On je, odgovarajući na pitanje šta će drugi Milanovićev mandat značiti za Srbiju, rekao da će ko god bude bio na vlasti u Hrvatskoj, imati zabeležene ciljeve kada je u pitanju Srbija, a to su nerešene granice na Dunavu između Srbije i Hrvatske, pitanje nestalih u ratu devedesetih i suđenje za ratne zločine.
"Srbija je 2003. godine donela zakone o suđenju za ratne zločine, u koje je uvrstila regionalnu nadležnost, što znači da su srpski sudovi i tužilaštva nadležni da sude za ratne zločine na području cele bivše SFRJ. Tome se protive posebno Hrvatska, ali i EU", objasnio je on.
Štrbac je istakao da Srbi kandidatu vladajućeg HDZ i njenih partnera za predsednika Hrvatske Draganu Primorcu nisu zaboravili da je on 1991. godine učestvovao u ratu tako što je upadao u srpske stanove, izbacivao te porodice, dok s druge strane Milanović nije učestvovao u ratu devedesetih i ima potpuno drugačiji odnos prema tom ratu.
Na pitanje kako će izgledati kohabitacija predsednika i premijera u Hrvatskoj u narednim godinama nakon Milanovićeve podebe, Štrbac je rekao da se, slušajući Milanovića i hrvatskog premijera i šefa HDZ-a Andreja Plenkovića u nedelju, može zaključiti da će kohabitacija i saradnja biti još "tvrđa" od sada, ukoliko je uopšte bude i bilo.
Štrbac je ocenio da će saradnja Milanovića i Plenkovića zavisiti i od globalnih kretanja, odnosno sukoba Rusije i NATO-a, istakavši da je Milanović jedan od retkih predsednika država koje pripadaju prozapadnim asocijacijama koji ne želi da se Hrvati na bilo koji način mešaju u rusko-ukrajinski sukob.
On smatra da je upravo na toj politici Milanović i dobio ovoliku razliku u glasovima na ovim izborima jer je sve vreme propagirao da dokle god je on predsednik, hrvatski vojnici neće ići u Ukrajinu.
"Milanović je postao suverenista sa levice. Suverenizam je odlika desnih stranaka i krajnje desnice, a Milanović je sa levice postao suverenista zalažući se za to da njihovi ne učestvuju u rusko-ukrajinskom sukobu", objasnio je Štrbac.
Izvor: RT
