Piše: Petar Davidov
Ali da ostavimo lingvistiku po strani. Volja za dobro(to)m, vidi se u ovim nemirnim vremenima čak i u najhladnijim predelima, na primer, na Arktiku. Rusi su došli dotle da počnu da čiste Augijeve štale, ostavljene kao tužno nasleđe proteklih decenija: po rečima Putina, koji je bio na Arktiku, zagađenje je jednostavno zastrašujuće, i ako želimo da živimo dostojanstveno, ima smisla napraviti i uvesti red. Jasno je da se u čistom okruženju i bolje radi i lepše odmara. A posla, sudeći po postojećim projektima (na primer, „Rosatoma“ a i drugih, ne manje značajnih organizacija), ima još mnogo: posle godina zaborava i nemoći, Rusi su se ponovo uhvatili u koštac sa osvajanjem Arktika. Nije slučajno što je Putin uveren: „Dalje sveobuhvatno osvajanje Arktika i uređenje tih teritorija za nas je nesporni prioritet.“ „Za nas“ – to nije samo za Putina i njegovu okolinu, već za celu Rusiju. Čak i za pesnike, pisce i ostale romantičare.
„U ogledalu Arktika vidi se ko si i kolika je vrednost tvoje ličnosti, tvojih postupaka, tvog uma i talenta da budeš čovek,“ piše pesnikinja Juna Moric, a poznati putnik, sveštenik Fjodor Konjuhov dodaje: „Tamo, u ledu, daleko od civilizacije, zaboravljaš da u svetu postoje zavist, zloba, nepoverenje, koristoljublje.“ Veoma delotvorna terapija, uzgred govoreći: i ja sam, sam je više puta proveravao. Kada se izvučeš iz sveta u kome, ove osobine cvetaju, duša se ne samo raduje – ona likuje i trijumfuje.
Ukratko, izgleda da Rusija na Arktiku sada obavlja dva zadatka: s jedne strane, nastavlja njegovo osvajanje – ekonomsko, industrijsko, vojno; a sa druge strane, shvatajući da ništa od toga neće imati smisla i uspeha bez ljudi, uporno stvara pozitivan interes i radoznalost za ovaj deo sveta. Tako se, na primer, pojavio se pokret dobrovoljaca koji spajaju ljubav prema putovanjima sa željom da pomognu, na primer, ekološkom pokretu. I zaista, biti debeli turista na „ol inkluzivu“, i ništa ne raditi – i nije baš uvek nešto zanimljivo. Ali kada nešto napraviš svojim rukama i vidiš rezultat svog truda i rada, tada taj kraj prihvatiš i doživljavaš kao svoj.
Tako je nastao društveni ekološki projekat „Čista Arktika“. LJudi različitih struka – varioci, električari, inženjeri i drugi – putuju, na primer, brodom „Mihail Somov“ do rta Čeljuskin, gde obnavljaju meteorološku stanicu Fjodorova, s posebnim fokusom na čišćenje rta od svakojakog otpada: tone, desetine tona smeća je već tokom prošle godine odvezeno na reciklažu. Tokom sezone postavljeni su novi podovi u meteorolškoj stanici, ugrađeni novi prozori, sređeni zidovi i obnovljeno grejanje. Šale se: Dolazili su beli medvedi, da piju čaj. Medvedi svesrdno podržavaju naš poduhvat, i kažu nam: „Vaši, kada su prvi put došli ovamo, sredinom XVIII veka, obećali su da će dolaziti redovno. Eto, i taj Čeljuskin, Semjon Ivanovič, je obećavao. I slatkišima nas je hranio. Slatkiši su se, kad smo kod toga, odavno pojeli. Dajte nove!“ Morali smo, opet, da podelimo slatkiše, jer su nas gledali baš molećivo. Mogli su i post da prekrše.
Šalu na stranu, radi se na Arktiku zaista ozbiljno i ne samo na rtu Čeljuskin – radi se svuda. Dobrovoljci i „obični“ radnici (koji, uzgred rečeno, zarađuju vrlo pristojan novac za svoj rad u arktičkim uslovima) kažu: mada je ovde temperatura tokom cele godine u minusu, svaka sezona je „vruća“. Umor, naravno, postoji. Ali on nestaje kada pogledaš, prvo, severne lepote, a drugo, ono što si sam uradio za očuvanje ili obnovu te lepote. Osećaj je neponovljiv.
Ali najsnažniji osećaj je, po rečima učesnika, ... želja da se ne ide, želja da se ostane. Ili – želja da se vratiš.
Čudno je to: samo što sedneš na brod, a već te obuzima nostalgija! Znaš da ćeš za nekoliko dana biti u Arhangelsku, u „velikom svetu“, ali tako želiš ponovo na sever – tamo gde nema žurbe, zlobe, koristoljublja... Ukratko, izgleda da smo našli dobru alternativu Maldivima ili Kanarima.
Stefan, sin mog kuma, izjavio je da i on želi na Arktik. Kum ga je strogo pogledao i rekao: „Da bi otišao tamo, treba da digneš zadnjicu i izađeš iz kafane, razumeš?“ Zatim se nasmejao, pogledao me i dodao: „Kao što je, po svemu sudeći, uradila i Rusija. Znači, nije sve izgubljeno“.
Izvor: Pravda
