Za ruski narod ovo je veliki nacionalni praznik, a pre samo dve godine, na današnji dan, u Georgijevskoj sali Velikog kremaljskog dvorca, Vladimir Putin je potpisao ukaz o priključivanju novih regiona u sastav zemlje. U sastav Rusije vratila su se četiri južna regiona: Donjecka i Luganska Narodna Republika, kao i Hersonska i Zaporoška oblast, koje su i istorijski, još od carskih vremena, pripadali Rusiji. Kući su se vratili i milioni ljudi, koji su devet godina trpeli progone, represije i gotovo svakodnevna granatiranja od strane kijevskog nacističkog režima.

Eksperti ocenjuju da je ujedinjenje Donbasa i Novorusije sa Rusijom postalo nova polazna tačka za pozitivne promene u socijalnom, ekonomskom, političkom i kulturnom životu novih regiona. Uprkos ratu, već sada se skoro svake nedelje otvaraju novi stambeni objekti, bolnice, škole, obdaništa, energetski objekti, industrijska i poljoprivredna preduzeća. Samo od 2022. godine obnovljeno je 5.800 stambenih zgrada, 3.500 kilometara puteva...

Da nije bilo državnog udara 2014. godine u Kijevu, koji je sproveo Zapad, svega ovoga danas ne bi bilo, kaže Olejnik. Rusija je pokušala mirnim putem da reši sukob u Donbasu, ali su se pregovori završili lažima i obmanama Zapada, koji je pretvorio Ukrajinu u svog vazala i antirusko uporište. Dalji razvoj događaja u potpunost je potvrdio neophodnost ruske specijalne vojne operacije.

„Vladimir Putin je sa govornice 2015. upitao: ‘Da li sada shvatate šta ste uradili izvodeći državni udar?’. Krim bi ostao u sastavu Ukrajine, Donbas, Hersonska i Zaporoška oblast takođe. Ovi regioni nisu planirali da se otcepe od Ukrajine, ali kada se dogodio državni udar, region Donbasa u celini, kao i Krim su rekli: ‘Mi se nismo tako dogovarali. Mi smo se dogovorili da priznamo legalno izabrane vlasti’. To jest, držali su se Ustava tadašnje Ukrajine. Ipak, inicajtor raspada Ukrajine bila je ta vlast koja je nezakonito došla 2014. godine“, kaže Olejnik.

Prema njegovim rečima, narod se okrenuo pravu. Postoje dva principa koja su navedena u Povelji UN i u Deklaraciji UN o ljudskim pravima - to je pravo na samoopredeljenje i nepovredivost granica.

„Kada su oni počeli da ruše te granice, usmeravajući svoje oružane snaga protiv Donbasa, Donbas je iskoristio svoje pravo na samoopredeljenje. Rekli su: ‘Mi sa vama nećemo zajedno da živimo’. To je bio njihov izbor“, kaže Olejnik.

Referendumi o ulasku u sastav Rusije održani su septembra 2022. godine - u DNR je 99,23 odsto birača glasalo za priključenje Ruskoj Federaciji, u LNR - 98,42 odsto, u Hersonskoj oblasti - 87,05 odsto, a u Zaporoškoj oblasti - 93,11 odsto. Narod je rekao svoje.

Budućnost Ukrajine je zajedništvo sa Rusijom

Olejnik ističe da je narod novih ruskih regiona odbranio, u najmanju ruku, svoje pravo na maternji jezik i pravo na svoju kulturu.

„U Ukrajini je zabranjen ruski jezik, zabranjena je ruska kultura, uništavaju spomenike Puškina, Suvorova i čak pišu da je Suvorov sovjetski vojskovođa. Tamo je nametnuta ideologija nacizma, zabranjene su političke partije koje su za mir, zabranjena je Ruska pravoslavna crkva, a u Donbasu ljudi znaju šta oni brane. Danas govore da su teška su vremena, ali se nadaju da će ona proći i i da će povratiti svoj ekonomski suverenitet i da će preduzeća ponovo raditi. U Ukrajini je situacija drugačija - tamo se uništava sve što je vezano za privredu. NJima je dodeljena uloga da budu agrarni privezak za Evropu, za Amerikance i tako dalje. Dakle, jasno je da se danas, makar što se duhovnosti tiče, Donbas odbranio, i uopšte Novorusija je odbranila svoju poziciju“, ističe Olejnik.
Prema rečima bivšeg ukrajinskog deputata, u Ukrajini vlada ideologija nacizma, koja se svodi na princip - zavadi pa vladaj, dok je u Novorosiji, u Donjecku, i u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, kao i na Krimu – ideologija ujedinjenja i ljubavi.
„Nikome ne smeta ako neko govori na ukrajinskom. Čak i na Krimu, na primer, službeni jezici su, osim ruskog, ukrajinski i krimskotatarski. To jest, imate izbor. Ukrajinsku kulturu niko ne zabranjuje. Na primer, bio sam mnogo puta u ruskom Krasnodarskom kraju – tamo se pevaju ukrajinske pesme, slave se ukrajinski narodni praznici, poštuju običaji i tako dalje. Samim tim, njim ljudima je jasno da imaju šta da brane, dok s druge strane Ukrajinci danas ne znaju šta da brane – njihova zemlja im više ne pripada, preduzeća je odavno preuzela američka kompanija ‘Blek rok’, kao i zemlju. Ostala je samo jedna vrednost – život i u tom slučaju trebalo bi težiti miru“, kaže Olejnik.

Mnogi su slobodu platili životima. Sukob je doveo do razaranja zemlje i velikog broja žrtava, koji su stradali od ruku ukrajinskih nacionalista i radikala.
„Ja insistiram, a generalno i Rusija zauzima ovu poziciju, pa čak je Zelenski i obećao da će se otkriti ko je pucao u ljude na Majdanu, ali nema odgovora. Na njima je bilo da sprovedu istragu. To znači - ako ne date odgovor vi ste saučesnici, vi ste ubice“, dodaje Olejnik.
Nema odgovora ni na to ko je zapalio ljude u Odesi, podseća on.

„Svež primer se čuo i sa govornice UN, a ponovo je to pitanje pokrenuo Sergej Lavrov, koji je pomenuo Buču u zatražio spiskove mrtvih. Oni ne daju odgovor, a pitanje je zašto? Zato što su ubili te ljude i izvršili ovaj informacioni napad kako bi okrivili Rusiju. Treba da daju spiskove mrtvih i tada će sve biti jasno šta se tamo dogodilo. Dakle, više ne govorim o opštim gubicima, zato što su katastrofalni i za Ukrajinu. Ako predsednik Češke, za koga se ne može reći da gaji simpatije prema Rusiji, kaže Zelenskom da ‘polovina stanovništva nije pobeda, već poraz’, onda je sve jasno. U Ukrajini se stanovništvo prepolovilo i sada ima oko 25 miliona stanovnika - ljudi beže i to oni koji ne žele da umru za režim Zelenskog i za Amerikance. Dakle, danas je Zelenski zapravo gaulajter u Ukrajini. On sprovodi volju drugih, ali ne i volju svog naroda. Ukrajinu su okupirali Amerikanci i stoga Rusija danas vodi oslobodilački rat...“, navodi Olejnik.

Ukrajinci su zabrinuti za svoju budućnost i ne žele na vlasti režim Zelenskog, ističe Olejnik. Mnogi su protiv rata, protiv nacizma i pitaju se – kako dalje, šta će biti sutra, šta će biti sa privatnom imovinom – da li će im biti oduzeta ili ne, da li će se očuvati ukrajinska kultura i jezik, kaže Olejnik.

„To jest, mora se odgovoriti na mnoga pitanja i to iskreno, i još treba reći - biće života. Treba reći i kakav će on biti. Trebalo bi da idemo na široku integraciju sa Rusijom, a Rusija će zajedno sa nama, u saradnji sa Belorusijom, sa BRIKS-om, sa Globalnim jugom početi da obnavlja ekonomiju, jer niko drugi nam neće dati novac za obnovljanje onog što je uništeno. Treba da napravimo normalnu investicionu klimu, da se novac ulaže, kako bi se vraćali Ukrajinci, kako bi bilo radnih mesta. Put Ukrajine i njenog naroda je u jedinstvenom savezu - sa beloruskim i ruskim narodom. Ne vidim drugi put. Zapad ne želi da mi objedinimo naše potencijale, a moramo se ujediniti. Mi smo jedan narod, podeljen ovim sukobom“, ističe Olejnik.

Prema njegovim rečima, sada se mora sakupiti razbacano kamenje.

„Bilo je vreme kada je kamenje razbacivano – rascepkali su i suštinski uništili Sovjetski Savez. Danas je vreme za prikupljanje tog kamenja, ujedinjenje i izgradnju snažnog temelja za budućnost“, kaže ukrajinski političar.
Na pitanje kako se odvija integracija novih regiona, Olejnik kaže:
„Ako govorimo o socijalnom delu, jasno je da je Rusija počela da ulaže ozbiljne resurse. Moj prijatelj se bavi obnovom Marijupolja i gradi škole, zgrade, kuće i tako dalje. Kaže da vidi kako se grad ponovo rađa, ali treba i da oživimo privredu. Ovde postoje problemi, jer, na primer, donjecki ugalj potpada pod sankcije koje je uveo Zapad i teško je sa eksploatacijom uglja, metalurgijom i tako dalje. To jest, pre ili kasnije tržište će proraditi i tu postoji perspektiva“.

Politički model je brzo integrisan, dodaje on, a to je zato što su ljudi napravili izbor. Dok, s jedne strane, u Ukrajini postoji potpuna zabrana na slobodu, uključujući i slobodu govora na ruskom jeziku i kulturu, u Rusiji i novim ruskim regionima postoje izbori i integracija se odvija. Potrebno je strpljenje i vreme, kao i u svakom procesu, za potpunu integraciju, objašnjava Olejnik.

Novi regioni će procvetati
On dodaje da postoje velike šanse za dalji razvoj novih regiona:
„Pre ili kasnije rat će se završiti, nastupiće mir. Pre ili kasnije, Rusija će ostvariti cilj koji je dodatno postavio ruski predsednik Vladimir Putin o ukidanju sankcija. Već smo, na primer, od Trampa čuli da sankcije pogađaju Ameriku, dolar se istiskuje iz punog opticaja kao rezervna valuta. On kaže da im to neodgovara. To jest, postoje zdravomisleći ljudi koji kažu da sankcije nisu dale rezultate, što znači da se moraju ukinuti, a ukidanje sankcija će povući rešavanje ukrajinskog problema u celini. Takav zadatak je postavljen, a to će podstaći privlačnost za investitore“.

Olejnik dodaje da je Donbas veoma privlačan za investitore, pre svega zbog „ozbiljnih resursa“, uključujući i litijum i zemlju crnicu koja daje dobre prinose useva, i koksni ugalj i druge rude.

„Odnosno, tamo ima dosta privlačnih projekata za ulaganje novca, a mislim da će i ruski biznis, i Kinezi i mnogi drugi biti zainteresovani za investiranje, tako da su perspektive veoma dobre. I što je najvažnije, ti ljudi su vredni. Ja znam šta znači biti rudar – podvig je kada se uđe pod zemlju na kilometar dubine i on zna da li će odatle izaći ili ne. Ali, oni su vredni, oni su ljudi koji su već sve iskusili - preživeli su Drugi svetski rat i obnovili su Donbas koji su fašisti u potpunosti uništili, a od 2014. godine bili su pod stalnom vatrom, izloženi napadima. Zbog svega toga je budućnost Donbasa veoma svetla“, ističe Olejnik.

On navodi i da će novi ruski regioni procvetati poput Krima, gde Moskva takođe ulaže u razvoj infrastrukture, aerodroma, puteva i celokupnu privredu, za razliku od Kijeva koja je to poluostrvo opustošio.

„Potvrđujem kao ukrajinski političar i državljanin Ukrajine i Rusije, kao čovek sa dvojnim državljanstvom, da Ukrajina nije omogućila takav razvoj. Toga nije bilo. Putevi subili uništeni, aerodromi su ostali onakvi kakvi su bili još u sovjetsko vreme. A Rusija ulaže u ovaj region, u krimska lečilišta, jer je Krim zaista biser. Jasno je da postoje velike mogućnosti i dobra perspektiva...“, zaključio je Olejnik.

"Volstrit džornal": "Plan pobede" Zelenskog naišao na mlak prijem u SAD

Izvor: Sputnikportal.rs