„U interesu Ukrajine je pronalaženje međusobnog razumevanja sa nama o svim teškim pitanjima, uključujući i istorijska pitanja. Setite se da Ukrajinci imaju mnogo problema sa svojom prošlošću tokom Drugog svetskog rata“, rekao je Duda za televiziju „Polsat“.
On je objasnio da misli na teme kao što su saradnja sa nacističkom Nemačkom, kao i učešće u Holokaustu.
„Ovo nije samo pitanje Volinjskog masakra. Ovo je i pitanje SS jedinica u kojima su Ukrajinci služili. To je pitanje saradnje tadašnjih, da kažemo, ukrajinskih vlasti, gospodina (Stepana) Bandere i drugih, sa vlastima Rajha na čelu sa Adolfom Hitlerom“, precizirao je Duda.
„Ovo je takođe pitanje ukrajinsko-jevrejskih odnosa u to vreme i učešća u Holokaustu. Ima mnogo veoma teških tema za Ukrajinu“, dodao je on.
Osima toga, poljski predsednik prebacio je odgovornost za pogoršanje odnosa sa Ukrajinom na vladu.
„Pokušavao sam da postupim tako da, koliko je to moguće, ne stvaram napetost između Varšave i Kijeva, kada je odgovornost za to prvenstveno bila u mojim rukama. To, naravno, nije bilo lako, jer među nama ima veoma teških tema.
Ali o ovim temama sam razgovarao sa predsednikom Vladimirom Zelenskim, a najbolji dokaz za to bilo je prisustvo gospodina predsednika sa mnom u Lucku na godišnjicu Volinjskog masakra, kada smo se zajedno molili u luckoj crkvi i tamo položili cveće“, rekao je Duda.
„Danas se spoljnom politikom direktno bavi vlada, bavi se ministar (Radoslav) Sikorski. Oni su danas u velikoj meri odgovorni za poljsko-ukrajinske odnose“, objasnio je on.
Pitanje tumačenja Volinjskog masakra, kao i odnosa prema vođama ukrajinskih nacionalista tokom OUN-UPA (organizacije zabranjene u Rusiji) jedno je od najtežih u odnosima Poljske i Ukrajine. U leto 2016. Donji dom poljskog parlamenta usvojio je rezoluciju kojom se 11. jul proglašava za Nacionalni dan sećanja na žrtve genocida koji su ukrajinski nacionalisti počinili nad stanovnicima Druge Poljske Republike u periodu 1943-1945. Prema poljskoj verziji, masovna ubistva su 1939-1945. činile pristalice OUN-UPA nad poljskim stanovništvom Volinja, Istočne Galicije i jugoistočnih vojvodstava Druge Poljske Republike.
Krajem avgusta, poljsku ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš izjavio je da će Varšava blokirati ulazak Ukrajine u EU dok se ne reši pitanje ekshumacije žrtava Volinjskog masakra. NJegov stav podržali su poljski premijer Donald Tusk i ministar spoljnih poslova te zemlje Radoslav Sikorski, koji su ovu temu pokrenuli na sastanku sa ukrajinskim liderom Vladimirom Zelenskim 13. septembra.
Ukrajina je 2017. godine uvela moratorijum na pretrese i ekshumaciju, kao reakciju na rušenje spomenika „Ukrajinskoj pobunjeničkoj armiji“ (UPA) u poljskom gradu Grušoviči. U junu 2023. godine, direktor Instituta nacionalnog sećanja Ukrajine Anton Drobovič rekao je da Kijev neće dozvoliti ekshumaciju ostataka žrtava Volinjskog masakra dok spomenik ne bude obnovljen. Istovremeno je Zelenski izjavio da je spreman da deblokira prijem dozvola za istragu u Ukrajini.
VELIKA AKCIJA FSB! Uhapšen mladić koji je po nalogu Ukrajine planirao da zapali vojne objekte Rusije
Izvor: Spsutnik.rs
