Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Božić. Ovaj najradosniji praznik jeste dan rođenja Isusa Hristosa, koji se ovaplotio i postao čovek. Ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja, a zatim se praznuje tri dana.
Prema Bibliji, devet meseci odkako se arhangel Gavril javio Presvetoj Bogorodici u Nazaretu, govoreći: "Raduj se, blagodatna... evo začećeš i rodićeš sina, i nadjeni mu ime Isus", kesar Avgust naredi da se popiše sav narod u Carevini rimskoj. Stoga Josif Pravedni ode sa Presvetom Bogorodicom u Vitlejem. Ali kako je zbog popisa došlo mnogo ljudi, nisu mogli da nađu konak i skloniše se u jednu pećinu ovčarsku.
U toj pećini, u noći između subote i nedelje, Presveta Bogorodica je rodila Gospoda Isusa Hristosa, bez bola. Povila Ga je u lanene pelene, poklonila Mu se i položila Ga u jasle. Zatim je prišao i pravedni Josif i poklonio se, a onda dođoše i pastiri iz polja, upućeni od angela Božjeg i pokloniše Mu se. Čuli su anđele kako pevaju: “Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.” Stigla su i tri mudraca s Istoka, vođeni čudesnom zvezdom, sa darovima: zlatom, livanom i izmirnom, i poklonili Mu se kao Caru nad carevima i darivali Ga.
Običaji
Domaćin i ukućani oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe, prima se nafora i ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!”, i otpozdravljaju: „Vaistinu se rodi!”, i tako sve od Božića do Bogojavljenja.
Rano pre podne u kuću dolazi položajnik, koji podseća na Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i poklonili se novorođenom Isusu, i koji na Božić i cele godine donosi sreću u kuću. On pozdravi dom i ukućane, odlazi do šporeta, džara vatru i govori zdravicu: „Koliko varnica, toliko srećica; Koliko varnica toliko parica (novca); Koliko varnica toliko u toru ovaca; Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca; Koliko varnica, toliko gusaka i piladi; A najviše zdravlja i veselja; Amin, Bože daj!”
Domaćica posluži položajnika vinom i drenom i daruje ga simboličnim poklonom. Kasnije se svi ukućani posluže vinom i drenom i lome česnicu koju je napravila domaćica. Ona je mesi rano ujutro i u testo stavlja novčić, grančicu badnjaka i dren. Iznosi se na sto gde je postavljena božićna trpeza. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem da okadi celu kuću. Peva se božićni tropar i čita se „Oče naš”.
Rođenje Bogomladenca
Na sajtu SPC navodi se i da je „rođenje Bogomladenca najavila zvezda, kojom su se rukovodili mudraci bila je, u stvari, jedna posebna pojava (pojavivši se, po svetom Dimitriju Rostovskom, još na Blagovesti). Sveti Teofilakt Ohridski veli: ’Kada iđahu mudraci, iđaše i zvezda, kada oni odmaraše, ona stajaše.’ Nijedno nebesko telo se ne kreće iz pravca sever-jug (pravac Jerusalim-Vitlejem) već samo istok-zapad, stoga Vitlejemsku zvezdu i ne treba objašnjavati prirodnim putem, astronomijom. Dolazak mudraca od istoka samo je dokaz da su Mesiju očekivali svi narodi, a ne samo Jevreji, i da je Mesija došao da spase sve ljude o čemu govori psalmopojac David, proroci Isaija i Mihej, kao i apostol Pavle u poslanici Rimljanima. Simvolika rođenja Bogomladenca Hrista na popis stanovništva sazvanog na zahtev cara, jeste da će i Hristos, Car slave, popisati u Knjigu Života, Knjigu Jagnjetovu, sve verne podanike svoje.”
Izvor: Politika
