Piše: Branko Veljković
Zbog svih tih divnih studenata Srbije, zbog časnog profesora, uvaženog, rečeno od prijatelja, preko zajedničkog prijatelja, tekst.
Profesore, poklanjam vam sadašnjost.
Postoji nešto strašnije od toga da Onaj koji to može uništi naš svet. Strašnije je da ga jednostavno – zaboravi. Tada je Izabrani umro uzalud a ovaj svet više neće imati budućnost.
Zato su studenti Veliki. Jer oni su budućnost i ne boje se te budućnosti. To su pokazali! Studenti su pobedli oba lopova – i žal za prošlošću i strah od budućnosti!
Studenti su svojim činjenjem svo to strašno učinili daljim od Srbije i za svoj narod tako izborili još jednu šansu.
Tako ih treba i uvažiti.
Ubijanje Istine je proces koji se odvija u umu pojedinca, isto kao i rađanje istine. Istina se dakle rađa u umu svakog od nas koji je za Istinu spreman. Zato su studenti već pobedili, jer su prepoznali Istinu i ne odustaju od nje. Za kraj vremena proces je naravno ubrzan, dramatično. Otuda tako nezaustavljivo, silovito i brzo rađanje rođenih a jasno je da je ta odluka bila ispravna.
Studenti su pokazali da imaju i srce a poštujući Bleza Paskala razumećemo šta je srce za Istinu: „Mi spoznajemo Istinu ne samo razumom nego i srcem; srcem saznajemo prve principe i razum koji u tome nema nikakvog udela uzalud pokušava da im protivreči.“
Studenti zato sada imaju i razum i srce.
A samozvani bezočnik koji će na kraju sve te svoje idiotluke da na suđenju taksativno nabraja kao svoju odbranu, razmišlja na dresirani način. On, naravno, ne ume drugačije. Zato on, takav dresiran i postoji, zato je kreiran – da bi svi videli Istinu tako što svakodnevno do imbecilnosti gledaju bestijalnu laž i gadost. I ako biste izmerili monstruoznu količinu i masu svih tih gadosti koje su izgovorene u proteklim decenijama sa očiglednom metastazom u poslednih 12 godina onda, po sveprisutnom zakonu ravnoteže, razumete kakva se sila želje za Istinom sada stvorila u narodu! I to sada stvarno postoji, generisano je!
Studenti su to pokrenuli.
To zna i purpurna bratija i zato ćuti. Strah ih je jer i njihovo ćutanje sada ima drugačiji prizvuk. Saučesnik se može postati činjenjem ali i nečinjenjem.
Zato je samozvanom dat sav taj prostor na javnoj sceni pa čak i tragikomična tirada o tome da je postao išta više od druga člana na jednoj manje vidljivoj sceni, sa tendencijom te scene da se posle sveopšteg čišćenja statista vrati u svoje diskretno stanje. Doduše, za njega postoji i konvertibilna cena za sve to jer tako su generisani strogo kontrolisani mehanizmi da on to što mu za to treba i otme od svog naroda i eto vam tu još par odgovora.
Naravno, dato može biti i oduzeto bez obzira na devizne račune a njega onda čeka „darodavac“ sa kojim je napravio dogovor. Taj ne prepoznaje valute, a ironično, najviše se raduje upravo svim tim valutno isplaćenim, još od vremena 30 srebrnjaka. Stepenice za samozvanog u tom delu predstave jesu bile kartonske ali je „darodavac“ uvek stvaran. Samozvanci su možda trenutni vlasnici svega tog otetog i pokradenog ali samo neizgovoreni sve to stvarno poseduje. I kad svi potezom stilusa zaborave i ovog samozvanog taj „darodavac“ ga sigurno neće smetnuti s uma. NJegov um je za čoveka beskrajan i pamti i zvuk vetra kada je vetar stvoren. Nije sklon zaboravu a oprost ne poznaje niti ga traži čak ni za sebe. Taj strpljivo čeka svoje.
Tako je ovom igrom svest o svim njegovim i njihovim lažima postala politički stav sam po sebi, apriori, a studenti su za svoj uvid sada jasno prepoznali puno začenje pojma SAMOZVANI u politici, dakle - NIŠTA. Posledično, činjenica da Ustav ne prepoznaje „ništa“, ni kao pravnu ni kao faktičku kategoriju, je samo neophodni pravni okvir za formulaciju vremena, definisanje kursa i naravno tekst optužnice koja sledi. Jer, ko ne prepoznaje Ustav rizikuje da onda i Ustav zaboravi na njega. Dešavalo se to puno puta.
I naravno, kao i svi maloumni ambiciozni ništavci, i ova generacija samozvanaca reaguje predvidljivo. Petljaju se još više u manipulacije, laži, nasilje i represije. Hoće Istinu da prisvoje silom! Kakva notorna budalaština! Bezbukvarović je i tu poslužio svrsi. Predviljivo, kao i uvek, kako je pritisnut novim, neočekivanim i po njega neizdržljivim stanjem, tražio je i dobio je da se u odbranu njegovog lika i dela animiraju svi i sve od tog generisanog posttitoističkog taloga, mimo svih geografskih granica i javno-političkih logika. Na unutrašnjoj sceni prva tranša lojalsita su naravno Mali Mare Pate i njegovo leglo eksperata, Bizon i njegovi bizonizmi, onaj koji bi u ime „države to sam ja, tj. on“ da prisvoji svu decu Srbije, heroj skupštinske tuče u kojoj niko nije dobio ni jednu modricu ali su zato svi dobili besplatan ručak pa sve do priblesavog devetara cokulića kome je zapalo u zadatak da po dogovorenom scenariju uveže studente sa „Crtom“. I da sad ne objašnjavamo da ta „Crta“ ima veze sa studentima isto koliko i samozvani sa dubokom državom ali mi je bilo neizmerno zabavno to oko crte. Pa dragi moj cipeliću, pa ti i sveže napušteno ciganče sa podgoričkim podadresama i drug čipsi imate puno pravo da pričate o crti i crtama i kad crtate zajedno i kad crtate svako za sebe. Vi bar znate koliko košta crta u Beogradu iako ceo život volite da crtate na recku, ali bilo je i kad ste plaćali, zar ne? Nego, jel stoji crta stabilno, oće li da pukne cena kad pukne i NIS? Oće li cena crte da skoči proporcionalno kao benzin sa 200 na 360 dinara, recimo? Dogovarate li se oko cene crte kao što ste lepo dogovorili ovu tiradu oko predaje NIS-a, ili vas za taj resurs i dalje niko ništa ne pita? A i NIS je teška igranka. Šta ako na kraju samozvanog stvarni vlasnici prinude da ga zarad par sati vlasti stvarno otme od upisanih vlasnika?
Zato, glasam za cipelića. Ne dirajte mu njegove crte. To je za njega i uplakano raspevano ciganče, pardon romče, i pola Vlade i Skupštine sveti geometrijski pojam koji je od svih njih načinio alhemičare. Oni su od te bele crte uspeli da načine 3 D animaciju u kojoj su oni ministri, predsednici, direktori, doktori nauka i šta sve još ne. Neki su postali čak i huligani i spasitelji. Zato, ne dirajte im njihove crte, naprotiv, duplirajte im ih, sa 9 na 18 pa nek u svojim deluzijama budu šta god hoće, samo neka narod ostave na miru.
Podrška sa strane je posebno zanimljiva. Da ih ne nabrajam, tu su u red stali svi osvedočeni mrzitelji i sebe i drugih sa decidnim stavom kako podržavaju studente u Srbiji. Ideja je, studenti su shvatili, da se kroz sve te arlekine smuče narodu, da narod posumlja da je stvarno tako, da su to deca nekih drugih a ne deca Srbije. I opet, i tu su studenti razotkrili prevaru i pobedili. Ni ova podmetačina nije prošla.
Tako su naši dragi studenti mogli da lagano, uz kokice, vide i poimenično popišu, dobru trebalo, koja se sve bulumenta okupila da ih blati i da im preti, da ih naziva komunoustašama i komunistima, džabolebarošima, anarhistima i stranim plaćenicima. Od narkodilera i stvarnih ustašoida do 17.000 nosilaca belih pelena koje je, gle čudne logike, samozvani nazvao lojalistima. Ako prenebregnemo sve LJotićeve eksperimente sa tom terminologijom možda samozvani i dalje veruje da je on deo francuskog svetla te otuda i prepisana terminologija! Kao što pred ogledalom vežba položaje ruku i tihe gestikulacije da bi ukazao na „spoznaju“, tako bi valjda da copy paste prepiše i francusku terminologiju, možda i da je pripiše sebi kao što sada ešalon idiota hoće da predstavi sebe kao vođe i ideologe studentskih protesta! Sad bi već bilo smešno da nije odvratno.
Ali dobro, ako već toliko voli francuske klanice, ili ih možda priziva, na kraju teksta ga onda moramo pesmom podsetiti kakvi su bili umovi koji su kreirali francusku rapsodiju.
Možda da ga neko podseti i na to kako su lojalisti prošli u francuskoj revoluciji ako je već zaboravio kako su naprednjaci prošli u Srbiji drugog trijumvirata. A možda je hteo da ukaže na krvoločnost sa kojom su lojalisti trebili građane Pariza da bi odbranili neodbranjivo. I naravno, ništa oni nisu branili, to je samo bio prigodan izgovor za neizrecivo zlo, pljačke i masovne egzekucije. Neka neko kaže samozvanom da je i Francuska pravarena i tada i sada jer svetlo se ne prostire u skladu sa geografijom već uprkos njoj. Svetlo se samo deli po geografiji zbog bezbukvarovića koji dugačije ne bi umeli da prohodaju ali sunce ne poznaje te granice. I to jeste deo neshvatljivih Petrogradskih ćudi ali o tome posle oslobođenja. Srbija je u toj matematici Francuskoj dodeljena samo kao privremeni kusur, prelazna faza ka formiranju deset carstava sa tri centra. Zato Srbija kao večita razdelnica, ranžirna stanica za nesagledive količine krvavog novca, večito tržište jeftine radne snage i rasadnik regruta za neke tuđe ratove.
I opet, centar jednog regiona neće biti Pariz, svakako, ali Pariz će nastaviti da postoji, makar i bez Francuza kao što se pod samozvanim i Srbiji priviđa Srbija bez Srba. Ali dobro, i Rim je kada je bio u krizi regrutovao ubice i maloumnike i to je možda umelo da privremeno spasi imperiju ali nikada nije spasilo imperatora. Istorija, samozvani, i to ona javna koju si i ti imao i to u one 42 knjige koje si pročitao za tri dana, može da se čita i izučava, niko ti to ne brani. Do one druge istorije ionako nikada nisi došao. Kako su se tek svi smejali na sve to, jel ti to ispričao neko?
I tako su studenti prozreli sve te samoponuđene „kolovođe“ njihovog protesta, baš kao što su prozreli i one skotove i masovne ubice 90tih što su opet istupili sa tim ofucanim „studenti su u pravu“. I njih su studenti prozreli i prezreli. Bravo za studente! Nisu naseli na ključnu političku podmetačinu primitive pripizdine večitog varljivog leta – studenti su u pravu. Jer studenti ZNAJU da su u pravu, svi znamo da su u pravu, nego šta ćemo sad sa tim?
Ovaj put, samozvani nema herca ni za partijski plenum, već opet aklamacije. Shvatio je da i u partiji ima roditelja čija deca treba da žive u ovoj pripizdini i kad samozvanog više ne bude a i ta deca, čak i njihova deca, sada vide sve. Ćute, ali vide. Zato bi da rešenje datira za april, maj dok se narod primiri ali ne pita se sada više samozvani ni oko datuma a još manje oko umirenja naroda.
Ovaj put nema mame i tate da urgiraju kod direktora škole da ga uplakanog postavljaju za predsednika odeljenske zajednice kao kad je kao mlađani samozvanac u pokušaju plakao što ga deca nisu izabrala. Gorski bi zato sada mogao da dopiše i dopuni Gabrijela jer pored pukovnika i patrijarha ni samozvanom nema ko da piše a ni ko da mu briše suze.
Možda bi najbolje referendumsko pitanje trebalo da bude – jesu li studenti u pravu?
I neka sve ovo, profesore, bude deo odgovora. Studenti, s’ poštovanjem, sada vama!
Uvek je bilo opasnije kršiti pravila nego zakone!
Kao što svi sada vide, u Srbiji je opasno biti student. Naročito ako ste student koji misli i koji uviđa i još, povrh svega, sme da govori i da deluje. To je oduvek bio jako opasan student. Taj student se po famoznoj trećoj liniji rada službi koje ničemu dobrom više ne služe, po principu „ja samo radim svoj posao“ vodi kao unutrašnji neprijatelj. I kao što sada vidite, unutrašnji neprijatelj se postaje tako što počnete da mislite svojom glavom, da uviđate, da spoznajete i delujete za spas nečeg šireg i većeg od puke sopstvenosti.
Nadalje, studenti su opasni jer su samoorganizovani. Jer su stvarno svoji i samomisleći. Tako samovođeni i samomisleći su sušta suprotnost od samozvanog i svih drugih bezidejnih cuca koje ceo život vodaju na povodcu. Studenti su razvli svoj glas a samozvani i dalje glođe tuđe koske. Ne mogu ni da zamislim taj bes svih tih cuca sa kratkih povodaca kad im neoborive lekcije o slobodi drže svi ti mladi ljudi i to javno!
I to je ta neizdrživo teška utakmica za svakog samozvanca – glas slobodnomislećeg, glas van njihovog kazana koji glas ih panično plaši. Zato na studente šalju sve te „vođe“ i samoponuđene bolesno ambiciozne bestidnike koji bi da ih prisvoje, razne „organizatore“ i „finansijere“ ovog studentskog protesta. Ima tu raznih idiota, ali eto, prepoznaše studenti i sve njih. Jednostavno su ih obrisali. Kratkim i jednostavnim, pismenim i utemeljenim saopštenjima brišu ih iz svog poretka. Ignorišu ih kao i sve druge samozvance. Ne upuštaju se u polemike i ne dave se u splačinama režimske demagogije. Odlično i jedino ispravno!
Genijalno je bilo kako su studenti počistili i ceo NVO sektor i sve te visokotiražne PR podmetačine poput one crvene šake – „Nas to ne interesuje, čiji su to znakovi bili negde. Ovde su ruke krvave stvarno.“ I opet tačno i jedino ispravno!
Da se cela Srbija premetne u onaj Pilatov lavor ne bi bilo dovoljno vode za sve te krvave ruke.
I studenti se ne plaše da to i kažu!
Jer studenti su shvatili da govoriti Istinu i razobličavati laž nije u potpunosti isto. Istina je Istina i sama je sebi dovoljna a razotkrivanje laži je beskonačan proces jer je okolo nas beskonačno puno laži. To i jeste jedna od zamki blato politike, uplitanje u besmislene rasprave čak i kada ste nedvosmisleno u pravu. Zato su ispravno odlučili da jednostavno govore Istinu i eto dara i pobede. Beskonačnost laži se jednostavno samoobespredmetila, isčilela.
Zato za studente obnevideli spremaju i upadne timove i kordone i „mere i radnje“, zato se dele dnevnice i spremaju džakovi gotovog novca za tajna hapšenja i progone. Zato, jer samo kompletan idiot može da misli da će kordonom da uhapsi Istinu. Takav zlikovac bi zapravo da uhapsi misao, zato hapsi onog koji misli. A te kordone su uvek slali najgluplji i za njih su se birali najbezdušniji jer kako drugačije kvalifikovati nekog ko je u stanju da pregazi kolima ili mlati do krvi nečije dete koje govori Istinu i bori se za svoje pravo na život!
Za kordon je uvek trebao samo izgovor, makar i izmišljeni a za to što studenti rade dovoljan je razlog - želja za životom! U tom bespoštednom ratu između svih njihovih izgovora i života, život je uvek pobednik, Bogu hvala!
Ta silina i sva ta armada koja se digla na vas govori vam koliko ste zapravo u pravu.
I vaše je Ustavno pravo da ukažete na neustavno delovanje i činjenje, posebno ako to čini neko ko sebe vidi kao predstavnika najviše državne vlasti. A studenti upravo to čine – argumentovano ukazuju da je Srbija u neustavnom stanju! Dakle, jedan čovek je samozvano sam sebe proglasio za samotumača svega i svačega. Studenti su protiv toga. Ustav je protiv toga. Dakle, nije reč o napadu na Ustavni poredak već o odbrani Ustava.
Ali dobro je da između studenata i samozvanaca budu kordoni. Ti kordoni su surova ali jasno vidljiva granica između dva sveta. I nije tačno da su studenti zatvoreni po fakultetima. Studenti su ponosni i suvereni gospodari tih ostrva slobode a svi drugi građani ove zemlje su još uvek taoci sopstvenih strahova. Samozvani je studente zamenio za neke koji ga se boje, njega i njegovih kordona.
I opet, interesuje me kako misle da kordonima udare na tišinu. Kako će kordonima da razbiju Srbiju koja je zbog tih mladih ljudi naučila da se ujedini pa makar i oko tih tragičnih 15 minuta tišine. Poništili su studenti sve vaše bukače i preplaćene muzičare sa trga na kojima ste proslavljali novu godinu po jednoj od matrica konkordata, a i to po volji naroda, jel tako?
Ne prolazi više ni ono Pašićevo pokrivanje zastavom kad god državni lopov nešto ukrade. Nema toliko zastava u Srbiji a izvestan je i generalni štrajk a radnici umeju da u svojoj spoznaji sa sobom ponesu francuski ključ, ali onaj stvarni. Srbiju jeste razoružali ali ključevi su i dalje u rukama naroda.
Sad se vidi jasno, čitali su se tekstovi. Dobro je. Jer kao što ovi studenti više nisu studenti već profesori tako ni ovo nije više samo politička borba već obračun Istine sa legionima lažova i njihovim knezom. Zato, ponoviću, samozvani paja po manastirima sa audio-video ekipom. Glumio je sve pa bi sada da odglumi i vernika.
Zapravo, samozvani je kao osvedočeni huligan sa tribina koga se niko sa tribina ne seća i junak koji kreće na petoricu sa mitraljezima koji nikada nisu došli, na prvu naznaku da će oko novosadske tragedije da nastane veći problem od popisa 60 podizvođača, odmah javno hrabro istupio i slagao – nismo mi rekonstruisali nikakvu nastrešnicu. Dakle u duhu tog herojstva treba da ga vide i svi njegovi lojalisti pre nego što zapevuši „nisam ja majke mi, oni su to na svoju ruku“.
Zato, za ove studente više nema ni ispita ni ispitnog roka. Ti mladi ljudi su uparvo položili najvažniji ispit u životu, ličnom ili akademskom, kako god hoćete. Studenti su taj ispit položili a za Srbiju ćemo tek da vidimo.
Jer taj ispit iz ČOJSTVA je vazda bio nemerljivo teži od svakog ispita iz junaštva. Jer čojstvo je neustrašivost koja traje a junaštvo je situacija, nešto što se desilo, divna prilika ili tragična ne-prilika. I tako mladi, kakvi jesu, studenti su svim profesorima, svim roditeljima, svim građanima ove zemlje održali čas o čojstvu. Šta će sad ko da uradi sa tim, to više nije do studenta. Iz ugla nerečenog – studenti su upravo odbranili Srbiju!
I koliko su veliki, ti divni mladi ljudi ne traže ništa za sebe. Oni znaju da ne mogu da idu frontalno na vlast. Oni samo traže ideju koja ovo može da razreši u političkom kontekstu pa da to podrže a da ne uprljaju sve što su do sada uradili a uradili su mnogo.
Možda je najveća pobeda studenata što su pobedili a da nisu postali kao oni protiv koga se bore.
Do tada, u Srbiji je opasno biti student, jer Srbija ima vlast kojoj su i njena deca neprijatelji.
U Srbiji je opasno biti i seljak.
Jer ako ste seljak, naročito ako ste iz okoline Čačka, vlast iz Beograda vas po ustaljenom maniru ponižava, prezire, mrzi. Krivi ste što imate svoj krompir i luk i što imate svoju živinu, svoje „blago“, šljivu i imanje. Krivi ste zato što svoju decu školujete mukotrpnim radom, posvećenošću i nadasve ljubavlju a ne kriminalnom, ubistvima, izdajama i kupljenim diplomama. Zato će na vas da pošalju specijalne službe i njihove vrle pripadnike koji nisu ništa naučili iz vremena kad su neki drugi zaboravili da postoje ZBOG naroda a ne PROTIV naroda. Tada će te seljake da hapse, da im plene radne mašine i oduzimaju imovinu jer je i taj seljak u ovakvoj mračnoj Srbiji kvalifikovan kao unutrašnji neprijatelj. Po onima koji te seljake hapse seljaci su neprijatelji a ne strani oficiri u generalšabu i svi ti dušebrižni stranci raspoređeni po ministarstvima, agencijama i u državnoj administraciji.
I razumem šta ih u tom podneblju plaši. Toliko toga je rođeno u tom kraju. Iz jednog sela pored Čačka je i Vladislav Petković Dis i pod tom šljivom je zapisana i njegova Nedovršena pesma, udavljena u Jonsko more monstruoznim odlukama tadašnjih samozvanaca. U toj tužnoj Srbiji u tužno vreme zaokružena je i puna, svevremenska svest o svim tim „mračnim huljama koje su se nazvale patriotama“. Kako onda, tako i sada.
Za one koji vole uporedno pravo a „samo rade svoj posao“, eto ga primer iz Sudana. U postupku koji je vođen protiv pripadnika snaga bezbednosti koji su „radeći svoj posao“ teško pretukli i batinama usmrtili jednog učitelja tokom protesta koji protesti su na kraju doveli do svrgavanja predsednika Omara al-Bašira, izrečena je osuđujuća presuda. Posle političkih promena, na suđenju, uhapšeni bezbednjaci branili su se upravo tako – oni su samo radili svoj posao. Sudija je 27 njih osudio na smrt i poručio im je – i ja samo radim svoj posao. Obešeni su svi do jednoga po ubrzanom postupku.
Dakle u Srbiji je opasno biti student koji misli, seljak koji privređuje i radnik koji radi. Opasno je biti i ispod nastrešnice na železničkoj stanici, opasno je da vas spašavaju helikopterom, opasno je da budete na naplatnoj rampi, opasno je biti i dete jer može da vas otme neka socijalna služba ili da vas neki idiot proglasi za „državno vlasništvo“, opasno je i da prelazite put na pešačkom prelazu ako naiđe neko partijom zaštićeno i zaslepljeno biće, opasno je i da protestujete jer će neko na vas poslati ubicu za volanom, opasno je i da argumentovano govorite o svim tim zlikovcima. Mnogo toga je opasno u Srbiji jer u Srbiji je zapravo opasno biti čovek.
Srbija je zemlja u kojoj je narod kriv i kada gine.
Ali najopasnije od svega, u Srbiji je najopasnije biti rodoljub, kao što je rodoljub neimenovani student kome se divim i kome posvećujem ovaj tekst ili seljak kome otimaju sve ili radnik večito na određeno vreme kome svakodnevno prete otkazima i nemaštinom. Opasno je biti rodoljub, jer ako ste rodoljub odmah će na vas dići sve raspoložive „patriote“ i prljavim igrama od tih patriota će napraviti prvoborce i branioce svega „našeg“. A ta uloga, prvog patriote, je uvek bila najisplativija uloga u Srbiji, ma gde se nalazile njene geografske granice. Zato su se za tu ulogu tako zdušno uvek gložile sve one svi-svi-svi spodobe i bokan-kokan službenici gradskih grobalja i vojvode sa ne-srbskim poreklom i svi njima slični kreirani monstumi sa zarđalim kašikama. Zato je najpedantniji kreator opzicije, naročito te patriotske, uvek bila vlast, njihovim rečnikom rečeno. I u neiscrpnom portfoliju svih njihovih zadataka jedan od najvažnijih je da na zapaljive narative sve te njihove demagogije i baljezgarije okupe sve te ljude koji stvarno vole svoju zemlju i da ih onda jednostavno – pobiju. Lično, u sačekušama ili u isceniranim saobraćajnim nezgodama, u nekim dogovorenim ratovima, svejedno je.
Da, zato su služili i toj ulozi se raduju i danas. Ništa se tu nije promenilo.
I opet Blez, kao da je prepoznao sve te patriote koji bi da uguše rodoljube: „Trčimo bezbrižno u provaliju, pošto smo najpre ispred sebe stavili nešto što nam smeta da tu provaliju vidimo.“ „Naše“ patriote služe i za to da rodoljubima prikriju provaliju u koju nas vode.
Ali studenti su ovaj put i sve njih prozreli i prepoznali. Tako se i studenti rodoljubi jasno razdvojiše od svih tih večitih patriota.
I ako ih iz ravni ove doline suza premestite u ravan duše videćete i ko svim tim spodobama gospodari. Zato, studenti, vaš glas nije samo glas mladih koji glas slavi slobodu već i glas ljudi koji slave život. Da imamo i jednog visokosveštenika koji ima vaš svetonazor to bi tako bilo i rečeno. Jasno i glasno. Ali toga u Srbiji više nema ili možda nikada i nije bilo a da nije bila u pitanju samo još jedna perfidna zamka zakulisne politike i nekih još mračnijih planova. Zato su služile sve one litije. Da se sav taj uznemireni i besni narod podvede pod lažni mir purpurnih majbah mantijaša. Narod ponovo u tor a isplaćeni mantijaši u sledeći platni razred.
Taj deo onoga što ste vi učinili je shvatio i samozvani i zato je brže-bolje platio da ga vidi Hilandar jer on zna ko je na vašem a ko na njegovom kraju duhovnog pravca. I zato, da bi vama parirao, organizovao je tamo malo gimnastike i celivanja pred kamerama jer njegova vera traje taman koliko i video zapis. Isto kao i hrabrost. A zapravo i dalje se kune u Ničea, onog koji je proglasio Boga mrtvim ali nije pojasnio – ko je ubio Boga a taj deo se samozvanom posebno sviđa. On bi da se samokandiduje za ubicu Boga baš kao što se samokandidovao za egzekutora nad Srbijom. I zato je poverovao u Ničeovu „ja država, ja narod“ a da zapravo nije ni država ni narod već samo još jedan puki samozvanac.
Dakle, sve i da ga nosi, njegov krst je naopak. I to ste uspešno razobličili. I tu ste ga isterali na čistinu.
Bravo za studente!
Tako su ti mladi ljudi, samoorganizovani i samovođeni, ogolili tiraniniju koja vlada. Sada je vreme da se svi sete definicije tiranije ako smo već svi zaboravli definiciju izdaje, organizovanog kriminala, bezbožništva i duševne bolesti a gledamo sve to svaki dan.
I pre nego što podigne sve domaće i strane kapacitete da nagrnu na studente možda da podsetimo samozvanog da sve evidencije koje su mu dostupne nisu ni kap u moru, recimo, onoga što je iza sebe ostavio samo jedan inženjer. Reklo bi se neuporedivo, ni po kvantitetu a sasvim sigurno ne po kvalitetu. A inženjerev testament je ogroman ali je amanet jednostavan, tek par reči. A umeo je i da piše i nije bio lenj kao što sam recimo ja, potpisnik svih ovih tekstova, ponekada lenj. Rećićemo ovako, suočen sa svim tim terabajtima Snouden ne bi pokrio ni interpunkciju.
Mogao bih sada samozvanom da pričam o nedovršenim knjigama Zajcanova ali džaba, do toga se ne stiže kartonskim stepenicama. Mogao bih i da mu objasnim zašto je gospodar uglova strašno ljut kad ga bezbukarovići primoraju da skrati svoj ugao i da od dve noge šestara napravi jednu, da od kraka šestara napravi koplje i onda to koplje leti isključivo ka njegovim legionima. Tako mora da bude jer svaki zločinac je svezan za sve svoje zločine, koplje je onda posledica. To se onda zove rekonstrukcija. Nije dobro tada proklinjati Boga zbog kazne koju čovek sam sebi odredi.
Rekao sam ti samozvani da će te jednom paralizovati i slomiti preporođeni SRBSKI GLAS i džaba sada nesuvisle kontre i pariranja. Srbski glas je jednovratan jer je taj vrat Srbija, nije Lernejska hidra kao ta tvoja politička gnusoba. Srbski glas će tražiti da se Ustav vrati u funkciju i to je već prepoznato i ovde i onde gde ti misliš da živi „tamo“, a onda privremena a ne prelazna vlada sledi po Ustavnopravnoj logici, o tome slušaj Gorskog i Srbski glas, a razlika između ta dva pojma nije samo puka gramatika i ti to odlično znaš.
I lepo sam ti rekao šta sve ne znaš.
A ako već potežeš ubistvo premijera Zorana Đinđića onda ajmo nešto sa kraja a uskoro možemo i od početka. Ti, samozvani, jesi se napio kada je Đinđić ubijen, zapravo tim povodom napio si se dva puta. I setiću te, to je bilo u vreme kada još nisi postao vrsni stručnjak za košarku i poznavalac skupih pića pa si još uvek umesto DŽejmisona uporno naručivao DŽejmsa. Spasoja Vulevića koga bi sada da prozivaš tada si nazvao junakom. Deo oko DŽejmsa je zabavljao Mirčića i Todorovića, no oni su se uglavnom smeškali i ćutali ali je sve to posebno veselio Branu Crnčevića koji ti je tada dao 20 eura da odeš i kupiš tog tvog DŽejmsa u blizini Yu biznis centra. Otrčao si i kupio DŽejmsa, jel tako? Nego, jesi li ikada vratio Brani tih 20 eura?
Što se tiče onog iz Naisusa što proriče da je Beba scenarista sveže snimljene „Sablje“, što on svakako jeste jer Bebi konsultantu da bi zaživeo kao nedosanjana „Kupola“ treba izmišljena pozicija „ja sam odbrusio mrskom US ambasadoru“, podsetnik za sveopšte otvaranje svih istina koje sledi uskoro – Akcija Sablja“ je prekinuta tako što si ti, Naisusovac, dobio poziv od inženjera. Rekao ti je: „Deco, dosta ste se igrali, dosta je bilo, ukidaj vanredno stanje.“ Ti si to naravno bezuslovno odmah sproveo u delo. Tako je bilo. I sa tim ste se svi vi pitali isto koliko i samozvani sa londonskim šrafovima i švercom gaća iz Turske.
I tako dok samozvani još uvek bezuspešno kopa da pronađe svog Judu, kad već nije razumeo da je po njega najbolje da ga sam napravi, u kasti na vlasti polako počinje da vlada očaj. A očaj je zarazna bolest, kao i strah. Zato je očaj i bio vrhunski greh, svojevremeno je mogao da ga ispovedi samo pontifeks maksimus. Papa je očajniku, posebno ako je u pitanju neki samozvani političar, morao da objasni da čak i Božiji posao može da obavlja i najneugledniji rob i da to, srećom, ne određuje čovek već Bog, te da je onda sasvim jasno da posao političara može da obavlja ama baš svaka ambiciozna demonizovana budaletina. Istorija je to toliko puta potvrdila sve i da u senate nisu dovođeni nevini konji da budu senatori među seratorima i da onda s punim pravom ravnopravno odlučuju.
Reči radi kako rekoh na početku, slike radi kako želim da vidite zavšretak ovog teksta, i opomene radi da ako je već samovoljno pristao na podčinjavanje Srbije raspalom francuskom budžetu, da nikako ne priziva francuske scenarije u Srbiju, za kraj ovog teksta, sledi otac „Kralja koji se zabavlja“ i „Čoveka koji se smeje“, pir de frans, Viktor Igo, crtač koji je iako desnoruk crtao levom rukom bez gledanja u papir. Igo je svog zemaljskog tiranina prozreo i prezreo. Vladavina samozvanog Napoleona III je obeležena zločinom. Nastavila se ruiniranjem Francuske, masovnom korupcijom, širenjem straha i tiranijom u unutrašnjoj politici. Na spoljno političkom planu tadašnja Francuska je toliko ogrezla u neutemeljenim i besmislenim političkim odlukama da se sve okončalo novim Vaterloom i potpunom međunarodnom katastrofom.
Svaka sličnost sa Srbijom je namerna.
Zato je Igo napisao – Pesme o tiraniji!
„Kliknuti: Narode! Teraj tirane!
Podiži ljude, tobom birane!
Despotu ne daj da te zlostavi,
Spasavaj Ustav, red vaspostavi,
Zasviraj trubu opšte atake,
Vezuj špijune, goni jatake,
Hvataj lopove i licemere,
Što zlatom tvojim pune ćemere;
Ispravi jednom te prsi krive,
Ne daj se više nogom gaziti;
Isperi jednom te rane žive,
Nek spadnu s tebe svi paraziti!“
Dakle, studenti JESU u pravu - spasavajmo Ustav, red vaspostavimo!
Izvor: Pravda.rs
