To je posle nove runde dijaloga u Briselu izjavio glavni pregovarač Prištine Besnik Bisljimi, dodajući da je to potvrdio izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak na jučerašnjem sastanku.
Isti čovek koji je i uzdrmao javnost sa svojom izjavom početkom septembra da je pismo povučeno.
Dakle, Bisljimi je juče objasnio da je od Lajčaka saznao da pismo nije povučeno, da nema ni zahteva za povlačenje, ali da se radi sa Srbijom u tom pravcu. Svega nekoliko nedelja ranije, Lajčak je u Prištini rekao da je pismo tadašnje premijerke u kojem se saopštava da Srbija neće primeniti one delove Ohridskog sporazuma koji ugrožavaju njene nacionalne interese – povučeno.
Komentarišući ovu situaciju, dopisnik "Kohe" iz Brisela Avgustin Paljokaj izjavio je da je iznenađujuće što se u procesu dijaloga može više verovati Beogradu nego Lajčaku.
"Beograd nikad nije rekao da je pismo povučeno, a Lajčak nikad nije razjasnio svoju izjavu o povlačenju. Ovde imamo posla sa manipulacijom ili improvizacijom gospodina Lajčaka da pomogne Srbiji, jer je to pismo bilo pisani dokaz da Srbija nije spremna da preduzme neophodne korake za sprovođenje sporazuma. S druge strane, nema nikakvih posledica po Srbiju", rekao je Paljokaj.
Lajčak stvara konfuziju i zabunu, a zbog čega to je pitanje za njega, kaže za RT Balkan predsednik Odbora za odbranu i unutrašnja pitanja Milovan Drecun.
"Generalno te dve tačke iz Ohridskog sporazuma za nas nisu prihvatljive, nikakvo priznanje nezavisnog Kosova niti članstvo u Ujedinjenim nacijama", ističe Drecun.
Čitavu situaciju oko povlačenja-nepovlačenja pisma, Priština koristi da bi izbegla da razgovara o bilo kom problemu koji je aktuelan kada je u pitanju situacija na Kosovu i Metohiji i da sve pretvori u statusno pitanje, dodaje naš sagovornik.
"NJih samo zanima priznanje. Kurti je pre neki dan govorio o tri uslova, između ostalog je spomenuo izručenje Milana Radoičića, potpisivanje francusko-nemačkog sporazuma i povlačenje ovog pisma. Oni to sad koriste da bi čitav dijalog preusmerili samo u statusno pitanje, da bi od Beograda dobili priznanje, a uopšte ih ne zanima da razgovaraju o drugim pitanjima koja se tiču bezbednosti, opstanka i normalnog života Srba na Kosovu i Metohiji", napominje Drecun.
I diplomata u penziji Zoran Milivojević postupanje Lajčaka i njegove poslednje izjave, ne samo oko pisma, već i oko mosta na Ibru, vidi kao deo pritiska na srpsku stranu, kako ističe u izjavi za RT Balkan.
"Sada u nekakvoj kulminaciji i pred američke izbore, i oko Evropske unije, pritisak je na Srbiju da po svaku cenu prihvati Ohridski sporazum. Sve skupa pred neki veliki rasplet i sa američkim izborima, ali i oko Ukrajine, žele da se ubrza priča oko regiona Zapadnog Balkana. Tu treba dodati i ucene Evropske unije oko pristupnih pregovora: da Srbija mora da prihvati da je Ohridski sporazum pravno obavezujući i da je tu uslov svih uslova", dodaje Milivojević.
To je jedan mozaik pritisaka, napominje diplomata u penziji i dodaje da je Lajčak u toj priči u potpunosti na pozicijama zapadnih sila.
"Očigledno da ima i lične interese, ali i da promoviše interese da se stvar oko Kosova ubrza, da se to prelomi u korist priznanja, a Srbija na neki način slomi", kaže Milivojević.
Kad je reč o samom pismu, ono održava rezerve Srbije i tu nema nikakve dileme, ukazuje naš sagovornik.
"Posle najavljenih mera srpske države u vezi sa Kosovom i Metohijom i istupanja predsednika Aleksandra Vučića nema šansi da Srbija od tih rezervi odustane. Dijalog za dijalog, međutim, kad je reč o Ohridskom sporazumu nema govora da se prihvate one odredbe koje vode u defakto priznanje i da se izađe u susret prištinskoj strani koja isključivo insistira na tome", napominje Milivojević.
On naglašava da je suština da pismo održava takve rezerve Srbije.
"Da li je povučeno ili nije, niko nas ništa nije obavestio, ali u svakom slučaju rezerve Srbije ostaju i sa i bez pisma, nezavisno od njega. Pismo je bilo izraz i reakcija u jednom trenutku, ali rezerve Srbije stoje", zaključuje Milivojević.
Pogledajte OVDE uništenje ukrajinske grupe u Kurskoj oblasti
Izvor: RT Balkan
