Piše: Petar Davidov
U Moskvi je krajem avgusta održan Međunarodni forum lokalnih organa vlasti država BRIKS, koji je pokazao: politika neokolonijalizma, koje se pridržavaju zemlje „civilizovanog“ Zapada, potpuno je zastarela, a ogromna većina država sveta traži (i nalazi) takve oblike saradnje koji u potpunosti isključuju čak i nagoveštaj kolonijalne politike.
Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, je rekao: „...danas BRIKS nastupa u ulozi lidera interesa celog nezapadnog sveta... Od 1. januara 2024. Egipat, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Etiopija su postali punopravni članovi našeg udruženja. Ove zemlje poseduju značajan ekonomski potencijal, igraju važnu ulogu ne samo u svojim regionima, već i na međunarodnoj sceni i, što je najvažnije, dele osnovne vrednosti BRIKS koje nas objedinjuju, uključujući duh solidarnosti, ravnopravnosti, uzajamnog poštovanja, otvorenosti i konsenzusa.“ Još jedna „ruska propaganda“? Malo verovatno: sudeći po broju zemalja-učesnica, Zapad u svom sadašnjem samozaljubljenom i pljačkaškom odnosu prema drugima, gubi i poslednje ostatke autoriteta. Tako je, na primer, na forumu učestvovalo 128 država sveta, od kojih su 38 već postale članice BRIKS-a. Ukupno je uzelo učešća više od 5000 visokih zvaničnika – ovi podaci su sve drugo sem „propaganda“. Zapad i njegov sistem vrednosti su svetu očigledno dosadili, svet ih doživljava kao opasne, štetne, a ponekad i smrtonosne po sebe. I zaista: obezbeđivati hedonističko blagostanje i religiozno uverenje „zlatne milijarde“ u svoju sopstvenu izuzetnost i nepogrešivost za naša sredstva i novac, već je svima dosadilo.
Da li to znači da su se siromašne zemlje pobunile i žele da uklone bivšeg hegemona sa vlasti? Prvo, zemlje koje pripadaju BRIKS, nikako se ne mogu nazvati siromašnim. A kao drugo, radi se, ne o pobuni već pre svega, o želji za pravednijom saradnjom, bez pohlepnog i nametljivog posrednika. Treće, sam bivši hegemon gubi, u svetlu svetskih događaja, i ono malo preostalog autoriteta, i svi vide: „car je go“. Ah da, kad smo kod siromaštva: Moskva je prestonica države kojoj su uvedene desetine hiljada različitih sankcija, a nalazi se na prvom mestu među prestonicama zemalja BRIKS-a, da ne govorimo o prestonicama zemalja EU. Izvinite, ali upoređivanje kvalitet života i uređenost Berlina, Pariza, Zagreba itd. sa moskovskim je već prosto smešno. U Moskvi je lepše, bolje, čistije, sigurnije (kad smo kod toga, svratite na glavnu železničku stanicu u Berlinu, i uporedite. Mada možda i ne, bolje nemojte: previše je opasno i prljavo. O metru i da se i ne govori). Tako da, ne želeći da zaliče na glavne gradove EU, gde je postalo očigledno nebezbedno i nekomforno, zemlje tzv. globalnog Juga su se okrenule iskustvima Rusije u organizovanju procesa poboljšavanja logistike, digitalnog upravljanja gradskim resursima, razvoja gradskog komfora i bezbednosti. Teško da bi se to dogodilo da se Rusija ne nosi sa sankcijama ovako dobro, složićete se.
To jest, mora se priznati: uprkos svim „čarima“ politike sankcija, ona ne samo da ne donosi očekivani rezultat njenim kreatorima, već i pomaže Rusiji da razvija svoju ekonomiju, socijalnu sferu, spoljnu politiku.
Tokom dvodnevnog foruma potpisano je na stotine ugovora o proširenju robne razmene sa svim zemljama BRIKS-a – i eto to je anulirani efekat sankcija. „Izolacija Rusije“? Hm, pre nekoliko dana Turska je izjavila o svojoj želji da se pridruži BRIKS-u – ovo je tržište nekoliko puta veće nego ono u EU. Izgleda da je i Turcima dosadila zapadnocentrična politika, a pridruživanje Evropskoj uniji prestalo je da bude fiks ideja, posebno u ovim sadašnjim uslovima. U ovom trenutku, ukupno još 28 država želi da se pridruži BRIKS-u, i to je samo ono što je zvanično deklarisano. Stanovništvo država BRIKS-a čini polovinu svetskog stanovništva. Ukupno, ovih 11 država imaju 3,6 milijardi stanovnika, što je 45% stanovništva celog sveta. Po broju stanovnika BRIKS nadmašuje G7 više od četiri puta. Po rezervama mineralnih sirovina, BRIKS je takođe lider. Dovoljno je reći da organizaciji pripada 45% svih svetskih zaliha nafte.
Sredinom septembra u Moskvi će ponovo biti održan događaj posvećen aktivnostima BRIKS-a: medijski samit, na kome će učestvovati vodeća sredstva masovnog informisanja (SMI) – okupiće se direktori tih medija, glavni urednici – to će biti najveća svetska interaktivna platforma za masovne medije. Da li je ovo propaganda? Vrlo moguće. Međutim, ona je potrebna. Ako drugo ništa a ono barem da bi se oslobodili nametljive i lažne propagande veoma „slobodnih i nezavisnih“ zapadnih medija. Informacioni rat nije ni prestajao. I istinski uspesi država članica BRIKS-a će veoma pomoći da se u tom ratu pobedi.
Izvor: Pravda.rs
