UMESTO UVODA

Ovo je kratki tekst Vladike Nikolaja o čuvenom karlovačkom proti Nikoli Begoviću, iz koga se vidi kakav je Nikolajev primer pravog sveštenika. I zaista – čitava  naša istorija ne može se zamisliti bez uzornih sveštenika, jer su, kako kaže narodna pesma,“popovi – srpski učitelji“. Prvi u hramu i u narodnom životu, i, kad neprijatelj krene, prvi na kocu i konopcu, oni su orijentir svete srpske borbe za Krst časni i Slobodu zlatnu. U nastavku, potpisnik ovih redova čitaocima nudi svoju knjigu o sveštenicima koje je znao i najdublje poštovao – da se ne zaboravi, i da ne zaboravimo. Knjiga „Trista – bez popa ništa: Vitezovi od pričasne čaše“ će, verujemo, pomoći čitaocu da shvati šta je cilj i smisao naše duhovne borbe.

I

Čuveni pop Nikola Begović rekao je: „Vavjek sam držao da je bolje poštenje nego življenje. A tome me je učila mati moja.“

II

Isti taj znameniti muž govorio je: “Goniše me, a ja sam pjevao. Slaviše me, a ja sam se smejao. Kažu, imadoše Jelini dva mudraca, jedan se smejao a drugi je plakao. Srbin je bolji čovek od obadva, on pjeva svoje jao“.

III
Kod prote Nikole Begovića banuo jednom u kuću neki Rus, Vasilije. Toliko je bio očaran domaćinom, da je od tada svaki dan dolazio. Najzad se sasvim nastanio u protinoj kući, pa tu i umro. Pred smrt pozove on svoga domaćina da mu napiše testament, pa mu počne diktirati ovako: „Sav moj preostali imetak u 14.000 forinata ostavljam mome prijatelju i dobrotvoru proti Nikoli Begoviću.“ Prota ostavi pero i ne htede nikako to zapisati. Divio se Rus tome neizmerno. Izgledao mu je Begović kao čovek ne od ovog sveta. Tada reče Rus proti, neka napiše kako on misli. A prota uze pero pa napisa ovako: „Sav moj preostali imetak od 14.000 forinti zaveštavam i to jednu četvrtinu bolnici a tri četvrtine pravoslavnoj srpskoj crkvenoj opštini u Karlovcu.“ To prota napisa i to Rus potpisa. Najveće bogatstvo srpskog naroda jeste u mnogim velikim karakterima.

Preuzmite knjigu „Trista – bez popa ništa: Vitezovi od pričasne čaše“ PDF

Izvor: Pravda