Dvojica visokih diplomata sastali su se na marginama Generalne skupštine UN u NJujorku kako bi razgovarali o tenzijama u bilateralnim odnosima i međunarodnim pitanjima.
Neprijateljstva između Moskve i Kijeva su bila velika na dnevnom redu, pošto je Blinken prekorio Kinu zbog, kako je tvrdio, podsticanja ruske „ratne mašinerije“.
Američki državni sekretar je optužio da, iako Peking kaže da želi mir, „dozvoljava svojim kompanijama da preduzmu akcije koje zapravo pomažu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da nastavi agresiju, što se ne uklapa“.
Vang Ji je uzvratio, rekavši, kako citira kinesko ministarstvo spoljnih poslova, da „Sjedinjene Države treba da prestanu da blate i nameštaju Kinu, da nameću sankcije neselektivno, i da prestanu da koriste ovo kao izgovor za stvaranje konfrontacije i podsticanje konfrontacije između tabora“.
Peking, dodao je on, zadržava „otvorenu i nadređenu poziciju“ u vezi sa ukrajinskim sukobom i „uvek je insistirao na promovisanju mira i dijaloga, i ulagao je sopstvene napore da promoviše političko rešenje“.
Prošlog meseca, SAD su objavile novu listu sankcija protiv skoro 400 kompanija i pojedinaca, uključujući one iz Kine, UAE i Turske, zbog, kako Vašington kaže, njihove podrške Rusiji u ukrajinskom sukobu.
U to vreme, Stejt department je izrazio posebnu zabrinutost zbog „veličine izvoza robe dvostruke namene“ iz Kine u Rusiju, za koji je tvrdio da je pomogao Moskvi da reši „kritične praznine u ciklusu ruske proizvodnje odbrane“.
Nakon početka sukoba u Ukrajini, Kina je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije, a trgovina između njih je od tada stalno rasla.
Peking se takođe pozicionirao kao neutralna strana u krizi, više puta pozivajući na mirovne pregovore.
Komentarišući veze sa Pekingom, Putin je odbacio ideju da Rusija postaje previše ekonomski zavisna od Kine, insistirajući da je ekonomija EU u tom pogledu mnogo ranjivija.
Ko je bio lider Hezbolaha Hasan Nasrala i kako će njegovo ubistvo uticati na sukob na Bliskom istoku?
Izvor: Informer.rs
