Ona je odreagovala na izjavu Čing Tea koji je rekao da Kina treba da oduzme Rusiji „istorijske” zemlje na Dalekom istoku.
„Mišljenja pojedinih marginalnih političara, obuzetim revanšističkim sindromima, mogu da interesuju svakoga, ali ne i nas. Tako da Laj, koga Amerikanci podstiču na separatizam, može da 'laje' koliko hoće. To neće doneti ništa dobro ni njemu ni stanovnicima Tajvana“, poručila je Zaharova.
Ona je podsetila da su Rusija i Kina u Sporazumu o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji od 16. jula 2001. godine zabeležile da odustaju od bilo kakvih međusobnih teritorijalnih pretenzija. Poslednja tačka na pitanje granica stavljena je 14. oktobra 2004. godine kada su Moskva i Peking potpisali i ratifikovali Dodatni sporazum o rusko-kineskoj državnoj granici na njenom istočnom delu.
„Rusija se dosledno pridržava principa jedne Kine, a Vlada Kine je jedina legitimna Vlada Kine“, napomenula je Zaharova. S tim u vezi, dodala je, šef tajvanske administracije nije ovlašćen da daje bilo kakve izjave u ime Pekinga.
Takođe, po njenim rečima, on bi trebalo da se detaljnije pozabavi ekonomskim problemima ostrva i da konstruktivno sagleda predloge rukovodstva Kine o mirnom ujedinjenju sa kontinentalnom Kinom.
„Sigurni smo da naši prijatelji u Pekingu imaju isti stav“, zaključila je Zaharova.
Kjahtinskim sporazumom je još 1728. godine utvrđena kinesko-ruska granica. Tačnije, utvrđen je njen najveći deo. Odredbe ovog dokumenta kasnije su precizirane i dopunjene najpre Ajgunskim (1858), a zatim i Pekinškim sporazumima (1860. godine). Dogovor iz Kjahte je izdržao test vremena i razgraničenje između dve zemlje zasniva se na njemu već tri veka.
KATASTROFA NA POMOLU: Ukrajinske jedinice mogu biti opkoljene kod Pokrovska
Izvor: Sputnikportal.rs
