Vojni rok bi trajao najverovatnije 75 dana, a služili bi ga punoletni muškarci do 30 godina.

Posle brojnih najava i rasprava u javnosti čini se da je došlo vreme kada će se definitivno znati da li će služenje vojnog roka ponovi biti obavezno u Srbiji.

Vučić je, prilikom jučerašnje posete vojnoj vežbi na Gučevu, najavio konačnu odluku o vraćanju obaveznog vojnog roka u narednih 20 dana i otkrio da je o tome razgovarao sa pripadnicima vojske.

"Obavezni vojni rok trajaće 75 dana"

Kako je rekao, ako bude uveden, obavezni vojni rok će trajati 75 dana - dva meseca plus 15 dana vežbe i biće obavezan za muškarce, a dobrovoljan za žene.

"To je pet puta manje nego što sam ja služio, a za našu armiju je od velikog značaja. Dobiće besplatno sve, hranu, piće i ne tako zanemarljiv prihod", kazao je Vučić.

Predsednik je dodao da će se odluka o vojnom roku videti već u raspravi o budžetu.

"Tamo kad prođe rebalans od prvog, petog ili desetog oktobra sve će biti poznato", kazao je Vučić.

Podsećanja radi, inicijativu o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka pokrenuo je Generalštab Vojske Srbije i podneo Vučiću predlog o tome 4. januara.

Premijer Miloš Vučević je krajem juna objasnio da će biti potreban "jedan vremenski okvir" da se sve pripremi ukoliko se donese odluka o vraćanju obaveznog vojnog roka.

"Gledao sam istraživanja i postoji velika podrška za vraćanje vojnog roka. Govorimo o muškarcima od 20 do 30 godina koji bi služili obavezni vojni rok i podržavaju takvu odluku", naveo je Vučević.

"Što se mene tiče kao predsednika Vlade snažno podržavam tu odluku i ne samo kao predsednik Vlade, nego kao otac dvojice sinova. Nemam nikakav problem i ne želim da naša deca idu u bilo kakav rat i bilo kakvo stradanje, a želim da je naša država bezbedna, sigurna, kao i njeni građani", poručio je Vučević krajem juna.

Vojni rok u Hrvatskoj 60 dana
Zanimljivo da Hrvatska od 1. januara sledeće godine, takođe, ponovo vraća obavezno služenje vojnog roka koje će trajati dva meseca.

Vojni rok u Hrvatskoj je suspendovan 2008. godine, ali je zemlja počela da razmatra vraćanje obaveznog služenja pošto su i druge evropske zemlje počele da razmišljaju o sličnim merama usled povećanih tenzija zbog rata u Ukrajini.

Da li je četiri meseca kratak period?

Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti, smatra da je i četiri meseca veoma kratak period.

"Praktično za to vreme možete tek da se naviknete na uniformu. Prema mom mišljenju, bez najmanje devet meseci obuke i ne možete da napravite od regruta vojnika i rezervistu."

Kako kaže, za četiri meseca regruti mogu da prođu samo osnovnu pešadijsku obuku.

Kako bi izgledala obuka?

Kako se moglo čuti u prethodnom periodu, predloženo je da obuka bude iz dva dela - teorijska i praktična.

Teorija bi obuhvatala osnove vojne taktike i tehnike, vojno pravo, prvu pomoć i samozaštitu, atomsko, biološko, hemijsku odbranu...

Tokom praktične obuke regruti bi naučili kako se rastavlja i sastavlja oružje, gađa iz različitog pešadijskog naoružanja, prošli bi i borbu bez oružja i samoodbranu, kretanje i maskiranje na bojištu, kopanje rovova i izgradnju zaklona, preživljavanje u prirodi, prelaženje prepreka, a u zavisnosti od potreba mogla bi biti sprovedena i dodatna specijalistička obuka.

Ko bi morao u vojsku?

Prema predlogu, vojni rok bi obavezno služili svi punoletni muškarci do 30. godina starosti.

Zoran Dragišić je stava da oni koji nisu služili vojsku ni civilno, a sada imaju više od 27 godina, verovatno neće oblačiti uniformu.

"Vojničke dužnosti su prilično fizički zahtevne tako da je teško očekivati da neko ko ima 35-36 godina pod‌jednako vežba sa nekim ko ima 20 ili 21 godinu", ocenjuje Dragišić.

Gde bi bili smešteni?

Za sada još nije poznato da li bi regruti, ukoliko postoje uslovi, vojni rok služili u svom gradu ili bi kao u vreme nekadašnje Jugoslavije bili “razbacani po celoj zemlji”. Nije tajna da postoje ozbiljni logistički problemi, da treba srediti objekte i kasarne u kojima će biti regruti, ali i da je potrebno odvojiti regrute od profesionalne vojske.

"Ne želimo da vratimo vreme u sedamdesete, osamdesete ili devedesete, nego da ti momci, budući vojnici, imaju najbolje moguće uslove za život u kasarnama. Moramo voditi računa o broju vojnika u spavaonama, tuširanjima, internetu, obrocima. Neće to biti hotel, nego kasarna, ali ta kasarna će biti u skladu sa savremenim životom i potrebama mladih ljudi", rekao je nedavno ministar Vučević.

Kolike će biti plate?

Prema sadašnjem zakonu, regrutima je bilo odobreno deset dana odsustva. Međutim, kako je nedavno rekao ministar Vučević, sada se razmišlja o dve varijante: da regruti svakog vikenda budu slobodni, pa da se u ponedeljak vrate u kasarne, ili da to bude svakog drugog vikenda.

Takođe, za sada nadležni još nisu obelodanili konkretno da li će regruti primati nadoknadu za vreme služenja obaveznog vojnog roka i kolika bi ona iznosila. Vojnici koji dobrovoljno služe vojni rok primaju mesečne naknade, trenutno oko 46.000 dinara, uz vojno zdravstveno osiguranje, putne troškove, smeštaj, ishranu i odeću.

Civilno služenje, da ili ne?

Jedna od najvećih dilema je kako će izgledati i koliko trajati obavezan vojni rok za one koji izraze “prigovor savesti”, odnosno ne žele da služe pod oružjem, što im dopušta Ustav Srbije. Dok nije ukinut obavezan vojni rok veliki broj regruta je koristio “prigovor savesti” te se opredeljivao za civilno služenje vojske u bolnicama, Domovima zdravlja, gerontološkim centrima, pozorištima...

Međutim, prema najavama nadležnih, ovo više neće biti moguće, bar ne u tadašnjem obliku.

"Ja sam tu vrlo otvoren i ne mislim da treba one koji će da nekada opravdano, a nekad neopravdano da se pozovu na prigovor savesti idu u obdanište pa da nam se sklone iz vojne obaveze. Ako imate pravo da istaknete prigovor savesti, to je za nošenje oružja, a ne za život u kasarnskim uslovima", rekao je ranije Vučević.

Dakle, kako se moglo nezvanično čuti, oni koji bi izrazili "prigovor savesti" takođe bi kao i svi drugi bili raspoređeni po kasarnama, samo ne bi imali dodir sa oružjem. Ministar Vučević je ranije rekao da se zalaže "da svi koji budu služili bez oružja imaju duplo duži vojni rok".

Šta znamo do sada

Obavezni vojni rok od šest meseci je ukinut (suspendovan) 2011. zbog slabog odziva mladih.
Pre suspendovanja vojnog roka mnogi su birali civilno služenje po bolnicama, bibliotekama, pozorištima...
Od 1. januara 2011. na služenje vojnog roka su u Srbiji upućivani samo oni koji su to želeli.
U SFR Jugoslaviji vojni rok je bio 24 meseca, pa je zatim smanjivan na 18, 15 i konačno godinu dana.
Procene koliko novca treba za povratak vojnog roka variraju od 100 do 600 miliona evra po generaciji.
Ideja o vraćanju obaveznog vojnog roka je aktuelna u Francuskoj, Nemačkoj, Crnoj Gori...
Obavezan vojni rok imaju Grčka, Norveška, Švedska, Austrija, Švajcarska, Danska, Rusija, Kipar, Turska...
Za promene je neophodno promeniti zakon u kojem stoji da vojni rok traje šest meseci.
Za neodazivanje na služenje vojnog roka predviđene su i sankcije - novčano ili do jedne godine zatvora.

Rusi spalili celu pošiljku NATO oružja Ukrajini - sve spaljeno na kamionima (FOTO)

Izvor: Mondo