Od vremena, kad je, kako kaže anegdota, knez Miloš pred Portu poslao izaslanika savetujući ga: "Da se k*rčiš bre, da vide Turci da Srbija nije mačiji kašalj, ne mogu oni da rade kako oni hoće" – diplomatija je znatno omekšala, mada su poslednjih godina diplomate u "cilindru i svilenim rukavicama" polako počele da uzmiču pred onima kojima su ćuške, packe, prekori i kritike, pa čak i otvoreno ponižavanje deo uobičajenog "diplomatskog" arsenala.
Predstavnici Zapadnih i njima podređenih država, izgleda zaboravljajući da Srbija nije "mačji kašalj", nastupaju prema Beogradu sve bahatije – njihov (mal)tretman sada se ogleda u ucenama, pritiscima, neprekidnom ispostavljanju zahteva, pa i u otvorenoj kritici suverene politike Srbije, i čak i u mešanju u uređivačku politiku domaćih medija.
Umesto dobre, stare diplomatske "šargarepe" prema Srbiji često nastupaju, u rukama noseći - motku.
U istom danu, ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson, dao je sebi za pravo da zbog teksta koji mu se ne dopada, javno drži lekciju najstarijem dnevnom listu na Balkanu, a ministar spoljnih poslova Estonije bio je dovoljno bahat da isto tako javno "preslišava" šefa srpske diplomatije zbog dobrih odnosa sa Rusijom.
Setimo se samo svih onih pokušaja da se Srbija ponizi tako što će biti dežurni krivac za sve vatre koje su ikada gorele na Balkanu, a uvek će nas na tretman koji dobijamo od NATO "partnera" podsećati i samovolja Kurtija zbog koje uvek nekako Beograd bude kriv za širenje "hegemonizma".
Uprkos tome što je od tada prošlo nekoliko godina, najeklatantniji primer nepoštovanja prema našoj zemlji, uvek će biti ona "čuvena" proslava stogodišnjice primirja u Velikom ratu, kada je Srbija, koja je bila među zemljama koje su u tom sukobu za slobodu položile najviše žrtava - "počašćena" trećerazrednim mestom.
Da li je u pitanju neki novi trend u diplomatiji ili je ovakav tretman rezervisan samo za Srbe, večite "loše momke" Evrope?
"Odnos poštovanja nije nešto što se u međunarodnim odnosima podrazumeva, već zavisi od ravnoteže moći ili od konkretne procene, kako se valja odnositi prema nekoj državi. Grub i ponižavajući odnos takozvanog kolektivnog Zapada prema Srbiji nije zato nikakva slučajnost: sa jedne strane, to je kazna zato što Srbija još poseduje jedan mali segment geopolitičke autonomije, pa bi odnos poštovanja prema Srbiji značilo i priznanje da Srbija ima pravo na tu autonomiju, što, naravno, nije u interesu kolektivnog Zapada", ističe u razgovoru za RT Balkan profesor Slobodan Vladušić.
Naš sagovornik je uveren da grubost u tretiranju Srbije, ujedno služi i kao "podsetnik" na bombardovanje Srbije i Crne Gore i međunarodne sanckije iz devedesetih godina prošlog veka.
"Ovaj podsetnik treba da u narodu reaktivira osećanje straha, nezaštićenosti i uzaludnosti svakog otpora, a takav, uplašeni narod spreman je da se potčini bilo kome i da prihvati bilo šta", podvlači Vladušić.
Ta, neki bi rekli i iskonska potreba Zapada da od ostatka planete načini svoje kolonije koje će biti bespogovorno pokorne i prihvatati sve što im se plasira u Briselu i Vašingtonu, urodila je plodom baš u slučaju pomenute Estonije i uopšte Baltičkih zemalja.
Nekada sovjetske zemlje, danas su neprikosnova podrška svojih zapadnih prijatelja u ratu protiv Rusije. Poput čuvenog lika iz Andrićeve "Proklete Avlije", ove nekada male i nejake državice, sada su "Karađozi" međunarodne politike koji skrivajući se iza pravih moćnika pokušavaju da i sami, koliko god to bilo nevešto - demonstriraju neku nadmoć u odnosu na države koje nemaju takvu zaleđinu, odnosno, nisu još prodale svoju suverenost za povremeno tapšanje po leđima na samitima NATO-a.
"Kolonijalne sile su uvek negovale tu nejednakost između sebe i uslovno rečeno podanika, iako se sada odnos izmenio pa su podanici toliko mnogo ojačali, osvestili se, a i sredstva informisanja su osvetlila mnoge tajne prošlosti. Ne vidim ništa novo u takvom ponašanju, oni takav odnos imaju uvek. NJihova ljubazna fasada je tu samo dok ste na liniji njihovih interesa. Čim prestanete da te interese štitite ili im se ne daj Bože suprotstavite, onda ste žrtve najstrašnije kritike", ističe diplomata Rade Drobac.
Sagovornik RT Balkan ne vidi razlog zašto bi se ove zemlje prema nama ponašale drugačije nego prema svima drugima.
"Jedini izuzetak su njihovi partneri, a čak i tu postoji neka gradacija", objašnjava Drobac.
Kako to nedavno za RT Balkan reče profesor Miloš Ković, Britanci i dan-danas razmišljaju na kolonijalni način, a njihove elite "od srca veruju da su dužne da upravljaju svetom". Izgleda da je ova "bolest" poprilično infektivna, budući da je od nje oboleo čitav NATO - pa čak i nejake Baltičke zemlje.
Ali, gde se Srbija, koju, bar se tako čini, neprekidno kritikuju, nalazi na toj listi gradacije?
"Oni od nas očekuju da mi ispunimo njihove naloge – i to apsolutno svaki nalog. Ako ispunimo njih 99, a jedan ne, odmah su tu kritike i packe. Ako mene pitate, ja bih tu samo gledao naše interese, a oni nek se ponašaju kako hoće. Takvo ponašanje, ne samo da je nediplomatski, već i nekulturno", uverava naš sagovornik.
To što su Srbi, kako kaže tradicionalan častan i pošten narod ne znači da su naši "partneri" sa Zapada takvi. Oni su "praktični".
"NJima je i doživljaj prošlosti i sadašnjosti upravo onakav kakav im je i potreban. Ako im to treba, oni mogu reći da mi čak i nismo učestvovali u svetskom ratu. Tu se sve svodi na interes. Mi kao narod poštujemo neke vrednosti koje volimo da zovemo univerzalnim, i koje jesu prihvaćene u većini sveta, a to su poštenje, čast, dostojanstvo i humanost. Ali to, kad su interesi u pitanju- ne važi", zaključuje diplomata Rade Drobac.
REGION NA IVICI KATASTROFE: Hitna sednica Saveta bezbednosti UN posle izraelskih napada na Bejrut
Izvor: Rt.rs
