Sa druge strane, naša zemlja za prvih sedam meseci ove godine izdala oko 50.000 radnih dozvola za strance, gde dominiraju radnici iz Kine, Rusije i Turske.

Situacija u Srbiji se neupitno popravila kada je u pitanju broj nezaposlenih, a ekonomsko stanje na tržištu rada danas i 2008. ne mogu da se porede, naglasio je direktor ovog Instituta Nenad Jevtović.

„Tada smo imali gotovo milion nezaposlenih, a sada imamo 296.000 nezaposlenih, od čega je dosta privremeno nezaposlenih, koji su u fazi menjanja posla“, pojasnio je on.

Kako je zaključeno, ti rezultati su posledica, pre svega, svetskih kretanja privrede i toga što „već 25 godina nemamo rat“, zato, prema njegovim rečima „treba da budete antitalenat za ekonomsku politiku da ne napredujete“.

Međutim, kao problem se, prema rečima Jevtovića, javlja to što smo mi do 2027. godine, izabrali model rasta koji se zasniva na građevinarstvu.

„To je kao da smo izabrali da vozimo automobil na dizel, a nemamo dizel kod kuće, moramo da ga uvozimo. Dakle, izabrali smo to, a nemamo ljudi i radne snage. Mi nemamo ljude za sve te građevinske projekte“, ukazao je Jevtović.

Zbog toga, zaključno sa julom ove godine, imamo oko 50.000 izdatih radnih dozvola za strance u Srbiji, a taj broj će sigurno i rasti u narednom periodu smatra Jevtović i dodaje da je to neminovno uz sve radove koje EKSPO zahteva, jer Srbija nema ljudi za to.

Domaći radnici odlaze, strani dolaze

Jevtović je naveo da je od 25.000 do 27.000 ljudi godišnje, od 2011. do 2022. godine, odlazilo trajno iz Srbije.

Međutim, prema njegovim rečima, država Srbija nema nikave kvalitetne podatke o emigracijama.

„Mi ne znamo gde su nam ljudi koji odu“, ukazao je Jevtović.

Sa druge strane, podaci o imigraciji u našu zemlju su vrlo jasni, što je, kako je kazao, i deo obaveza prema Evropskoj uniji (EU), koje smo preuzeli još 2008. godine.

Te podatke u Srbiji prati KIRS (Komesarijat za izbeglice i raseljena lica).

Jevtović je naveo da slika ljudi koji dolaze na rad u Srbiju nije baš onakva kao što nama izgleda.

„Dominantno su tu Kinezi, zatim Rusi i od 2017. godine imamo eksponencijalni rast Turaka, koji su se troduplirali od 2017. do 2021. godine“, otkrio je on.

Oni nam, kako je kazao, nisu toliko vidljivi, ali su tu, jer Kinezi svašta grade po Srbiji.

„Dominantnta mesta na kojima rade jesu auto-putevi i razna gradilišta, kao što je Moravski koridor i slično“, objasnio je Jevtović.

Kako je potvrdio, taj trend najvećeg rasta radne snage iz ovih zemalja, nastavljen je i ove godine.

Jevtović je dodao da se Indija javlja, takođe, sa velikim brojem radnika u našoj zemlji i raste u sektoru poljoprivrede.

Kako je pojasnio, postoje slučajevi gde se njima plaća celokupan aranžman da iz Indije dođu avionom ovde da odrade posao i kasnije se isto tako vraćaju.

To se, prema rezultatima istraživanja, najviše dešava u Sremu gde kod nas, kako je rekao Jevtović, nezaposlenost gotovo i da ne postoji.

Tržište Zapadnog Balkana strogo podeljeno

Jevtović je otkrio i da je tržište Zapadnog Balkana jako podeljno i to podeljeno na „nacionalne korpuse“.

„To su dva nacionalna korpusa, koja su potpuno različita. Pre svega, tu je jezička barijera i nema razmene kulturnih dobara, pa se ne može pronaći ni razmena radne snage između srpskog i albanskog korpusa, ali to se ne poklapa sa granicama država“, objasio je on.

Ugrubo, u granice srpskog korpusa, pored Srbije, spadaju i delovi Severne Makedonije, Crne Gore, kao i Republika Srpska.

„Kao da je između ta dva korupsa povučena linija i tu nema razmene radnika. Koliku god platu da ponudite niko iz drugog korpusa neće preći na drugu stranu. Dakle ne možemo da crpimo radnu snagu jedni od drugih iako postoji potreba“, ukazao je Jevtović.

Korpusi se razlikuju i po primarnim destinacijama odlaska radnika.

„Albanski korpus ima primarnu destinaciju Italiju, pa onda dolaze Nemačka i Švajcarska“, naveo je Jevtović.

On je dodao i da je Albanija negativni prvak po broju odlazaka radne snage.

„NJima je 20 odsto doktora medicine van zemlje, zatim je tu Kosovo sa 18 odsto. Što se tiče Srbije, nama negde između 10 i 12 odsto, od ukupnog broja lekara, živi van Srbije, što su rezultati istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO)“, naveo je Jevtović.

Podaci pokazuju i da radnici iz Srbije najviše idu u Nemačku, a van Evrope su to Sjedinjene Američke Države (SAD).

Međutim, prema Jevtovićevim rečima, potpuno su različite karakteristike naše dijaspore u Evropi i u SAD, jer oni u SAD mnogo više zarađuju.

On je naglasio da nije toliko katastrofalno stanje,  kao i da se mi približavamo Nemačkoj po cenama kvalifikovane radne snage.

„Na gradnji za EXPO je 10 evra satnica za električara, a u Nemačkoj je ta satnica 14 evra, to je faktor koji će svkakao uticati. Tako da nije tragičan scenario, vremenom se iscrpi broj ljudi koji žele da odu“, smatra Jevtović.

On je podsetio i da gotovo ceo IT sektor nema razloga da ide odavde.

„Radnik u tom sektoru radi odavde, radi za strance, živi u stanu u Beogradu, redovno putuje, ima dobra kola, živi neki odvojeni svet od većine građana Srbije i ne koriste iste usluge“, pojasnio je Jevtović i dodao da kod onih sa manjim zaradama presuđuju uglavnom kvalitet života i lični faktori.

Ipak, kako je naveo, ne raste ni trend povratka ljudi u Srbiju.

Mit je da ‘u Evropi ne cvetaju ruže’, ukazao je i dodao da se isto odnosi i na pitanje da li će Nemačka propasti, jer to nije realan scenario.

Dobijanje državljanstva Srbije

Jevtović je oktrio podatak i da u proseku godišnje oko 21.000 ljudi dobije državljanstvo Srbije.

„Kada gledate statistku i za i studente i radne dozvole i sve ostalo, nema nigde Srba iz regiona ili da vidite, Crna Gora, Bosna i Hercegovina (BiH), Severna Makedonija, ni u jednoj kategoriji. Samo se pojavljuje finalna kategorija državljanstva i vidimo da imamo preko 20.000 državljanstava“, ukazuje on.

Ta kvaka je briokratske prirode još iz devedestih godina, dodaje Jevtović.

On je naveo da studenti iz drugih zemalja kada dolaze na fakultete u našoj zemlji, dovoljno je da se samo izjasne kao Srbi, bez ikakve overe kod notara i slično, oni ne ulaze ni u kakvu statistiku, a imaju sva prava na školovanje i studiranje kao da imaju pasoš Srbije.

„I ti ljudi, kasnije u tridesetim godinama samo se pojave po pasoš, kada dođe žendba ili udadba i moraju da se susretnu sa birokratijom da uzmu pasoš i ličnu kartu“, objasnio je Jevtović.

Od tog ukupnog broja izdatih državljanstava, 17.000 državljanstava u proseku godišnje je za građane koji su prethodno posedovali pasoš BiH, dodao je on.

„To pokazuje koliko mi isušujemo region“, zaključio je Jevtović.

Izvor: Danas