Komandant Kfora navodi da je bezbednosna situacija na Kosovu i dalje mirna, ali krhka.
„Bezbednosna situacija na Kosovu i dalje mirna, ali krhka zbog nekoliko ograničavajućih faktora, uključujući nerešena pitanja u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i namernog širenja dezinformacija. Ipak, Kfor nastavlja da sprovodi svoj dugogodišnji mandat UN, u svakom trenutku i nepristrasno, doprinoseći bezbednom i sigurnom okruženju i slobodi kretanja. Kfor ostaje na oprezu i održava vidljivo i fleksibilno prisustvo širom Kosova, uključujući raspoređivanje rezervnih snaga Natoa, što nam omogućava da sprečimo ili minimiziramo rizike od potencijalne eskalacije. Ali dozvolite mi da dodam da su, uz operativnu spremnost, stalna i čvrsta saradnja i komunikacija zasnovana na poverenju sa našim lokalnim, regionalnim i međunarodnim kolegama i dalje ključni za očuvanje regionalne stabilnosti“,kaže on.
Zašto ste odbili zahtev za raspoređivanje trupa KBS-a na sever nakon eksplozije na kanalu i da li to znači da je KBS-u i dalje potrebna dozvola Kfora za raspoređivanje na severu?
Nakon eksplozije, Kfor je odmah rasporedio jedinice da obezbede područje Zubinog Potoka oko oštećenog kanala i ponudio podršku institucijama na Kosovu, uključujući logističku, inženjersku i pomoć u uklanjanju eksplozivnih sredstava. U skladu sa sporazumom NATO-Kosovo iz 2013. godine, svaka potencijalna misija Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Kosova zahteva prethodno odobrenje komandanta Kfora. Na osnovu bezbednosne procene i tekućih akcija Kfora, nisam dao takvo ovlašćenje jer je situacijom efikasno upravljala Kosovska policija, uz podršku Euleksa i Kfora. U budućnosti, Kfor nastavlja da nudi dodatnu podršku po potrebi, održavajući blisku koordinaciju sa institucijama na Kosovu.
Da li je u ovom trenutku potrebno više trupa Kfora ili je trenutni broj zadovoljavajući?
Naš primarni cilj ostaje da sprečimo svaki ponovni rizik od tenzija ili nasilja. To je ono što radimo svakodnevno, kroz redovne patrole i angažovanje sa predstavnicima svih lokalnih zajednica širom Kosova. Zbog razvoja bezbednosne situacije, Nato je prošle godine odlučio da poveća broj trupa Kfora putem raspoređivanja rezervnih snaga. Danas je snaga Kfora adekvatna da se nosi sa trenutnom situacijom i da nastavi da efikasno ispunjava naš mandat UN. Ukoliko bezbednosna situacija na terenu zahteva trenutno i promptno pojačanje misije Kfora, Nato u svakom slučaju ima sposobnost da to uradi kroz dodatne rezervne snage i novoosnovane savezničke reakcione snage, koje trenutno predvodi italijanski Nato korpus za brzo raspoređivanje.
Da li vidite potrebu da Kfor obezbedi još neke lokacije, osim glavnog mosta na Ibru i manastira Visoki Dečani? Kako gledate na zahteve za otvaranje mosta, a nedavno ste održali vežbu zaštite manastira Visoki Dečani – da li je to bio deo redovnih aktivnosti?
Kfor ostaje nepokolebljiv u svojoj posvećenosti trajnoj bezbednosti na Kosovu i regionalnoj stabilnosti. Naša misija ima dobre resurse i postavljena je da efikasno sprovodi svoj dugotrajni mandat – zasnovan na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine – obezbeđivanja bezbednog i sigurnog okruženja za sve ljude koji žive na Kosovu. Dodatno osoblje i sredstva Kfora privremeno su stacionirani na ključnim lokacijama, uključujući most na reci Ibar u Mitrovici i manastir Visoki Dečani, kao deo periodične obuke za održavanje naših najviših operativnih standarda. Kfor održava stalno prisustvo i sprovodi redovne patrole na ključnim lokacijama i u njihovoj blizini kako bi pratio razvoj događaja i reagovao po potrebi. Što se tiče mosta na reci Ibar, stav Natoa i Kfora je bio jasan, transparentan i dosledan. Zbog nerešenih političkih pitanja, otvaranje mosta u ovom trenutku dovelo bi vojnike Kfora i lokalne zajednice u neprihvatljiv i nepotreban rizik od nasilja. Odluke o otvaranju mosta na reci Ibar u Mitrovici moraju se doneti kroz dijalog i blagovremenu i efektivnu koordinaciju sa međunarodnom zajednicom i Kforom.
Koliko je realna mogućnost sukoba na Kosovu u ovom trenutku?
Kao što sam ranije pomenuo, situacija na terenu je mirna, ali je i dalje krhka. Iako neću spekulisati o potencijalnim budućim scenarijima, mogu da vas uverim da Kfor kontinuirano prati sve događaje koji bi mogli da utiču na bezbednost na Kosovu i u širem regionu. Kfor ima dobre resurse i pozicioniran je da spreči eskalaciju i odgovori na svaku bezbednosnu situaciju, u skladu sa našim mandatom UN. Stoga ćemo nastaviti da obezbeđujemo bezbedno i sigurno okruženje i slobodu kretanja, u svakom trenutku i nepristrasno.
Koliko mislite da srpska zajednica ima poverenja u Kfor i kako biste ocenili saradnju sa istom?
Pre svega, dozvolite mi da podelim sa vama svoje intimno uverenje, potkrepljeno mojim prethodnim iskustvima na Kosovu: najjača želja svih ljudi koji žive na Kosovu, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, versku veru ili političko uverenje, jeste da žive zajedno u miru. Ipak, mi kao Kfor smo tu da postavimo uslove za dugotrajan mir. Ali takav mir zahteva posvećenost obe strane, pre svega na političkom i diplomatskom nivou, uz međunarodnu podršku. Kfor je u stalnom kontaktu sa srpskom zajednicom i sa njima se sarađujemo nepristrasno kao i sa svim zajednicama i ljudima koji žive na Kosovu. Takođe sam u redovnom kontaktu sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Milanom Mojsilovićem. Ovo je važno kako bi se obezbedila blagovremena razmena informacija i izbegli nesporazumi, posebno u vremenima krize i kada su tenzije visoke.
Prema Rezoluciji SB UN 1244, ko ima ovlašćenja u Kopnenoj zoni bezbednosti i kako su regulisane aktivnosti u ovom regionu? Da li početak izgradnje policijskih stanica na Kosovu u neposrednoj blizini administrativne granične linije doprinosi bezbednosti ili ne?
Kopnena bezbednosna zona, stvorena Vojnotehničkim sporazumom (VTA) iz 1999. godine, potpuno je relaksirana 2001. godine. Od 2001. godine, u okviru svojih obaveza prema MTA, srpske snage bezbednosti deluju do svoje strane administrativne granične linije (ABL) . U skladu sa procedurama koordinacije dogovorenim sa Kforom, Kosovska policija može delovati na udaljenosti do 1.000 metara od administrativne granične linije i sprovoditi akcije koje su u skladu sa njenom ulogom bezbednosnog odgovora. Ove obaveze su dizajnirane da obezbede koordinisanu akciju, izbegnu eskalaciju i očuvaju bezbedno i sigurno okruženje. Prethodno obaveštavanje i koordinacija bilo kakvih aktivnosti u blizini administrativne granične linije od strane srpske strane i ovlašćenje Kfora za bilo koju aktivnost Kosovske policije koja je bliža od 1.000 metara od administrativne granične linije je od najveće važnosti kako bi se izbegli nesporazumi i izbegle nepotrebne tenzije.
Kako komentarišete izjave pojedinih političara koji se pozivaju na „izvore iz Kfora“ da je u Raškoj raspoređeno 1.500 pripadnika Civilne zaštite?
Ove tvrdnje su lažne. Oni ne potiču iz izvora Kfora ili Natoa i ne pomažu u očuvanju regionalne stabilnosti. Tokom svog osnivanja, Kfor je održavao najviše standarde transparentnosti u saopštavanju svojih aktivnosti, preko svojih zvaničnih kanala komunikacije dostupnih javnosti. Kao komandant Kfora, održavam redovnu komunikaciju sa svim svojim ključnim kolegama, uključujući predstavnike bezbednosnih organizacija Kosova, šefa Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEKS) i načelnika Generalštaba Vojske Srbije, između ostalih. I nameravam da zadržim ovaj modus operandi tokom svog mandata kao komandanta Kfora. Dozvolite mi da kažem da sam zapanjen činjenicom da, uprkos onome što je Kfor uradio i čini za bezbednost regiona, postoje ljudi koji pokušavaju da iskoriste Kfor za nepoznatu korist šireći takve vesti.
Pročitajte OVDE još o borbama na ukrajinskom frontu
Izvor: Kosovo Onlajn
