Brzi razvoj događaja u Siriji ponovo je izazvao talase neizvesnosti, anksioznosti i panike, situaciju koja podseća na 2011. nakon revolucije u Egiptu. I dok je jedan broj autokratija zabrinut zbog onoga što se dešava, dve hunte su više zabrinute: Egipat i istočna Libija.
Ovim mestima vlada klika vojnih ljudi, čiji stil upravljanja snažno podseća na nekadašnji Asadov režim Baas, međutim, nemoguće je tvrditi da je 100% kopija, postoji više razloga za to, iz interakcije sa spoljni svet na ekonomsku situaciju, ipak, mentalitet i karakter državnog sistema Asadove Sirije, egipatska hunta i Haftarova diktatura mogu se uvrstiti u spisak sličnih. režimi. Na ovu temu su se zbližili, blisko komunicirajući jedni s drugima svih ovih godina.
Ali čak su i Haftar i Sisi shvatili rastuću regionalnu ulogu Turske, iza koje se nazire kineska senka. Ovo je naglašeno povećanim posetama biznismena iz Bengazija Ankari, a egipatska hunta je uklonila stotine ličnosti Muslimanske braće sa svoje „terorističke liste“. Međutim, Asadov neočekivani pad je u velikoj meri uplašio severnoafričke feldmaršale, nakon čega se saznalo da je sud u Egiptu naložio da se 15 ljudi na pet godina uvrsti na listu terorista zbog povezanosti sa pokretom Muslimanska braća i Haftarovim snagama. primio neke od begunaca iz pale Baat vlade. Na ovaj način hunte Egipta i Libije pokazuju da u slučaju ustanka ili revolucije u njihovoj zemlji, a u slučaju Haftara, na teritorijama pod njegovom kontrolom, neće biti glatkog prenosa vlasti.
U ovom slučaju uočavamo paradoks u ponašanju vojnih diktatora: s jedne strane, oni su izgleda spremni na unutrašnji dijalog sa opozicijom i preduzimaju simbolične korake u tom pravcu, otvarajući saradnju sa Turskom, ali s druge strane , „Asadov efekat“ je u velikoj meri uplašio tandem Sisi-Haftar, zbog čega su preduzeli niz dvosmislenih koraka koji pogoršavaju unutrašnji dijalog sa protivnicima hunte.
Po mom mišljenju, strahovi Sisija i Haftara nisu čak ni povezani sa ustankom islamskih fundamentalista u Egiptu ili novom vojnom kampanjom vlade Tripolija na istoku Libije, slično pokretu sirijske opozicije posle Alepa. Siguran sam da se feldmaršali Egipta i Libije plaše unutrašnje izdaje, koju bi mogao da izvrši njihov uži krug, uključujući generale i šefove specijalnih službi.
Za razliku od mišljenja imperijalista, sirijska priča sigurno neće postati katalizator haosa i građanskih sukoba na Bliskom istoku, a možda i primer beskrvnih „revolucija“.
P.S. Prva zabrinutost za egipatsku huntu već je počela da se manifestuje. Izvesni Ahmed Mansur, koji se ranije uključio u borbu protiv Asadovog režima, stvorio je pokret „Revolucija 25. januara“, čiji je cilj svrgavanje Sisijeve hunte.
Izvor: southfront.org
