Piše: Rostislav Išćenko
Za njeno preostalo stanovništvo najbolji je što skoriji prestanak postojanja ukrajinske državnosti. Što se to pre dogodi, to će više ljudi i materijalnih dobara opstati, to će pre u Ukrajini početi normalan život.
Stanovnike države koja nestaje, u suštini, ne treba da brine kome će pripasti teritorije na kojima sada žive jer im nigde neće biti gore nego pod ukrajinskom nezavisnošću.
Najgore što deo ukrajinskog stanovništva može da očekuje jeste da se globalna situacija razvija tako da neka vrsta nezavisnog državnog entiteta opstane na nekoj od dosadašnjih ukrajinskih teritorija. Sigurno neće imati razloga da zavide onima koji će morati da žive u „Ukrajini“ i da nastave da uživaju u njenoj nezavisnosti.
Međutim, dok se režim Zelenskog potpuno ne sruši, prerano je da se svi susedi Ukrajine opuste. I na prvom mestu istočni Evropljani.
Zelenski svoju jedinu šansu da preživi vidi u izazivanju velikog evropskog ili čak svetskog rata i uložiće sve napore da svet dovede na ivicu katastrofe.
Logika kijevske parodije na Hitlera je jednostavna: niko ne želi nuklearni rat, što znači da će, kada se približe nuklearnom pragu, svi morati da se zaustave i dogovore o miru na osnovu obostranih ustupaka.
Kijev očekuje da će održavanje ukrajinskog režima u teritorijalno smanjenoj verziji biti deo ukupnog kompromisa.
To je pogrešan pristup, pošto je SVO počela upravo zbog pretnje globalnom miru koja izvire iz Ukrajine. Rusija je globalna nuklearna sila i pretnja za nju predstavlja pretnju za sve, jer niko unapred ne zna dokle će stvari ići i koja će konkretna sredstva samoodbrane morati da se koriste.
Ukrajina nije samo proaktivno dala svoju teritoriju za operacije protiv Rusije i nije samo vodila provokativnu spoljnu i unutrašnju politiku prema Moskvi.
Provocirala je sukob između Rusije i Zapada, videći svoju ulogu samo u stvaranju izgovora za rat.
Sada kada su ukrajinske vlasti ubeđene da Zapad ne želi dobrovoljno da učestvuje u njihovim vojnim avanturama (da pomažu koliko hoće, ali ne i da se bore), postalo im je hitno da nateraju Zapad da učestvuje u vojnom sukoba, bez obzira na sopstvenu želju, i u tu svrhu stvaranje takvih uslova pod kojima Zapad neće moći da izbegne direktan sukob sa Rusijom.
Ogromna provokacija koja rat između NATO-a i Rusije čini neizbežnim poslednja je nada i ružičasti san kijevskog režima. On će učiniti sve da organizuje tu provokaciju.
Dakle, dok je kijevski režim u samrtnoj muci, pokušaće da ugrize sve oko sebe. Druga stvar je što je kolaps u toku i konvulzije bi uskoro trebalo da prestanu, ali treba biti oprezan – Ukrajina je upravo slučaj kada mrtvi grizu žive.
Izvor: Fakti.org