Nikad pre snaga spontanog organizovanja nije iskazana na takav način, niti uz takvu odlučnost, ali i hitnost.
Trebalo je da to bude jedan obični protestni dan, redovna blokada ulice na 15 minuta koju studenti izvode u Beogradu na više mesta i unapred je najavljuju preko društvenih mreža.
Kako protestne blokade raskrsnica traju već mesecima kao društvena akcija odavanja poštre stradalima pod nadstrešnicom u Novom Sadu, postale su redovan događaj koji i ne privlači više mnogo javne pažnje.
Izgledalo je uostalom, da je koliko dan ranije, vlast sa ponudom savetodavnog referenduma o smeni predsednika Republike, preuzela potpuno dominaciju nad javnom scenom, i da sledi gašenje otpora svih društvenih grupa u protestu – studenata, prosvetsnih sindikata…
U takvom danu blokada studenata Pravnog, Arhitektonskog, Građevinskog, Mašinskog i Eelektrotehničkog fakulteta, u blizini njihovih zgrada i spomenika Vuku Karadžiću, u Ruzveltovoj ulici, pošla je po zlu.
U 11.51, minut pre početka blokade, dok je, kako kažu učesnici, saobraćaj bio miran, i sve bilo mirno, iz čista mira je vozač pod gasom naleteo na grupu studenata i redara koji su stajali na trotoaru.
Udario je i pokupio je 20-godišnji studentkinju prava i nosio na krovu, da bi ona potom u strašnoj sceni, zabeleženoj na snimcima, pala udarivši leđima i glavom u kolovoz, i ostala da leži oblivena krvlju.
Vozač je pobegao, Hitna pomoć je došla, previla devojci glavu na licu mesta, kao i policija koja je zatražila, po rečima učesnika, da istupe svi koji su snimali i da daju snimke.
Možda je najveća simbolika što se blokada od 15 minuta održavala praktično dok je studentkinja ranjena ležala na ulici.
Od tog trenutka kreće spontano organizovanje, gde kako kažu učesnici, treba napomenuti nikakav plan unapred nije postojao, niti sigurnost da će biti odziva, već samo jaka volja da se sada mora nešto učiniti.
U potpunoj tišini, studenti sa blokade u Ruzveltovoj, neki i plačući, vratili su se do fakulteta i uz međusobno savetovanje odlučili da im zborno mesto za okupljanje bude kod Pravnog fakulteta.
Tamo su došli i pozvali studente drugih fakulteta da se okupe, blokirajući narednih skoro dva sata raskrsnicu Bulevara kralja Aleksandra i Beogradske.
Pod barjacima fakulteta i u kolonama, ali i pojedinačno i u grupama, studenti su krenuli sa praktično svih fakulteta Beogradskog univerziteta. Fakulteti na Studentskom trgu, Ekonomski, Poljoprivredni, Medicinski, FON, FPN… Pojedini studenti kažu da su samo uspeli da uzmu jakne, transparente i zastave i da krenu.
Mediji su prvo javili da je povređena studentkinja životno ugrožena, potom da je stabilna i komunikativna, dok je policija identifikovala i privela vozača, odnosno napadača, koji ima debeli krivični dosije.
Ovde se pokazala velika premoć i društvenih mreža nad klasičnim medijima, u obaveštavanju ljudi da se okupe i „deljenju“ snimka povoda za okupljanje – strašna scena udara i povređivanja studentkinje.
Ispred Pravnog fakulteta se okupio u kratkom roku veliki broj studenata, a kada su krenuli u protestnu šetnju do Tužilaštva u Nemanjinoj, prema proceni pojedinih izveštača, u koloni je bilo više od deset hiljada ljudi.
Nema te političke stranke, sindikata ili bilo kakve organizacije u Srbiji, koja za tako kratko vreme može da okupi i izvede demonstracije, niti sa takvim sastavom mladih i odlučnih ljudi.
Iako su se pridružili i građani, a pokušali da se istaknu svojim učešćem i pojedini opozicioni političari i političarke, protestni marš je bio prevashodno masovan studentski marš.
Studenti Beogradskog univerziteta su marširali pod barjacima svojih fakulteta, zastavama Srbije i noseći transparente, skandirajući „Nećete nas gaziti“, i slično.
Učestvovali su i studenti muzike, sa instrumentima, svirajući himnu „Bože pravde“.
Nakon skupa ispred Tužilaštva, studenti su se takođe organizovano povukli, u kolonama prema svojim fakultetima, oglašavajući preko megafona ta odvajanja u protestnom maršu.
Iako skup nije bio najavljen, kako bi policija unapred zatvorila ulice za saobraćaj na ruti protesta, velika većina učesnika u saobraćaju, vozači autobusa i kola, zastajali su odmah da propuste studentsku kolonu.
Brzim oglašavanjem i saopštavanjem preko društvenih mreža, studenti su se ogradili od mogućih ubačenih grupa za izazivanje izgreda i nereda, obaveštenjem da je studentski protest završen, te da sve što se desi nadalje, nije njegov nastavak.
Sve to dosad u bliskoj prošlosti, nije viđeno, ni od 9. marta 1991. koji se uzima kao datum početka novog višestranačkog političkog organizovanja, posle komunizma, niti kasnije u brojnim demonstracijama, sve do današnjih dana.
RUSKA VOJSKA FORMIRA KOTAO OKO VELIKE NOVOSELKE: Ukrajinske snage u rasulu
Izvor: Danas.rs
