Govoreći o Kosovu, i kao nekadašnji direktor Kancelarije za KiM, Đurić je za Kurir TV rekao da je za Srbiju najveći resurs na Kosovu srpski narod koji opstaje na tom prostoru.

„I Vlada Srbije i predsednik su pojačali podršku da bi narod opstao u uslovima nezabeleženog pritiska i terora Aljbina Kurtija. Od Drugog svetskog rata, nismo imali period u kojem je organizovana represija ovako uzela maha“, upozorio je ministar.

Ukazao je da Kurti ne uživa ni blizu onaj položaj u novoj američkoj administraciji koji je možda uživao inicijalno u pojedinim političkim krugovima bliskim odlazećoj, podsetivši da kosovski premijer više godina nije primljen na visokom nivou u Vašingtonu.

„Sa novom američkom administracijom, Kurti nema čemu da se nada i raduje, jer su prozreli njegov nedemokratski i autoritarni karakter, njegovu enverističku politiku i oni, bar deo njih sa kojima sam razgovarao, odaju utisak da ga vide onakav kakav on jeste“, rekao je Đurić.

Sa druge strane, ministar je ukazao da ne treba imati iluziju da će SAD da promene stav oko Kosova, jer – neće. Dodao je, međutim, da se okolnosti menjaju.

„Verujem da ćemo, kada ta tema dođe na dnevni red nove administracije, a ne očekujem da dođe u prvim nedeljama i mesecima, imati sagovornike kojima ćemo moći da predložimo različita kreativna i konstruktivna rešenja i da im ukažemo na položaj srpske, hrišćanske zajednice, koja je izložena strahovitoj diskriminaciji“, rekao je Đurić.

Dodao je da veruje da će, uz svu muku kroz koju prolaze Srbi na Kosovu, ipak dolaze bolja vremena i da će 2025. pružiti više šanse.

Najavio je i da će se materijalna podrška Srbima na Kosovu, kao i diplomatska aktivnost po tom pitanju samo pojačati, podsetivši da je i predsednik Vučić zatražio i od Kancelarije za KiM i od Ministarstva koje on vodi dodatno angažovanje u diplomatskoj borbi za Kosovo.

Đurić je ukazao i da nema sumnje da će Priština pokušati da dobije nova priznanja, ali da će Srbija raditi da to spreči, kao što je prošle godine sprečila članstvo Kosova u Savet Evrope, koje, podvukao je, ničim nisu zaslužili.

„Nastavićemo da se žestoko zalažemo za naše interese. U Ministarstvu je već formiran Centar za zaštitu teritorijalnog integritetta, a svaka ambasada i konzulat Srbije biće ’mala Kancelarija za KiM’“, rekao je ministar Đurić.

Moramo da izgradimo naš lobi u SAD

Ministar je istakao i da je neophodno da Srbi, kao što su to već učinili Albanci, izgrade svoj lobi u Americi i pridobiju, ne samo političku klasu u Vašingtonu, već i u drugim centrima odlučivanja koje imaju poluge moći na terenu na Kosovu.

On je rekao da je strateški dijalog sa SAD veoma bitan u jačanju odnosa sa Vašingtonom, ali i za položaj Srbije u međunarodnoj areni.

Podvukao je da strateški dijalog sa SAD nije na uštrb odnosa sa drugim partnerima u međunarodnoj zajednici, već samo može da poveća cenu i poziciju Srbije.

Rekao je da i dalje postoji niz tema u kojima nema slaganja sa SAD, dodajući da je Kosovo jedna od tih tema, ali da postoji ogromna potrebna i prostor da se dobiju novi saveznici.

Podsetio je da je kongresmenka Klaudija Teni, predsednica Srpskog kokusa, predložila zakon kojim se zahteva da se Kurtijevom režimu obustavi sva pomoć, dok ne bude povukao svoje snage sa severa, prestao sa terorom nad Srbima i dok ne budu oslobođeni zatvorenici.

„Mi možemo da držimo kakve god hoćemo rodoljubive govore o Kosovu i Metohiji, ali ako mi ne budemo uradili, što su uradili kosovsko-metohijski Albanci, da izgradimo naš lobi u SAD i da pridobijemo ne samo političku klasu u Vašingtonu, već i drugim centrima odlučivanja koje imaju poluge moći na terenu, možemo samo među sobom da tražimo Brankovića“, objasnio je Đurić.

Rekao je da će strateški dijalog pomoći da imamo saveznika u novoj administraciji kojem je moguće ukazati da su hrišćani na Kosovu progonjeni, da se patrijarhu ne dozvoljava da uđe na Kosovo na Božić zato što to „sledbenik totalitarne ideologije brani“.

Đurić je ukazao da u SAD živi preko milion ljudi srpskog porekla.

„U SAD imamo 137 aktivnih parohija Srpske pravoslavne crkve. Znate šta je potrebno da parohija funkcioniše u Americi? To nije samo da se podigne crkva, već mora da se plaća porez, da se plaća sveštenik, i sprovode različite aktivnosti. Imamo 137 živih centara u kojima se izučava srpski jezik i kultura. Imamo i jasnu sliku koji članovi kongresa su iz okruga tih parohija. Naša zajednica počela je da deluje“, naglasio je on.

Rekao je da sada Srbija potpuno razume kako izgleda mehanika uticaja u SAD.

Ocenio je da je strateški sporazum u oblasti energetike, koji je potpisan prošle godine, od ključnog zančaja za srpsko-američke odnose i da se fino uklapa u dugu istoriju odnosa, jer je sa SAD najstariji međunarodni sporazum na snazi koji Srbija ima, a to su trgovinski sporazum i konzularna konvencija.

„Sada ovo predstavlja novu bazu saradnje. Danas je energetska bezebdnost preduslov razvoja. Kako se srpska ekonomija razvija velikom brzinom izuzetno je značajno što možemo da računamo na pristup novim tenologijama koje SAD nesumnjivo imaju. Time dobijamo dalju diversifikaciju našeg snabdevanja“, objasnio je Đurić.

Potpisivanje strateškog partnerstva u oblasti energetike, kaže, bio je uvod u zaključivanje početka strateškog dijaloga.

„To je za nas od izuzetnog političkog zančaja ne samo u odnosu sa SAD već u globalnoj areni. Da građani ne pomisle da navijamo samo za odnose sa SAD. Mi već imamo strateški dijalog sa devet zemalja, dodajući najveću ekonomiju sveta i najznačajniju zemlju zapadne demokratije prešli smo iz grupe jedne široke mase raznolikih zemalja, u grupu prijateljskih država“, kazao je on.

Podsetio je da Srbija ima jasan cilj da u 2025.bude najbrže rastuća ekonomija u Evropi, i da nezavisna samostalna politika koju vodi Beograd daje Srbiji dodatnu težinu u geopolitičkim uslovima.

„Naša poltika je dosledna, nije dizajnirana da se dopadne onima koji su navijački raspoloženi. Poštovana je od SAD. Otvaranjem strateškog dijaloga odato je priznanje takvoj politici Srbije“, naglasio je on.

Đurić je podsetio da je Srbija zemlja u kojoj najveći procenat građana podržava izabranog predsednika SAD Donalda Trampa u Evropi.

Istakao je da postoje razlozi da Srbija veruje da će odnosi sa dolaskom nove administracije u Vašingtonu ići u pozitivnom pravcu.

S tim u vezi je podsetio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio među prvih 10 svetskih lidera koji su razgovarali sa Trampom posle izbora.

„Izuzetno je značajno što je sada dogovoren strateški dijalog. To je dvopartijska stvar. Tehnički dijalog se održava, i to jedna od prednosti formata, redovno, najmanje jednom ili dva put godišnje. To znači ne morate da ulažete politički kapital i kredit da zakazujete sastanke na vrhu, automatski se zakazuju“, objasnio je on.

U narednim nedeljama imenovanje ambasadora Srbije u SAD

Đurić je izrazio očekivanje da će u narednim nedeljama biti imenovan ambasador Srbije u SAD.

„Očekujemo u narednim nedeljama i imenovanje novog ambasadora Srbije u Vašingtonu i snažan zamah sa novom administracijom u SAD za nove susrete i inicijavite, kao i aktivnosti naše dijaspore“, rekao je Đurić.

Dodao je da će kao ministar spoljnih poslova staviti prioritet na saradnju sa timom Donalda Trampa, čiju posetu Srbiji priželjkuje.

Na pitanje ko se očekuje da mestu ambasadora Srbije u SAD, nije mogao da odgovori, jer to, kako je naveo ne dozvoljavaju diplomatska pravila.

Kada je reč o sankcijama NIS-u, Đurić je rekao da se Srbija principijelno protivi sankcijama, kao mehanizmu političkog, ekonomskog i drugog pritiska.

„Sankcije su za nas problem, ali srpsko rukovodstvo se na odgovoran i ozbiljan način postavilo prema ovoj temi. Predsednik i tim Vlade Srbije su mesecima, pa i godinama unazad radili na energetskoj bezbednosti zemlje“, rekao je Đurić.

Ukazao je i da je aktuelna administracija svesno sankcije uvela na ovakav način, uvodeći kongresnu proceduru, što znači da ne može predsednik sam da ih ukine, kako bi to otežali Donaldu Trampu.

„Ovo je kompleksan politički, ekonomski, energetski problem, ali siguran sam da ćemo uspeti da ga prevaziđemo. Nalazimo se u situaciji koja zahteva maksimalan angažman i principijelnost. Nikome nećemo otimati imovinu. Nismo mi uvodili sankcije, niti doprineli da eskaliraju tenzije, nudmo da Beograd bude mesto susreta, želimo da ne šteteći nikome i čuvajući svoj interes, nađemo rešenje. Važno je da neće biti nestašica, cenovnih šokova, niti prekida u snabdevanju, ostalo je stvar našeg truda, rada i upornosti da nađemo rešenje“, rekao je Đurić.

Pročitajte OVDE o akciji ruske avijacije u Kurskoj oblasti

Izvor: Kosovo Onlajn