u obrazloženju.
Kako se dalje navodi, Memorandum se posebno fokusira na razmenu informacija o novim poslovnim prilikama, podršku italijanskom izvozu u Srbiju, organizaciju poslovnih i obrazovnih inicijativa za povezivanje između italijanskih i srpskih predstavnika, pružanje podrške pozicioniranju italijanskih kompanija u srpskim lancima snabdevanja…
Što se tiče kamata koje ćemo plaćati, ona je varijabilna, odnosno promenljiva, što znači da zavisi od prilika na finansijskom tržištu. Konkretno, šestomesečni euribor, koji trenutno iznosi 3,271 odsto biće uvećan za maržu od 1,65 odsto – i tako će se računati kamata. Rok otplate je devet godina, u 18 jednakih polugodišnjih rata.
Za prevenciju bolesti – 70 miliona evra
Vlada planira da podigne i kredit od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, i to za Projekat prevencije i kontrole nezaraznih bolesti. Za tu namenu, država će podići kredit od 70.700.000 evra. U opisu ovog projekta navodi se da će za osoblje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti biti obezbeđene obuke za prevenciju nezaraznih bolesti, kao i „rešavanje izazova u vezi sa nasiljem u porodici i podrškom mentalnom zdravlju“.
Dalje, objekti primarne zdravstvene zaštite će se renovirati, sprovodiće se kampanje za podizanje svesti o zdravom načinu života, nabaviće se nova oprema…
Za unapređenje zemljišne administracije – 30 miliona evra
Još jedan projekat za koji će nas država zadužiti jeste unapređenje zemljišne administracije, za koji će kredit dati ponovo Međunarodna banka za obnovu i razvoj. Konkretno, kredit koji će ova banka da odobri iznosiće 30 miliona evra.
Ovaj projekat sastoji se od implementacije Sistema masovne procene vrednosti nekretnina, uspostavljanja katastra infrastrukture, proširenje Registra rizika, podrške za Digitalni arhiv…
Inače, implementacija nekih od ovih projekata već je počela. Primera radi, na sajtu Republičkog geodetskog zavoda nalazi se baza podataka o cenama nepokretnosti u Srbiji.
Izvor: Nova
