„Nema nikakvog svetla na kraju tunela i ne očekuje se zbog tvrdoglavog oklevanja administracije (predsednika SAD) da razgovara pod ravnopravnim uslovima. Da se, ne na rečima, već na delima, uzmu u obzir fundamentalni interesi druge nuklearne sile.
Pre svega, reč je o širenju bloka NATO-a na istok i postsovjetski prostor. Upravo je ta okolnost i izazvala ukrajinsku krizu, stvarajući direktne bezbednosne pretnje za našu zemlju“, rekao je ruski diplomata novinarima.
Antonov je primetio da Sjedinjene Američke Države, bez obzira na „totalni hibridni rat“ protiv Rusije, pokušavaju da pronađu za sebe prihvatljive opcije za razvoj scenarija nakon isteka Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja (START) 2026. godine.
On je dodao da je dijalog o kontroli naoružanja takođe nemoguć u kontekstu ukrajinske krize, napada Oružanih snaga Ukrajine na Kursku oblast i potencijalne dozvole Kijevu za udare duboko u teritoriju Rusije.
„Što se tiče naše zemlje, mi odlučno odbacujemo mogućnost da se strateška pitanja izbace iz opšteg konteksta pogoršanja bezbednosne situacije generalno, a posebno rusko-američkih odnosa.
Nije moguć nikakav, čak ni probni dijalog u kontekstu tekuće ukrajinske krize, uključujući Kursku oblast i potencijalna rešenja o primeni dalekometnih sistema duboko u ruskoj teritoriji“, istakao je ruski diplomata.
Antonov je skrenuo pažnju i na otvorene pokušaje Vašingtona da promeni odnos snaga u svoju korist: Amerikanci su gotovo potpuno uništili obuzdavajuće elemente – ugovorno-pravne potpore na kojima se zasnivala arhitektura kontrole naoružanja.
„Istovremeno, na Kapitolu i u stručnim krugovima slušamo argumente da Vašington treba da poveća ulaganja u nuklearni arsenal kako bi obuzdao nekoliko nuklearnih sila odjednom“, primetio je Antonov i zaključio da to samo nanosi dodatnu štetu sistemu strateške bezbednosti i ne doprinosi popravljanju krizne situacije u oblasti kontrole naoružanja.
Komentarišući mogućnost očuvanja bilateralnih odnosa između dveju zemalja, Antonov je rekao da je čvrsto ubeđen da je ono moguće.
Ambasador je naglasio da su i same američke vlasti zainteresovane da održe svoje diplomatsko predstavništvo i da sarađuju sa Rusijom.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 21. februara objavio da Moskva obustavlja učešće u START-u, ali da ne istupa iz njega. On je naglasio da pre nego što se ponovo pokrene pitanje nastavka rada u okviru tog sporazuma ruska strana treba da razume kako će u njega biti uračunati arsenali ne samo SAD, nego i drugih nuklearnih država, članica NATO-a, odnosno Francuske i Velike Britanije. Putin je 1. marta potpisao zakon o obustavljanju učešća Rusije u START-u.
START je jedini rusko-američki režim kontrole nuklearnog naoružanja koji ističe 2026. godine. Moskva i Vašington su počeli da dogovaraju parametre budućeg sporazuma o ograničenju nuklearnog naoružanja, ali je dijalog prekinut nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.
UNIŠTENA KAMUFLIRANA UPORIŠTA U KURSKOJ OBLASTI! Veliko pomeranje na terenu
Izvor: Sputnik.rs
