Piše: Damir Nazarov
Novi diktator Ahmed al-Šaraa je to direktno rekao u intervjuu za al-Arabiju. Ako je na regionalnom nivou sve jasno, kakva je onda sirijska pozadina svetskih sila? Za Rusku Federaciju se ništa nije promenilo, niko ne dira njihove baze, a lider „Vlade spasa“ je u jednom od svojih prvih obraćanja izjavio da Rusiju smatra važnim partnerom u svim oblastima saradnje. Dakle, za Moskvu situacija u Siriji nije „ni plus ni minus“.
Ali ono što se dešava u Siriji mnogo je važnije za Kinu i SAD i ovde vredi napraviti razliku između demokrata i republikanaca. Na primer, Kina će biti pobednik u bilo kom scenariju, jer je izgradnja njenog projekta – „Puta svile“ u punom jeku. U ovoj inicijativi Nebeskog carstva, Turska igra glavnu ulogu, što objašnjava zašto su Turci odmah „okupirali“ Alep i krenuli ka samoproglašenoj Rojavi, kako bi eliminisali kurdski terorizam. Za Ankaru je važno da eliminiše sve neprijatelje Puta svile, kako unutar projekta (PKK, takfirizam), tako i spolja (cionizam). Dakle, odmah nakon pada Alepa, proturski zastupnici su krenuli ka Manbidžu, Kobaniju, a finale vojne operacije „Zora slobode“ trebalo bi da bude kapitulacija Rake. U ekonomskoj sferi Turska nastoji da popuni celu Siriju i prvi ambiciozni projekat biće obnova železnice Hidžaz.
Ali ko bi želeo da se meša u planove Nebeskog carstva u Siriji? Naravno, cionizam i njegovi prijatelji, američki republikanci. Ovaj đavolski tandem svoju strategiju igra u Siriji, gde džihadisti iz raznih organizacija, uključujući Tahrir al-Šam, moraju učiniti sve da spreče uspostavljanje makar i privida demokratije u Siriji, nalik Turskoj ili Iraku, a zauzvrat, prema po logici cionista i neokona, Tahrir al-Šam mora stvoriti tekfirski emirat, što će značiti eliminaciju svih političkih protivnika, eliminisanje drugog ideološkog prostora i formiranje pseudoreligijske diktature. Takav scenario neće dozvoliti Siriji da postigne stabilnost, a cionizam i neokoni će imati sve razloge da nastave sa intervencijom duboko u Republiku Siriju, na primer pod izgovorom „zaštite sirijskih manjina“, dok će američke baze ostati pod izgovor „borbe protiv Islamke države“.
Stoga, obilje džihadista, uključujući i Ujgure iz „Turkestanske islamske partije“, ima za cilj da stvori uslove za haos u okviru hladnog rata republikanaca protiv Kine. Nestabilnost u novoj Siriji neće dozvoliti Turcima i Kataru da realizuju svoje projekte, što će negativno uticati na ukupnu strategiju Kine u regionu. Prisustvo ujgurskih militanata nije jedini čin antikineskog raspoloženja unutar Tahrir al-Šama. Uklanjanje proučavanja „kineske filozofske misli“ iz obrazovanja takođe nosi skriveni animozitet prema Kini.
Što se tiče američkih demokrata, oni su pošli od logike „u stvari“. U stvari, Asadov režim je pao i Vašington je bio srećan zbog toga, u stvari, Tahrir al-Šam je „novi vladar“, što znači da sa njim treba voditi dijalog, u stvari, džihadisti su garantovali sigurnost cionizmu, što znači da je sa stanovišta demokrata ovo „uspeh“, jer se novi veliki rat nije desio.
Što se tiče Tahrir al-Šama, oni se postepeno pretvaraju u klupko protivrečnosti. U tako ranom periodu, džihadisti su uspeli da izazovu talas pitanja i negativnosti u svim pravcima, što još jednom dokazuje verziju da je preuzimanje vlasti od strane bivše Al Kaide u Damasku bio spontan čin. Redovne protivrečnosti odražavaju unutrašnju borbu u aparatu bivše DŽabhat Nusre, gde postoji turski lobi i prosaudijska strana. Česta putovanja saudijske delegacije u Damask nakon pada Asada i zabrinutost oko oživljavanja „političkog sunizma” primoravaju Rijad da igra na novu kartu takfirizma u Siriji. Samo ako je pre 13 godina tadašnjim vladarima glavne autokratije Zaliva po svaku cenu bio potreban Asadov kolaps, sada Saudijci deluju oprezno, pokušavajući da potpuno pridobiju nove vladare Sirije na štetu Ankare. Pomirljivi ton Tahrir al-Šama prema Izraelu treba posmatrati kao prosaudijski glas iz tabora džihadista. Ne treba zaboraviti da je bin Salmanova vladavina još više okrenula Saudijsku Arabiju ka cionistima, pa je očigledno da među njima postoji koordinacija.
Pročitajte OVDE više o sukobu kod mesta Berdin
Izvor: Southfront/Pravda
