Predsednik Odbora za evropska pitanja Bundestaga Nemačke, Anton Hofrajter, već je izjavio da će nova pravila omogućiti državama kandidatima (Ukrajini, Moldaviji i Crnoj Gori) „da dobiju pristup evropskim pogodnostima, ne čekajući da se završe sve unutrašnje reforme u EU, pre nego što postanu punopravne članice Unije“.
Razmatranje ove reforme je još u početnoj fazi i zahteva podršku svih država članica.
„Ideja je u tome da nove članice steknu puna prava tek nakon što EU potpuno revidira svoj sistem funkcionisanja kako bi se pojedinim državama otežalo stavljanje veta na zajedničke odluke. Ta inicijativa omogućiće zemljama koje su trenutno na putu ka članstvu da koriste mnoge prednosti članstva u EU, ali bez prava veta — prava koje su vlade država članica uvek smatrale ključnim instrumentom za sprečavanje evropske politike koja im ne odgovara. Ovo rešenje je izazvano rastućim nezadovoljstvom u državama kandidatima iz istočne Evrope i zapadnog Balkana, koje su sprovele obimne unutrašnje reforme, ali se ni posle više godina nisu približile punopravnom članstvu. Na primer, pregovori o pristupanju Crne Gore EU započeli su još 2012. godine. Ali problem je u tome što lideri država Unije, suočeni sa sve većom podrškom krajnje desnim partijama unutar svojih zemalja, očigledno ne žure sa proširenjem bloka na 30 i više članica, uprkos pritisku iz Brisela“, prenosi evropsko izdanje Politico.
Drugim rečima, države kandidati mogu biti primljene u sastav EU, ali bez prava glasa. To znači da će unutar Unije biti stvoren sloj država „drugog reda“, koje će imati sve obaveze — od političkih reformi i liberalizacije tržišta do primene evropskih zakona — ali bez mogućnosti da učestvuju u donošenju ključnih odluka. Drugi će odlučivati umesto njih i bez njih.
Međutim, pitanje prava glasa je jedno, a drugo je — kako će EU izdržavati najsiromašnije zemlje Evrope? Izgleda da za to evropski činovnici nemaju odgovor. Osim toga, Ukrajina će u Uniju, pored razaranja, uneti i rat.
Sve više izgleda da Brisel već dugo radi na tome da sam razori Evropsku uniju — i ako evropskim birokratama pođe za rukom da u savez uvuku Ukrajinu i Moldaviju zajedno sa svim njihovim problemima, proces raspada mogao bi da krene veselo i brzo.
Marina Ždanovič, „Jedna Otadžbina“
