U prvih sedam dana predizborne kampanje, sva četvorica – Aljbin Kurti iz vladajuće partije Samoopredeljenje, Bedri Hamza iz DPK, Lumir Abdidžiku iz DSK i Ramuš Haradinaj iz AAK – usmerili su svoju energiju isključivo na unutrašnju politiku i optužbe jedni protiv drugih.

Životni standard u fokusu kampanje

Uz rast cena, prosečnu platu od 570 evra i nezaposlenost iznad 10 odsto, čini se da obećanja koja stavljaju u fokus poboljšanje uslova života ljudi, lakše prodiru u um birača, ali su svesni da je čak i dijalog, pre ili kasnije, neizbežan.

„Bilo koja vlada koja dođe na vlast bez razgovora sa Srbijom, bez dogovora sa Srbijom, neće moći da obezbedi stabilnost“, kaže za Radio Slobodna Evropa Fadilj Pacoli iz Prištine.

Za njegovog sunarodnika Abdilja Gašija „ovo pitanje se ne odnosi na kategorizaciju prioriteta – prvi, drugi, treći – već je tok u koji je Kosovo ušlo i ne može da izađe, bez obzira na to „koja vlada dolazi“.

„Čak i sa komšijom – ako imate nejasnog ili nedovršenog posla – morate razgovarati, a kamoli sa susednom državom. Ionako treba raditi kroz dijalog“, kaže Valjbona Baljovci, takođe iz Prištine.

Dijalog, odnosno normalizacija odnosa sa Srbijom, takođe je uslov koji je međunarodna zajednica postavila da Kosovo uđe u Evropsku uniju i druge međunarodne organizacije, bilo da je to Nato, Savet Evrope i tako dalje.

Kosovo je jedino na Zapadnom Balkanu koje nema status zemlje kandidata za članstvo u EU.

Radio Slobodna Evropa kontaktirao je kancelarije svakog kandidata za premijera da pita kako bi pristupili dijalogu sa Srbijom ako pobede, ali nije dobio odgovor ni od jednog.

Stranke četvorke su vodile vladu u različitim periodima kada je Kosovo potpisivalo ili sklapalo sporazume sa Srbijom, u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa.

Mnoge od ovih sporazuma, čak ni danas, nijedna strana ne sprovodi i tenzije između njih su i dalje visoke.

Donika Emini, iz Evropske savetodavne grupe za balkansku politiku, kaže da Kurti ni u kampanji pre četiri godine nije među prioritete uvrstio dijalog sa Srbijom, pokazujući da je nepokolebljiviji prema međunarodnim saveznicima, dok prema strankama koje su trenutno u opoziciji, kaže da postoji razlog zašto je ne pominju.

„Međunarodnoj zajednici, DPK, DSK, AAK su se uvek predstavljali kao fleksibilne stranke sa kojima Zapad može da radi. Ali reći nešto u korist Zajednice (opština sa srpskom većinom) sada je veoma nepopularno na Kosovu, čak se smatrate izdajnikom, a vladajuća stranka Samoopredeljenje se raduje tome“, kaže Emini za program Ekspoze na RSE.

„S druge strane, reći da smo protiv Asocijacije, spaljuje kartu onim strankama sa međunarodnom zajednicom da smo 'mi konstruktivni, a Kurti nije. Dakle, to je mač sa dve oštrice i njime se upravlja veoma pažljivo“, kaže ona.

ZSO glavna tačka sporenja

Beograd i Priština su prvi sporazum o tome postigle 2013. godine, kada je na vlasti na Kosovu bila DPK sa premijerom Hašimom Tačijem, dok je dve godine kasnije, kada je vladu predvodio DSK sa Isom Mustafom, postignut drugi sporazum sporazum o principima tog udruženja.

Sporazum nikada nije sproveden zbog straha kosovskih vlasti da bi mogao negativno uticati na unutrašnju funkcionalnost. U međuvremenu, izrađeni su nacrti statuta Udruženja, date su garancije međunarodne zajednice, vršeni su pritisci, ali bezuspešno.

Aktuelni premijer Aljbin Kurti nije se sastajao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem od septembra 2023. Nije se odazvao nijednom pozivu EU za sastanak, od kada se istog meseca dogodio incident u Banjskoj u Zvečanu, a Kurti je više puta tražio od Srbije, koju je proglasio odgovornom – da prvo preda izvršioce napada.

Demuš Šaša iz Kosovskog instituta za evropsku politiku kaže da će ko god bude izabran za novog premijera Kosova, neminovno morati da se prilagodi zahtevima međunarodne zajednice s jedne strane i da obezbedi da Asocijacija ne izađe van ustavnih okvira. okvir Kosova na drugoj strani.

Međutim, upozorava da pronalaženje ove sredine neće biti lako ni za jednu stranu.

„Srbija više nije crna ovca regiona, nije više neprijatelj Zapada koji ju je bombardovao. Za razliku od 1999. godine, Srbija je 2025. saveznik Zapada, a ovaj savez između njih samo raste. Oni danas uživaju u političkim, vojnim i ekonomskim odnosima bez presedana“, kaže Šaša.

Usred užurbane globalne agende, Besar Gergi, iz Grupe za pravne i političke studije u Prištini, ne očekuje da će napori za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije u skorije vreme privući pažnju međunarodne javnosti.

Tri spoljnopolitička prioriteta

Stoga on preporučuje da se novi premijer Kosova fokusira na još tri neposredna spoljnopolitička prioriteta, prema njegovim rečima:

„Pod jedan je nacionalna bezbednost, jer je svakim danom sve više ugrožava Srbija svojom militarizacionom i ekspanzionističkom politikom. Pod dva je konsolidacija međunarodnog priznanja. A pod tri je ekonomsko blagostanje građana. Pošto je Kosovo mala država – bilo u smislu stanovništva, teritorije ili ekonomskih resursa – cilj bi trebalo da bude privlačenje stranog kapitala za razvoj privrede zemlje“.

Dejvid Filips, direktor Programa za izgradnju mira i ljudska prava na Univerzitetu Kolumbija, kaže da bi tempo mogao da nametne i novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp, od kojeg ne očekuje mnogo strpljenja.

„Nova administracija će voditi politiku podele, sličnu politici u prošlosti. Pokušaće da stvori ili posebne ekonomske zone na severu Kosova, ili pravno odvajanje, pripajanjem zajednica severno od reke Ibar Srbiji. Tramp je biznismen i čovek za nekretnine“, kaže Filips.

Nakon rata u Ukrajini, neprijateljstava na Bliskom istoku, uspona Kine i drugih geopolitičkih izazova, svako predviđanje je neizvesno.

Pročitajte OVDE više o prepucavanju Tepićke i Brnabićeve

Izvor: Kosovo Onlajn