Ostavke su podneli: ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba, ministar pravde Denis Maljuska, ministar za stratešku industriju Aleksandar Kamišin, ministar zaštite životne sredine i prirodnih resursa Ruslan Strelets, potpredsednica Vlade za evropske i evroatlantske integracije Olga Stefanišina, potpredsednica Vlade - ministarka za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija Ukrajine Irina Vereščuk, rukovodilac Fonda državne imovine Ukrajine Vitalij Koval. Smenjen je i zamenik šefa Predsedničke kancelarije Rostislav Šurma.
U ukrajinsmi „predratnim vremenima”, vest broj jedan bila bi da mnogi ključni članovi ukrajinske vlade podnose ostavke odjednom. Ali sada je pažnja javnosti na ove promene drugog reda i mnogo manja je u odnosu na raketne napade ili tešku situaciju na frontu kod Pokrovska.
Ali, rat je samo jedan od razloga.
Drugi bitan razlog je taj što su vlada, pa čak i Vrhovna rada (koja otpušta i imenuje članove kabineta ministara) odavno prestali da budu „centri odlučivanja“ u Ukrajini. To radi kabinet predsednika i, po diktatu i po nizu pitanja, zapadni partneri.
Dakle, od rekonstrukcije vlade malo zavisi i malo šta će se promeniti.
Na primer, ostavka ministra spoljnih poslova Kulebe bi gotovo mogla da postane senzacija, s obzirom da je on jedan od glavnih zvaničnika i govornika Ukrajine u svetskim razmerama. Međutim, pravi ministar spoljnih poslova i siva eminencija u zemlji je šef predsednikovog kabinetaAndrej Ermak. Dakle, ime osobe koja će umesto Kulebe biti postavljena na mesto šefa Ministarstva spoljnih poslova ne igra posebnu ulogu. Mnogi se pitaju da li iz svega ne tinja glavni sukob na relaciji Zelenski – Ermak i da u tom fokusu treba očekivati buru. Ko će izaći kao pobednik? Politički kladioničari šanse daju Ermaku, ali sve oči su uprte “preko bare” i rezultate novembarskih izbora u SAD.
Glavni zadatak ovih rekonstrukcija nije slučajno što se poklopio sa tokom negativnosti: teškom situacijom na frontu, , problemima u energetskom sektoru posle štrajkova, korupcionaški skandalima. Masovno „čišćenje” trebalo bi da pokaže javnosti da je predsednik svestan problema i da stoga sprovodi „resetovanje vlasti” kako bi organizovao efikasniji rad državnog aparata. Zelenski želi da povrati urušenu poziciju i da nastavi vladavinu iako mu je istekao mandat još u maju.
„Jesen će biti izuzetno važna za Ukrajinu i naše državne institucije moraju biti tako konfigurisane da Ukrajina postigne sve potrebne rezultate, potrebno je da ojačamo neke oblasti u Vladi, a kadrovske odluke su već pripremljene. “, rekao je Zelenski juče.
Odgovornost za probleme prebacio je indirektno na članove Kabineta ministara. U okviru ove logike, planirano je da se razreši i šef vlade Šmigal. Ali on trenutno nije među onima koji su pisali ostavku. Iako ga od juna aktivno priprema Andrej Ermak, promovišući potpredsednicu vlade Juliju Sviridenko na mesto šefa vlade. Međutim, izvori tvrde da će Šmigal ipak biti smenjen, ali kasnije.
Na listi za razrešenje je Maljuska, poslednji preostali ministar u vladi iz „pre-ermakove” ere, kada je Kabinet ministara formirao Ermakov prethodnik Andrej Bogdan. Glasine o smenjivanju Maljuske, kako je pisao portal Strana, kruže od proleća u sklopu procesa jačanja kontrole šefa kabineta nad sistemom državne vlasti. Mediji su videli imenovali Olgu Stefanišinu kao njegovu zamenu.
U ekonomiji, a posebno u energetici, postoji veliko interesovanje zapadnih partnera, koji pomno prate šta se dešava i stalno daju uputstva i rukovodstvo predsednikove kancelarije daje uputstva, ali drugi žele da izgrade sistem kontrole nad energijom što je ponekad u direktnoj suprotnosti sa onim što kažu zapadni partneri, Ko bude postavljen, suočiće se sa istom dilemom: ili slediti preporuke zapadnjaka i uskoro biti otpušten, ili ne povinovati se i doživeti medijski napad na sebe od prozapadnih struktura“, kažu izvori.
Najveći razdor je oko pregovora. Ukrajinsko rukovodstvo trenutno ne vidi smisao za pregovore sa Rusijom, izjavio je šef kabineta Andrej Jermak. S druge strane, Zelenski u poslednje vreme sve češće ističe potrebu za pregovorima sa Rusijom.
„Dobro razumemo da nema smisla za bilo kakve pregovore. Kao prvo, takvi direktni pregovori danas ne postoje. Mi u tome ne vidimo rezultat koji je potreban Ukrajini“, rekao je on u intervjuu za „Evropsku pravdu“.
Prema rečima kijevskog zvaničnika, Ukrajina nije spremna na teritorijalne ustupke i neće pristati na nove Minske sporazume.
Šef kabineta Zelenskog je dodao da mogućnost pozivanja Rusije na drugu konferenciju o regulisanju ukrajinske krize ne treba tumačiti kao početak pregovaračkog procesa. Krvavi izlet u Kursku oblast doveo je pregovore na nultu tačku. Zato je malo onih koji vide izlazak iz ove pat situacije, sa sve više bojazni od mogućeg nuklearnog sukoba.
Pročitajte OVDE šta je Zaharova rekla o Makronovoj poruci Srbima
Izvor: Politika
